ALEN GAVRANOVIĆ: Želio sam postati najobrazovaniji među Gavranovićima

Alen Gavranović
FOTO: zurnal.info
Napisao i preveo: Dalibor Tanić

Kao dječak je obećao da će biti najobrazovaniji među Gavranovićima. Sada je profesor mirovnih i sigurnosnih studija a uskoro planira da počne i sa pisanjem magistarske teze. Njegovo obećanje se ispunjava, on jeste najobrazovaniji među Gavranovićima

Alen Gavranović radio kao romski koordinator u Ministarstvu za ljudska prava i izbjeglice, na pitanjima Roma u Sarajevskom i Hercegovačko-neretvanskom kantonu. Kaže nam da je ovaj posao prihvatio prije svega zato što je i sam Rom. Djetinjstvo je proveo u Novom Travniku.

- Moja porodica je rodom iz Gornjeg Vakufa, ja sam rođen u Starom Travniku, a skoro čitav život sam proveo u Novom Travniku – kazao nam je Alen.
Nije odrastao u romskoj mahali. Na njegovu žalost, kako nam je sam kazao...

- Drugari sa kojima sam se družio, nikada me nisu smatrali Romom, već drugom – rekao je Alen.
Međutim, on život u okruženju gdje nema Roma smatra hendikepom, čak i sopstvenim, jer nije naučio romski jezik. Kaže da je to njegova velika mana.

- U takvom okruženju se gubi identitet, kultura, jezik, gubi se skoro sve romsko – kazao je Alen.
Ipak, priznaje da je možda imao sreću što u školu nije odlazio kao Rom i neko ko je sa sobom doveo tradiciju u školu.

Akcenat i boja kože

Alen ima bijelu put, nema romski naglasak. Jednostavno, ako ga ne poznajete, za Alena Gavranovića nikada nećete reći da je Rom.
I sam kaže da ga je to spasilo nevolja koje su imali njegovi sunarodnjaci. Kroz razgovor nam je priznao da je veliko pitanje da li bi dostigao sadašnji nivo obrazovanja da je odrastao u romskoj porodici, u mahali.

No bez obzira na sve, Alen je ipak doživio diskriminaciju i to u prvih nekoliko razreda osnovne škole.
Njegova učiteljica je znala da je Alen Rom i on je uočavao da ga odvaja od ostalih učenika.

- Sjećam se da sam morao da učim mnogo više za istu ocjenu, za razliku od mojih drugara – kazao je Alen.
Alen kaže da u Novom Travniku nema domicilnih Roma, pa sve donedavno nije imao priliku da ih sreće. Dolaskom na studije u Sarajevo, upoznao je prijatelja Roma na fakultetu s kojim se i danas druži.

Ja sam Rom, bosanski Rom

Nakon diplomiranja, Alen je imao priliku da radi na nekoliko mjesta, ali je ipak odlučio da se bavi pitanjima Roma, kako kaže, zato što je i sam Rom, bosanski Rom.
Želio je pokazati da Romi nisu samo zbir predrasuda - mahala, smeće, prosjačenje.

- Ljudi po nekom nepisanom pravilu stvaraju “prljavu” sliku o nama Romima – kazao je Alen.
Smatra da je zbog toga odgovorna većina medija jer tako i prikazuju Rome. Na osnovu slika koje vide na televiziji ljudi stvaraju sliku o Romima,  i gotovo ne vjeruju da među Romima ima i drugačijih.

- Romi nisu samo ono što ljudi vide na ulici, ili na televiziji. “Romi” sam i ja i mnogo nas drugih koji možemo puno da učinimo za ovo društvo – rekao je Alen.

Dobre i loše strane tradicije

Razgovarajući sa Alenom o tradiciji, više puta smo se dotakli pitanja jezika. Kaže da mu je jako žao što ga ranije nije naučio, ali se trudi da nadoknadi taj nedostatak.
S druge strane, nemoguće je govoriti o isključivo dobrim i o isključivo lošim stvarima koje dolaze iz romske tradicije. Alen kaže da prvo treba promijeniti način razmišljanja.

- Ne živimo više u vrijeme kasta – jasno je rekao Alen.
Romi su navikli da se nalaze u potčinjenom položaju, pa to prenose i na djecu. Umjesto da ih ohrabruju, u startu djeci usađuju da se povlače, umjesto da se bore za svoje mjesto.
Alen smatra da je to jedna od stvari koje treba promijeniti.
S druge strane, upravo je tradicija, što on smatra, ta koja čuva jezik i kulturu, te je zato treba njegovati.

Šta ću ja kao “Bijeli Rom”

-Mnogi ljudi ne znaju da sam ja Rom, ali ja jesam Rom – kaže Alen.
Gavranović ne bježi od toga, ne bježi ni od toga da ne govori romski jezik, ne bježi ni od toga da ga je svijetla put spasila nekih nevolja, ali bježi od ljudi koji ne vide Rome dalje od romske mahale.

Kao dječak je obećao da će biti najobrazovaniji među Gavranovićima. Sada je profesor mirovnih i sigurnosnih studija a uskoro planira da počne i sa pisanjem magistarske teze. Njegovo obećanje se ispunjava, on jeste najobrazovaniji među Gavranovićima.

- Mislim da mogu da pomognem svojim primjerom, kako bi Romi krenuli putem obrazovanja – kaže Alen.
Na kraju razgovora, pitali smo Alena da li će nekada njegova djeca govoriti romski jezik? Kazao nam je da će romski, pored nekoliko stranih jezika, biti nešto što će njegova djeca obavezno znati.


