Bunt

ŽURNAL S PROTESTANTIMA (FOTO): Nisu naša djeca govna da ih bacaju u Miljacku!

Piše: Branka Mrkić-Radević

- Svi su dobili adrenalin kad je krenulo hajmo palit', hajmo rušit'. A poslije, kad su zapalili, lijepo smo skontali da smo samo trebali svi ući unutra i sjesti da nikome ne damo unutra. Da nismo palili, možda bi ovdje bilo i više naroda - kažu učesnici u neredima kada su zapaljene zgrade Kantonalne vlade i Predsjedništva BiH

U masi demonstranata ispred Vlade Federacije BiH koji uzvikuju parole izdvaja se čovjek srednjih godina sa sunčanim naočalama i kartonom u rukama kojim zaklanja lice. Na kartonu natpis “A talgo vozovi”.

- Možemo li razgovarati?

- Samo 'vako ako hoćeš? - ne sklanja karton s lica.

- Može i tako – kažem.

- Sa izmijenjenim glasom – upozorava prilično uobičajenim glasom.

- Imate li neki razlog zbog kojeg skrivate lice?

- Samo asocijacija na ove koji su kupili talgo vozove. To je sve.

- Zbog sebe skrivate lice ili?

- Zbog sebe i zbog poruke jer oni su ti koji se kriju.

- Ima li još nekih problema osim vozova?

- Ima, daću vam pa pročitajte. Evo ti papir – razgovor je završen.

Na papiru naslov: “U redu za panju” a ispod zahtjevi.

Navodimo prve tri stavke:
1. Hitno Ostavke
2. Hitno Formiranje prelaznih ekspertnih vlada
3. Hitno De-po-liti-zacija i de-krimi-nalizacija policije, tužilaštva, sudstva...

Nije jedini koji ne govori mnogo:

Poljine – Bakirov dženet na kostima heroja – parola je u rukama starijeg muškarca:

- Ovo sve govori. Ako vi ne znate zna narod. Ja da vam sad išta govorim bilo bi glupo.

KAKO JE TUKLA POLICIJA


Prije nego što će se uputiti pred zgradu Federalne vlade, demonstranti su se počeli okupljati ispred zgrade Predsjedništva BiH. Među njima se nalaze i tinejdžeri koji su dijelom učestvovali u  neredima prije nekoliko dana, kada su zapaljene zgrade. Vrijeđa ih, kažu, što ih mediji i policija nazivaju huliganima. I tu, čini se, vrijede neka pravila. Admir ima 17 godina i izgleda kao najangažovaniji:

- Mora se znati šta su huligani, šta su klošari a šta lopovi. Huligani su išli direktno s policijom, jer nisu dali na narod, na starije ljude koji su bili tu. Klošari su razbijali, palili i slično, a lopovi su došli da pokradu. Ja sebe nazivam protestantom huliganom.

A tako se naziva jer, kaže, nije imao namjeru da pali i ruši:

- Išao sam da branim ljude. Danas sam ovdje da podržim ove ljude. Pola njih nema više ništa, sve su im uzeli, jedva dobijaju penzije, kasne, to se ne može izdržati.

Grupa nam tumači:

- Huligani ne kradu, huligani neće napasti ako nisu isprovocirani. Ja prvi neću napasti ako nisam isprovociran.

Šta onda radi jedan prosječan huligan?

- Huligan stoji kao podrška, kao neko ko može pričuvat' starije koji ne mogu da se brane. Tu smo mi da ih odbranimo, imamo snage i možemo izdržati.

Slažu se i ostali:

- Dali su naziv huligani jer nisu znali kako da nazovu nas koji branimo starije ljude. I to je za njih huligan, a to što oni kradu to je za njih normalno. A ove što su sad pokrali jedan dan za njih su huligani i lopovi. Bio sam u petak, nisam ništa htio raditi dok nisu počeli na starije ljude ići. Kad sam vidio djevojke, nisam mogao da ne reagujem. Primio sam i ja batine, primio sam ih i u subotu.

Kaže kako je policija tukla njegovu djevojku nogama na cesti, a kako su njemu u policijskoj stanici zadali udarce od kojih mu se “poremetila vratna kičma”. Oko vrata nosi longetu.
U BiH im nije dobro jer njihovi roditelji ne mogu da sastave kraj s krajem, kažu:

- Treba li sutra da moja porodica ne može da preživi, da treba da krade? Ne može se reći da živim ni predobo ni preloše, sredina, ali krivo mi je da gledam moje vršnjake koji nemaju ono što ja imam. Evo mi koji smo ovdje, mi sve dijelimo, braća smo. Nismo došli da palimo, pružamo podršku.

Na konstataciju kako nije baš posve uobičajeno da mladići u dobi od 14 do 16 godina toliko razmišljaju o kašnjenju penzija, ispada da naši sagovornici itekako imaju razloga za to:

- Moja majka prima penziju a otac ne radi, shvatite me. Starija sestra mi daje novac ali ne želim da uzimam.

