Najveći dio novca 936 miliona maraka (480 miliona eura) čine krediti EBRD i EIB namjenjeni za finansiranje gradnje autoputa kroz BiH.
 Nakon što je vlast u BiH deset godina kukala kako niko nema sluha za finansiranje takvog kapitalnog projekta za BiH, kada  se na kraju našao novac, zapelo je  na domaćim političkim prepucavanjiima i nesposobnosti vlasti.
Fotelje važnije od autoputa
Iznenada se otkrilo da je proteklih 10 godina izgubljeno o obećavanju gradnje 330 kilometara autoputa kroz BiH a da se niko nije sjetio da provjeri ima li uopšte Federacija BiH prostorni plan koji je preduslov za gradnju svih ostalih objekata. Naravno, FBiH ovaj prostorni plan nije usvojila.  
Kako je taksimetar na već odobrenim kreditima počeo otkucavati, jer se na odobreni a neiskorišteni novac plaća naknada,  Vlada FBiH se trgnula iz desetogodišnjeg zimskog sna, samo da bi otkrila da se bez potpisa ministra prostornog uređenja u entitetskoj vladi ovaj plan ne može donijeti.
A fotelja ministra prostornog uređenja u Vladi FBiH već je mjesecima prazna jer se koalicioni partneri, SDA i HDZ BiH, nikako ne mogu dogovoriti oko raspodjele upražnjenih fotelja u izvršnoj vlasti.
Osim novca za autoput još uvijek je neiskorišteno i 390 miliona maraka (248 miliona dolara) ranije odobrenih kredita Svjetske banke  za finansiranje različitih projekata.
Jedino objašnjenje za apslolutnu nezainteresovanost aktuelne vlasti u FBiH   za korištenje već raspoložive milijarde maraka svježeg novca je činjanica da ove pare ne bi završile u budžetu već su namjenjene za finansiranje konkretnih projekata, što znači da se ne bi mogle iskoristiti u "proritetne svrhe" poput krpljanja crnih rupa u budžetima kojima se kupuje socijalni mir.
Bez reformi nema ni 380 miliona maraka u budžetima  
To što bi aktiviranjem gradnje autoputa nekoliko hiljada zaposlenih, prije svega u građevinarstvu bilo u stanju da zaradi sebi platu i da istovremeno puni poluprazne penzione i zdravstvene fondove, domaćim političarima izgleda nije dovoljan dobar razlog.
Osim neiskorištenih gotovo milijardu maraka za finasiranje konkretnih projekata, na čekanju je i 380 miliona maraka od Svjetske banke i Evropske komisije namjenjenih za direktnu budžetsku podršku.
Vlasti u BiH će ovaj novac dobiti u ruke tek kada MMF potvrdi da su vlade u BiH ispunile svoja obećanja o reformama i kresanju budžetske potrošnje , što je preduslov za za četvrtu tranšu kredita MMF-a u iznosu od 78 miliona maraka (40 miliona eura).
Ovog puta, "nepremostiva prepreka" nisu prostorni i urbanistički planovi  već plate funkcionera i zaposlenih u administraciji u FBiH, oko čega se vodi bespoštedna borba do poslednjeg feninga u budžetu FBiH.
Aktuelna vlast bi vrlo rado žrtvovala 78 miliona maraka od MMF, barem do 4 oktobra, ako bi joj to pomoglo da odgodi nemonovna kresanja primanja zaposlenih u javnoj administraciji i izdvajanja za ratne vojne invalide. Jedini problem je što bez  ispunjavanja uslova za novac od MMF-a nema para ni od Svjestke banke i Evropske komisije, a bez tog novca nema šanse da se napuni ni postojeći budžet.
MMF ima još 1,2 milijarde maraka za BiH
Ako i kada vlasti u BiH ispune postavljene uslove MMF-a za četvrtu tranšu kredita, na raspolaganju im ostaje još 1,2 milijarde maraka od odobrenog kredita MMF-a, za koje će vjerovatno trebati ispuniti i dodatne uslove. Čak iako takvih uslova ne bude, nevjerovatna je lakoća kojom vlast poseže za kreditom MMF-a iako niko nema ni najblažu predstavu kako taj novac vratiti.
