Obrazovanje Roma

Edukacija za socijalne slučajeve

Nastavnici u Drugoj osnovnoj školi u Živinicama fenomen stvaranja polupismene dece zovu "pozitivna diskriminacija". Iza ove "afirmativne" mere se krije jedna strašna činjenica. Romskoj deci se previše "gleda kroz prste", pa tako dođu i do viših razreda, a da ne znaju ni osnovne stvari. Umesto da se nastavnici prema njima ophode kao prema ostaloj deci, nastavnici od njih prave buduće socijalne slučajeve, jer sa znanjem sa kojim izađu iz osnovne škole, ne mogu pronaći nikakvo zaposlenje.

U spomenutoj osnovnoj školi u Živinicama, po tvrdnjama Rasima Muratovića, pomoćnika direktora, nastavu pohađa najviše romske dece u čitavoj BiH.

- Ne bih da tvrdim, ali sam skoro sto posto siguran da u ovoj školi ima najviše romske djece – naglasio je Muratović.

Inače, u momentu kada smo posetili Drugu osnovnu školu, direktor je bio odsutan, a njegov pomoćnik Rasim Muratović naglasio je da će sa nama razgovarati "nezvanično", a onda nam je dao dopuštenje da koristimo sve izrečene navode i spomenemo njegovo ime (šta god to njemu značilo).

IMA I TOGA
Na pitanje da li postoji trend puštanja romske dece da završe školu, a da pritom ostanu na jako niskom nivou obrazovanja, Muratović je bio jasan.

- Ima i toga – rekao je on.

Međutim, on to opravdava pokušajem da se uključi što više romske dece u sistem obrazovanja. On kaže da se jednostavno ne može zadržati veći broj romske dece u školi, ako bi se prema njima postupalo kao prema ostaloj. Muratović je to nazvao prvom fazom - faza "okupljanja dece". S druge strane, Zakon o osnovnom obrazovanju ne dozvoljava ponavljanje do trećeg razreda.

Zakon takođe predviđa takozvanu prilagođenu nastavu, koja predviđa učenje po mogućnostima, odnosno, ako je dete sposobno da do trećeg razreda nauči samo slovo "A" i broj "1", sasvim će biti opravdano da ono dođe u četvrti razred.

Sve ovo nije opravdanje da se sistematski stvara armija polupismene dece, a kasnije odraslih, koji će biti na najnižoj razini konkurencije za zapošljavanje. Njima neće ništa drugo preostati osim da se bave sakupljanjem sekundarnih sirovina ili teškim fizičkim poslovima.

MORA SE RADITI KOD KUĆE

3_copy_copy_copy_copy_copy_copy_copy_copy_copy_copy_copyPomoćnik direktora Druge osnovne škole u Živinicama poprilično je upoznat sa problemima Roma. I sam tvrdi da termin "besplatno školovanje" za Rome ne važi. Svestan je njihove socio-ekonomske situacije i jako dobro zna da većina romske dece ne može da očekuje pomoć od roditelja. Ostaje nejasno zašto se i pored toga ponavljaju situacije da se "proizvode" polupismene generacije, koje neće biti ništa uspešnije od svojih roditelja.

- Mora se malo raditi i kod kuće – kaže Muratović.

Ovu školu trenutno pohađa 129 romskih učenika i učenica. Ako se pogleda struktura, najviše ih ima u prvom razredu, dok ih je u završnom svega osmero.

Ništa bez projekata i bez pozitivne diskriminacije

Nastavnica bosanskog jezika u ovoj školi Mirela Efendić kazala je da je ovaj trend sasvim normalan, te da je to "pozitivna diskriminacija". Drugi način po njenom mišljenju ne postoji.

Naravno, pitali smo je za rezultate. Rekla nam je da postoje neki pomaci, ali su gotovo nevidljivi.

-Jako sporo teku promjene... ali se ipak nešto mijenja – kazala je Efendić.

Još jedna stvar ovde budi veliku nedoumicu. Naime, ova nastavnica nam je kazala da u ovoj školi postoji tim nastavnika koji radi sa učenicima. Međutim, tim radi nakon nastave i naravno po projektu.

Dakle, isti nastavnici koji predaju u školi rade sa učenicima koji zaostaju u nastavi, s razlikom da se to radi "po projektu", a samim tim se i zasebno plaća.

Ostaje nepoznanica zašto se zadaci koje treba obaviti u toku školske godine i za vreme nastave, moraju rešavati alternativnim putem?!

Da li se zaista mogu postići bolji rezultati ako jedno romsko dete dolazi nakon nastave i radi sa istim nastavnikom koji predaje na redovnoj nastavi?

Zar se to ne može rešiti u okviru redovnog školskog programa?

SIGURNI DO TREĆEG RAZREDA

Program predviđa da se učenik ne "obara" do trećeg razreda i da se radi po prilagođenom programu nastave.

Slično kao i u Živinicama, radilo se i u osnovnoj školi "Hasan Kikić" u Sarajevu. Nastavnici su redovno propuštali decu koja su dolazila do viših razreda, ali su bila na nivou učenika drugog ili trećeg razreda.

Naravno, ogromna razlika u neznanju pokušava da se nadomesti "projektnim aktivnostima" koje su posebno kreirane za romsku decu.

Nakon škole, sa posebno plaćenim nastavnikom koji posvećuje pažnju deci više nego nastavnik koji je plaćen da to radi, romska deca uče slova, tablicu množenja, poznavanje društva...2_copy_copy_copy_copy_copy_copy_copy

NIJE SVE TAKO CRNO

Koliko neke stvari zavise od samog nastavnog osoblja, zakona, društva, toliko stvari zavisi i od samih romskih aktivista, takozvanih lidera, koji su tu da pomognu, a ne da odmognu, kao u nekim situacijama.

Ovu priču smo počeli da radimo jer smo dobili informacije da je ovaj negativni trend izražen u Kaknju, Gradačcu, Kiseljaku, Živinicama...

Problemi se različito manifestuju, ali je za sve škole zajedničko da se romska deca puštaju iz razreda u razred bez dovoljnog znanja.

S druge strane, situacija u Kaknju nam govori nešto sasvim suprotno. Mujo Fafulić, romski aktivista i koordinator za romska pitanja, nam je rekao da on lično traži da se radi sasvim suprotno.

- Ja to ne dozvoljavam i lično insistiram da se obaraju djeca koja ne pokažu dovoljno znanja – naglasio je Fafulić.

Možda su obe "strategije" radikalne i upitno je koja će dati bolji rezultat. Da li treba svesno propuštati decu i od njih praviti buduće prosjake, ili ih radikalno kažnjavati, baš kao i svu ostalu decu?

Malo je verovatno da će se roditelj ponovo usuditi da pošalje dete u isti razred, a isto tako je malo verovatno da će neko zaposliti polupismenog Roma.

 

Po tvrdnji Muradifa Biberovića, romskog aktiviste iz Živinica, u spomenutoj školi postoji učenik koji sedi s učenicima sedmog razreda, ali još uvek ne ume da se potpiše! U školi su nam to opovrgnuli.

(zurnal.info)