Te ove Rrom

ALEN GAVRANOVIĆ: Mangljum te ovav majgodjalo Gavranović

Ramosarda thaj nakhavda pi Rromani čhib: Dalibor Tanić



O Alen Gavranović si jeka katar o pandž koordinatorja ando Ministarstvo palo manušikane hakaja thaj o našljarde.
Kerel bući palo Rromane pučipa ando Sarajevski thaj Hercegovačko-neretvanski kanton.
Vakerel kaj akaja bući crdindja kaj si Rrom. O čhavoripe nakhavda ando Novi Travnik.

-Mrni njamo andar Gornji Vakuf, a me sem bijando ando Stari Travnik, a mrno celo dživdipe nakhlo ando Novi Travnik – vakerel o Alen.

O Alen naj si bajrilo andi Nromani malava. Pe bibax, sar i korkoro vakerda....

-Mrne amala niakana na vakerde kaj sam Rrom, von vakerena kaj sem me lengo amal – vakerda o Alen.

Andegova, vov o džuvdipe kaj nane Rroma ićarel sar hendikep, sar averengero pale gova i leskero, golehke kaj na sićivda Rromani čhib.

-Ando esavko pašhipe našale o identiteto, ti kultura, i čhib, sa soj Rromano – vakerel o Alen.

No, saha le baht kaj andi sikavni na gelo saro Rrom, em sar khonik savo anel i tradicija andi sikavni.

Akcento thaj bojava e morćhaki

E Alene isi parni morćhi, nane ole rromano akcenti. Andegaći na pindžarenole, nikana ka phenen kaj si vov Rrom.

Korkoro phenel kaj odova ikhaldale katar pharimata save saha avaren Rromen.

Andar o vaćardipe o Alen priznaninda kaj si but baro pučhipe sar bi vov avela džiko esavko godjavipe savo si akana hile.

Bizi dikhipe, o Alen haćarda diskriminacija ko nekobor brša ki sikavni.

Leski sikamni džandja kaj si o Alen Rrom. Kobor vov te sikljovel em sa te džanel I sikavni kerdja uladipe.

-Ripardivav kaj me musaj te sikljovav buteder taro mrne amala – vakerel o Alen.

Pala gova na hinehale probleija.

-Novi Travnik si majcira-majbut jek tikni malava, adarga savore pinadžaren jekh avre.

Vareso aver si o dživdipe ko tikna dizja – vakerel o Alen.

Pašimata bizo Rroma

O Alen vakerel kaj ando Novi Travnika nane purane Rroma. Skoro celo džuvdipe nakhavda, a te na dikavda ni jekhe Rrome.

Kana avilo ko Sarajevo te studirinel, upindžarda jekhe Rrome savo si avdive leskoro baro amal.

Me sem Rrom, bosansko Rrom

Pale so diplomirinda, o Alen šajine te kerel bući ko nekobor thana, numaj ćerda kris te ičardivelpe e Rromengere pučimasta.

Vakerel kaj ćerda kris adaleske soj si vov Rrom, bosansko Rrom sar phenda angle.

Manglja te povakerel kaj si o Rroma nane samo anglakrisipa – malava, mel, romnja po drom...

Vov gindil kaj si adaleske bange o medija, adalesko so e Rromen gadija povakeren.

- O Rroma nane samo okova so dikhen ki televizija thaj ko drom. “Rroma” sem me i buta avera save šaj te da dumo akala phuvjake – phenel o Alen.

Lačhe thaj bilačhe tradicijake riga

Vaćerdasa nekobor droma vakerdjam kotar i čhib. O Alen phenel kaj oleske but phare kaj na vaćerel Rromani čhib.

Vov phenel kaj šaj te vaćerelpe taaro lačhe thaj bilačhe riga e tradicijake. Phenel kaj okova so si bilačho, trubuj te frdelpe thaj okova si si lačhe te arakhelpe.

O Alen gindil kaj si okova so trubuj te paruvel pe si gindimata.

-Na džuvdina ko kaste – phenel o Alen.

O daja thaj o daja trebuj averčhandese te aven palo čhave thaj te olen bajraden ko aver drom. O Roma siklile te aven bimangle thaj odova nakhaven ko čhave.

Andothan te den dumo, von e čhavenge phenen te crdenpe palal. O Alen phenel kaj gova trubuj te paruvelpe.

Ki aver rig, vov phenel kas i tradicija okoja savi arakhel i čhib tahj i kultura.

Savo ću me “Parno Rrom”

-But manuša nadžanen kaj me sem Rrom, numaj me sem Rrom – vakerel o Alen.

O gavranović na našel taro odova, na našel ni so na vaćerel Rromani čhib, na našel ni so i parni morćhi ikhaldale le taro bilačhipe, numaj našel taro manuša save e Rromen na dikhen  po dureste tari rromani malava.

Kana hineha tikno, vov phenda kaj ka ovel nagodjalo gavranović. Akana si profesoro mirovnih i sigurnosnih studija. Sigende, mangel te avel magistro.

Okova so vakerdja, vov si kerdja. O Alen si najgodjalo Gavranović.

- Gindiv kaj me šaj te dav dumo e Rromenge te sićaven godjate – vakerel o Alen.

Pučljam ole savo ka ovel oleskere čhavnca ko avipe.
Phenda amnge kaj ka Rromani čhib ka avol obavezno zalo nekobor avera averthemekha čhibja.

(zurnal.info)

Pročitajte više tekstova sa pojmovima:

Alen Gavranović, Dalibor Tanić, Obrazovanje, Romi