Ako je već zaduživanje BiH neminovno onda je u svakom slučaju bolje da se zadužujemo za izgradnju nečega konkretnog, što bi uposlilo domaće radnike nego da za kratkoročne isplate plata i socijalnih davanja iz budžeta.
Potencijalna lista neiskorištenih sredstava puno je duža i uključuje i fondove EU koji su dostupni i BiH iako zvanično nismo postali zemlja kandidat za članstvo.
Ima novca, nema projekata
BiH može konkurisati za sredstva namjenjena podršci u tranziciji i za projekte regionalne i prekogranične saradnje. Tu su još i specijalizovani  fondovi za finansiranje naučno istraživačkog rada, a koliko bi BiH mogla "ugrabiti" novca zavisi jedino od kvaliteta ponuđenih projekata, u čemu se BiH do sada nije proslavila.
Jedina svijetla tačka u čitavoj priči oko neiskorištenih stotina miliona maraka jeste da je ovo izborna godina. Ako je vjerovati najavama iz Vlade FBiH do kraja ljeta bi trebala početi izgradnja četiri dionice autoputa  čime bi konačno počelo i korištenje odobrenih kredita EBRD i EIB.
Da nije izbora i želje ministara za slikanjem pred kamerama  i polaganjima kamena temeljaca kao omiljenih  aduta u predizbornoj kampanji, vjerovatno bi još godinama čekali da se neko sjeti da novac odavno postoji, ali da ga bez gotovih planova i projekata niko neće dati u ruke domaćim vlastima samo na njihovu "časnu pionirsku riječ".
(zurnal.info)
" />

BiH: Vlast zaboravila 1,3 milijarde maraka

Više od 1,3 milijarde maraka odavno odobrenih kredita čeka da se vlast u BiH smiluje i počne koristiti ovaj novac. Radi se o kreditima koje su  Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), Evropska investiciona banka (EIB) i Svjetska banka (WB) odobrili za različite projekte u BiH ali čija realizacija je zapela jer domaće vlasti nisu uradile svoj dio posla.
Najveći dio novca 936 miliona maraka (480 miliona eura) čine krediti EBRD i EIB namjenjeni za finansiranje gradnje autoputa kroz BiH.
 Nakon što je vlast u BiH deset godina kukala kako niko nema sluha za finansiranje takvog kapitalnog projekta za BiH, kada  se na kraju našao novac, zapelo je  na domaćim političkim prepucavanjiima i nesposobnosti vlasti.
Fotelje važnije od autoputa
Iznenada se otkrilo da je proteklih 10 godina izgubljeno o obećavanju gradnje 330 kilometara autoputa kroz BiH a da se niko nije sjetio da provjeri ima li uopšte Federacija BiH prostorni plan koji je preduslov za gradnju svih ostalih objekata. Naravno, FBiH ovaj prostorni plan nije usvojila.  
Kako je taksimetar na već odobrenim kreditima počeo otkucavati, jer se na odobreni a neiskorišteni novac plaća naknada,  Vlada FBiH se trgnula iz desetogodišnjeg zimskog sna, samo da bi otkrila da se bez potpisa ministra prostornog uređenja u entitetskoj vladi ovaj plan ne može donijeti.
A fotelja ministra prostornog uređenja u Vladi FBiH već je mjesecima prazna jer se koalicioni partneri, SDA i HDZ BiH, nikako ne mogu dogovoriti oko raspodjele upražnjenih fotelja u izvršnoj vlasti.
Osim novca za autoput još uvijek je neiskorišteno i 390 miliona maraka (248 miliona dolara) ranije odobrenih kredita Svjetske banke  za finansiranje različitih projekata.
Jedino objašnjenje za apslolutnu nezainteresovanost aktuelne vlasti u FBiH   za korištenje već raspoložive milijarde maraka svježeg novca je činjanica da ove pare ne bi završile u budžetu već su namjenjene za finansiranje konkretnih projekata, što znači da se ne bi mogle iskoristiti u "proritetne svrhe" poput krpljanja crnih rupa u budžetima kojima se kupuje socijalni mir.