ŽAO NAM JE ŠTO SMO PALILI ZGRADE

Tvrde kako znaju da je bilo “plaćenika koje je Radončić platio da pale i ruše”. Na pitanje kako zna, kaže značajno:

- Sve se to zna... Vjerujte mi, ovo je mala čaršija.

I zato ne odustaju:

- Sa ovim svim jaranima – pokazuju na masu – otići ćemo do kraja.

A šta za njih znači kraj?

- Šta god bude trebalo, ako bude trebalo, ponovo ćemo rušit', nije problem.

- Nećemo rušit, ja ne dam da se ruši – kaže Admir.

- Znači li to da si i ti rušio? - pitamo jednog od sagovornika.

- Znači.

- Koji je bio tvoj motiv?

- Nije mi nikakav to motiv, nije mi to cilj, vjerujte mi. To je previše, ovo je previše, nije trebalo.

- To je prva greška koju su napravili – zaključuje Admir.
Objašnjavaju šta je to što ih je natjeralo na uništavanje:

- Svi su dobili adrenalin kad je krenulo hajmo palit', hajmo rušit'. A poslije, kad su zapalili, lijepo smo skontali da smo samo trebali svi ući unutra i sjesti da nikome ne damo unutra. Da nismo palili, možda bi ovdje bilo i više naroda. A narod se sad prepao, kažu, huligani protestvuju. A mi hoćemo bolji život.

Pa šta vam fali za bolji život  - pitam ih.

- Fali mu operacija ušiju – dosta im je ozbiljnog razgovora i za tren opet postaju djeca a "huligana demonstranta" oblijeva crvenilo dok rukom navlači kapu na uši:

- E ne znam sad šta više da kažem, sjeb'o si me.

Nisu samo njih policajci tukli. Mladići ispred Federalne vlade kategorički odbijaju odlazak na Plenum građana Sarajeva za koji se dijeli poziv:

- Neću da idem, zatvoren prostor, treba da ulete specijalci da nas ubiju k'o mačke.

U petak ih je, kažu, nakon izlaska iz BBI centra presrela policija kod Fisa, i bez ikakvog razloga izudarala:

- Traže mi ličnu kartu, ja kažem da nemam, maloljetan sam. U tom trenutku me prvi put udaraju. Pretukli su nas tu. I koji god je momak naših godina prolazio, uhvate ga, izvrnu mu ruksak, udare i onda puste. Hladnokrvo.

Kažu da roditeljima kući nisu ni govorili o tome:

- Nisam, šta mogu? Kome da prijavim? Policajac mi je rekao: Dođi ovamo, da te ja privedem, da vidiš kako se tuče.

Ali opet su na protestima:

- Danas smo opet došli zato što su oni kerovi, jebem im sve.

Jedan od njih kaže da mu je otac RVI u blizini u gomili:

- Dvadeset mi je godina, idem na fakultet i ne nadam se ničemu, jer je ovo poltronska tiranija, despotizam, glupost jedna obična.

NISU NAŠA DJECA GOVNA DA IH BACAJU U MILJACKU


Mira, Nezim i Kemal mogli bi lijepo poslužiti kao ilustracija stranim medijima o multietničnosti BiH. Sjede prekoputa Predsjedništva i komentarišu proteste i uzroke nezadovoljstva. Neće dati da im se podvali priča o nacionalnim sukobima, tvrde:

- Ja sam iz Tuzle, kaže Kemal, i mogu ti reći da u Tuzli svaka zgrada ima Srbina, Hrvata i Bošnjaka.

- I Roma! - dodaje Nezim:

- Ja sam se sa svojim Srbima i Hrvatima pomirio, nek se i ova bagra vladajuća pomiri.

Kako se ranije nisu poznavali, kad su ustanovili da je među njima i Mira, sa zadovoljstvom konstatuju:

- Eto vidiš, mi nismo jedni drugima ni imena znali. A da si došla maloprije vidjela bi da je ovdje bio i jedan naš drug koji se zove Zoran.

Iako se smiju, kažu da su ogorčeni:

- S ekonomske strane i egzistencijalno osjećam se kao pacov u gvožđari. Nema zidova, ništa drugo, nego ima puno gvožđa – slikovit je Kemal:

- S druge strane, osjećam se poniženo i uvrijeđeno jer nas ne smatraju ljudski rodom, ljudskim faktorom, nego nekom, ne mogu reći ni stokom jer... pa i svinji daš hranu, kupiš joj vreću mekinja, stoci sijeno a nama baš ne daju ništa.

Na ovome ne može ostati, slaže se i Mira, jer “gore biti ne može”:

- Zamjeram im sve... Osamnaest godina. Obećavali su promjene i da će biti bolje a sve je gore.

Ono što ih je posebno nasekiralo, kažu, jeste odnos policije prema omladini:

- Naša policija draga je krenula na omladinu, da ih tuče i baca u Miljacku, ali nisu to trebali raditi - ljuti su Nezim i Kemal:

- Ne smiješ ti djecu bacat u Miljacku, nisu oni govna da se bacaju u Miljacku! Mi trebamo bacat državnike i vladare u Miljacku!

(zurnal.info)

Pročitajte više tekstova sa pojmovima:

Sarajevo, Bunt, Protesti