Komšiluk

Kad završimo s emigrantima, vi ste na redu

Laurie Penny, The Independent

„Kad završimo sa imigrantima vi ste na redu“, ispisano je na flajerima koji su se ovih dana pojavili u jednoj atinskoj četvrti poznatoj po gej klubovima. Dok širom Grčke nasilje prema imigrantima i etničkim manjinama eskalira, pristalice ultradesničarske partije Zlatna zora počeli su da usmeravaju svoju mržnju ka homoseksualcima i osobama sa invaliditetom. Oni marširaju ulicama Atine u crnim košuljama i sa upaljenim bakljama, noseći znakove koji podsećaju na kukasti krst, terorišu etničke i seksualne manjine i ispoljavaju prezir prema političkom procesu. Uprkos tome, širom Evrope ih smatraju samo simptomom grčke ekonomske krize.

DNEVNI NAPADI

Do nedavno, desničarski batinaši napadali su imigrante isključivo noću; sada to čine i tokom dana, bez straha od posledica, kojih zapravo i nema. Poslednjih nedelja, broj i brutalnost napada su u porastu. Sredinom avgusta, nedaleko od zgrade grčkog parlamenta, banda motociklista izbola je noževima i ubila 19-ogodišnjeg Iračanina. Ukoliko imigranti odluče da prijave napade policiji, postoji šansa da će i sami biti uhapšeni.

Napadima na imigrante ne posvećuje se velika pažnja, dok Zlatna zora uživa najveću podršku upravo među policijom. Prema rezultatima poslednjih izbora, u nekim gradskim četvrtima čak 50 odsto pripadnika policije glasalo je za ovu rasističku grupu, koja je na poslednjim parlamentarnim izborima osvojila 7 odsto glasova.

zlatna-zora_copyPrebijanja, napadi noževima i motociklima u nekim delovima grada postali su svakodnevnica, tako da se mnogi imigranti plaše da sami izađu na ulicu. Grčka već duže vreme ima veliku imigrantsku populaciju jer 80 odsto izbeglica u EU stiže kroz grčke luke. Mnoge imigrantske porodice koje su došle u Grčku kako bi našle sigurno utočište sada strahuju za svoju decu. Nedavni izveštaj Hjuman Rajts Voča, „Mržnja na ulicama“, navodi da se „grčke vlasti“, kao i EU i međunarodna zajednica, pretvaraju da ne vide nasilje prema strancima u Grčkoj.

Kao da ignorisanje nije dovoljno, sada se ministar za javni red, Nikos Dendias, zakleo da će se obračunati sa imigracijom, koju je nazvao „invazijom“ i „bombom u temeljima društva“. Koalicija Nove Demokratije oponaša jezik krajnje desnice, potpirivajući umesto da suzbija raširenu ksenofobiju. Uz Dendiasovu podršku, policija u Atini i širom Grčke hapsi i deportuje hiljade imigranata u okviru akcije Zeus Xenios, ironično nazvane po grčkom bogu gostoprimstva.

Rast popularnosti i samopouzdanja Zlatne zore nisu došli ni od kuda. Partija je aktivna već decenijama, a pre prvog talasa štednje, u Grčkoj su je smatrali za neku vrstu šale. Ovog leta, sada kao predstavnici parlamentarne stranke, pripadnici Zlatne zore osnivaju supermarkete „Samo za Grke“ i nezaposlenima dele pakete sa hranom na trgu Sintagma, ali samo „pravim Grcima“.

Levica ne mora da ukazuje na istorijske veze između nametnutih mera štednje i uspona fašizma. Zlatna zora izričito ukazuje na ovu povezanost, slaveći je. Ali sama želja da se iskoristi javno nezadovoljstvo, u bilo kojoj državi, ne čini rasističke bande glasom naroda.

POSLJEDICA ŠTEDNJE

Kao i mnoge druge fašističke grupe, Zlatna zora tvrdi da predstavlja marginalizovanu radničku klasu. Slično ostalim ekstremno desničarskim grupama širom Evrope, uključujući i Englesku odbrambenu ligu i Britansku partiju slobode, Zlatna zora se izjašnjava kao neprijatelj propalog demokratskog sistema, koristeći opšte nazadovoljstvo propalim neoliberalnim ekonomskim modelom za sopstvene ciljeve. Iako tvrdi da se bori protiv štednje, Zlatna zora nema ekonomski projekat. Njena taktika je nasilna, razorna i gnusno rasistička. Čini se da su vlade Grčke i EU spremne da tolerišu ovo kao socijalnu posledicu trenutnog konsenzusa štednje.

golden-dawn-chrysi-avgi-greek-nazi-girls-17Evropska unija osnovana je posle Drugog svetskog rata kako bi obezbedila socijalno-ekonomsko jedinstvo kontinenta razorenog fašizmom. U današnjoj Grčkoj, Zlatna zora se smatra ozbiljnom političkom partijom, uprkos tome što njeni poslanici preziru  demokratski proces i fizički napadaju predstavnike drugih partija.

Dugo nakon što su nacisti 1933. preuzeli vlast u Nemačkoj i nakon što je Rajhstag goreo i antisemitizam postao zvanična državna politika, evropske vlade su bile više zabrinute zbog mogućnosti da Nemačka postane socijalistička nego fašistička. Gotovo do samog početka Drugog svetskog rata, svetskim liderima je bilo najbitnije da Nemačka otplaćuje svoje dugove. Povlačenje istorijskih paralela sa nacizmom je pohabana fraza koji su komentatori sa levice i desnice razvodnili navodeći smešne primere obeležavanja hrane i fanatične kontrole saobraćaja. U ovom slučaju nije reč o frazi.

Pravi fašisti u pravim crnim košuljama danas marširaju Atinom mašući kukastim krstovima sa bakljama u rukama, prebijaju i ubijaju etničke manjine dok se vlade drugih zemalja ponašaju zastrašujuće nezainteresovano dokle god grčki narod otplaćuje dug evropskim elitama. Ukoliko se istorijske lekcije uče napamet, možemo ih lako zaboraviti kada su nam najpotrebnije. Evropa mora da zapamti da je cena ignorisanja fašizma znatno okrutnija i veća od cene bilo kog državnog duga.

Preveo Miroslav Marković

(Preneseno s Peščanika, obrada teksta je redakcijska)