Bez reformi nema ni 380 miliona maraka u budžetima  
To što bi aktiviranjem gradnje autoputa nekoliko hiljada zaposlenih, prije svega u građevinarstvu bilo u stanju da zaradi sebi platu i da istovremeno puni poluprazne penzione i zdravstvene fondove, domaćim političarima izgleda nije dovoljan dobar razlog.
Osim neiskorištenih gotovo milijardu maraka za finasiranje konkretnih projekata, na čekanju je i 380 miliona maraka od Svjetske banke i Evropske komisije namjenjenih za direktnu budžetsku podršku.
Vlasti u BiH će ovaj novac dobiti u ruke tek kada MMF potvrdi da su vlade u BiH ispunile svoja obećanja o reformama i kresanju budžetske potrošnje , što je preduslov za za četvrtu tranšu kredita MMF-a u iznosu od 78 miliona maraka (40 miliona eura).
Ovog puta, "nepremostiva prepreka" nisu prostorni i urbanistički planovi  već plate funkcionera i zaposlenih u administraciji u FBiH, oko čega se vodi bespoštedna borba do poslednjeg feninga u budžetu FBiH.
Aktuelna vlast bi vrlo rado žrtvovala 78 miliona maraka od MMF, barem do 4 oktobra, ako bi joj to pomoglo da odgodi nemonovna kresanja primanja zaposlenih u javnoj administraciji i izdvajanja za ratne vojne invalide. Jedini problem je što bez  ispunjavanja uslova za novac od MMF-a nema para ni od Svjestke banke i Evropske komisije, a bez tog novca nema šanse da se napuni ni postojeći budžet.
MMF ima još 1,2 milijarde maraka za BiH
Ako i kada vlasti u BiH ispune postavljene uslove MMF-a za četvrtu tranšu kredita, na raspolaganju im ostaje još 1,2 milijarde maraka od odobrenog kredita MMF-a, za koje će vjerovatno trebati ispuniti i dodatne uslove. Čak iako takvih uslova ne bude, nevjerovatna je lakoća kojom vlast poseže za kreditom MMF-a iako niko nema ni najblažu predstavu kako taj novac vratiti.
Ako je već zaduživanje BiH neminovno onda je u svakom slučaju bolje da se zadužujemo za izgradnju nečega konkretnog, što bi uposlilo domaće radnike nego da za kratkoročne isplate plata i socijalnih davanja iz budžeta.
Potencijalna lista neiskorištenih sredstava puno je duža i uključuje i fondove EU koji su dostupni i BiH iako zvanično nismo postali zemlja kandidat za članstvo.
Ima novca, nema projekata
BiH može konkurisati za sredstva namjenjena podršci u tranziciji i za projekte regionalne i prekogranične saradnje. Tu su još i specijalizovani  fondovi za finansiranje naučno istraživačkog rada, a koliko bi BiH mogla "ugrabiti" novca zavisi jedino od kvaliteta ponuđenih projekata, u čemu se BiH do sada nije proslavila.
Jedina svijetla tačka u čitavoj priči oko neiskorištenih stotina miliona maraka jeste da je ovo izborna godina. Ako je vjerovati najavama iz Vlade FBiH do kraja ljeta bi trebala početi izgradnja četiri dionice autoputa  čime bi konačno počelo i korištenje odobrenih kredita EBRD i EIB.
Da nije izbora i želje ministara za slikanjem pred kamerama  i polaganjima kamena temeljaca kao omiljenih  aduta u predizbornoj kampanji, vjerovatno bi još godinama čekali da se neko sjeti da novac odavno postoji, ali da ga bez gotovih planova i projekata niko neće dati u ruke domaćim vlastima samo na njihovu "časnu pionirsku riječ".
(zurnal.info)

Više od 1,3 milijarde maraka odavno odobrenih kredita čeka da se vlast u BiH smiluje i počne koristiti ovaj novac. Radi se o kreditima koje su  Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), Evropska investiciona banka (EIB) i Svjetska banka (WB) odobrili za različite projekte u BiH ali čija realizacija je zapela jer domaće vlasti nisu uradile svoj dio posla.