Mećavnik

DIREKTORICA "MOKRE GORE" PIŠE KUSTURICI: Park prirode nije tvoja svojina, niti su radnici likovi tvojih filmova!

Lidija Amidžić, smijenjena direktorica Parka prirode teško optužuje Kusturicu za malverzacije u poslovanju i maltretiranje radnika

Na blogu autora Albicilla objavljeno je otvoreno pismo koje je Emiru Kusturici uputila direktorica Parka prirode “Mokra Gora”, profesorica Lidija Amidžić.

Ovaj bloger tvrdi da je profesorica smijenjena prije par sedmica na izričit zahtjev Emira Kusturice, predsjednika Skupštine Parka prirode. Također, on navodi da mu je uz pismo dostavljen i skenirani dokument sa potpisima 33 radnika parka Mokra Gora - “koji tako izražavaju svoj protest povodom smene direktora, odluku nazivaju neprihvatljivom, smatrajući da je Amidžić delovala u skladu sa zakonom i u interesu Parka, zaposlenih i lokalne zajednice”.

Žurnal objavljuje sadržaj otvorenog pisma koje je profesorica Amidžić uputila Kusturici drugog januara.


                                                   ...

Poštovani predsedniče Skupštine Parka prirode „Mokra Gora“ d.o.o., svojim bahatim i svojevoljnim potezima ubedio si me da je ovo, na žalost, jedini način naše komunikacije.

Dobro ti je poznato da sam kao direktor Zavoda za zaštitu prirode Srbije, u maju 2004. godine potpisala Rešenje o prethodnoj zaštiti područja Šargana i Mokre Gore. Razlog donošenja pomenutog dokumenta bio je očuvanje prirode i predela oko Šarganske osmice i trasiranje dugoročnih pravaca usklađenog razvoja lokalnih zajednica za šta je bilo zainteresovano i Zavičajno udruženje iz Mokre Gore.

IDILA NA POČETKU

Ovo Rešenje Vlada Srbije je 2005. godine preinačila u Uredbu o zaštiti, i za upravljača imenovala Turističku organizaciju iz Mokre Gore. Međutim, ubrzo potom, iste godine, poželeo si da budeš upravljač, i Vlada ti je tu želju ostvarila. Postavljen si za direktora tek obrazovanog  Društva sa ograničenom odgovornošću Park prirode „Mokra Gora“, koje je u vlasništvu države. I sve je na početku delovalo idilično.

Čuvari Parka obilazili su Park sa tobom, čuvali unutrašnji red,  deklarisao si se za borbu protiv svih vidova bezakonja u ovom zaštićenom području od nacionalnog značaja, borio se, kao i ja protiv lobija koji je hteo da uđe na mala vrata i krene sa nedopustivom eksploatacijom nikla. Sada je jasno da su nam se ciljevi suštinski razlikovali. Mnoge činjenice govorem o tome, nažalost.

Registrovao si firmu „Lotika“ p. d. u čijem su vlasništvu tvoji objekti u Parku,  kao i građevinsku firmu „Felini“ čiji je formalni vlasnik tvoj vozač Dragan Radivojević. Zahvaljujući tome, Drvengrad se na Mećavniku širio, na padinama Ivera nastali su tvoje privatno skijalište i hotel „Mladost“, na Šišatovcu si napravio još jedno privatno skijalište i započeo izgradnju još jednog hotela, izgradio si tri kuće, promenio korito Belog Rzava kako bi imao svoje imanje sa plastenicima, napravio si svoju hidrocentralu, štale...

Opsednutost gradnjom je počela da stvara veliki nered u zaštićenom prostoru. Zadnjih godina ispod Drvengrada su aktivirana klizišta koja ozbiljno ugrožavaju putni pravac od Užica do Višegrada. Fabrika sokova u izgradnji i novi heliodrom su svakako, bez građevinskih dozvola, čak i bez potrebe da me kao direktora Parka obavestiš o svojim novim neimarskim idejama. Svetsko ime, miljenik medija, prijatelj poznatih ličnosti, ipak nisu viza za kršenje pravila koja važe za obične smrtnike.

Juče na televiziji gledam emisiju snimljenu o tebi i čujem kako govoriš da ćeš napraviti i ribnjak. Zanima me Emire, da li si se bar u jednoj sekundi setio da Park gazduje ribolovnim vodama, i da si o svojim planovima trebao prvo da se konsultuješ sa direktorom Parka, Zavodom, resornim ministarstvom? Zanima me, Emire, da li su pred zakonom svi jednaki, ili to ne mora da bude pravilo, naročito ako si moćan predsednik Skupštine tog istog Parka?

NEUREDNA DOKUMENTACIJA

Da se vratimo u neposrednu prošlost. Nakon dolaska državne revizorske komisije 2013. godine, bio si povređen što su se revizori uopšte usudilu da dođu u Park, i dao si neopozivu ostavku na funkciju direktora. Ipak, predomislio si se, i preko države izdejstvovao mesto predsednika tročlane Skupštine Parka.

Dok u februaru 2014. godine nisam prihvatila mesto direktora, Park prirode „Mokra Gora“ d.o.o., vodio je tvoj zamenik Radoje Andrić, tvoja desna ruka u „Lotici“, ali i predsednik Skupštine Andrićgrada. Zašto sam posle dužeg kolebanja prihvatila tvoj poziv da dođem? Prosto, naivno sam poverovala u tvoje dobre namere i htela sam da svoje tridesetogodišnje iskustvo i znanje u zaštiti prirode okončam organizujući zaštićeno područje za primer. To je čini mi se, bila moja najveća greška. Loše sam procenila ja tebe, ali izgleda, i ti mene.

Na početku si tražio da Andrić ostane zamenik direktora u Parku. Ispoštovala sam tvoju želju. Od Andrića sam dobila uveravanja da je u Parku sve regularno i da bez rasterećenja mogu da se bavim svojom strukom. Svakako, bavila sam se strukom, ali ja sam i direktor, odgovoran pred državom i zaposlenima. I tu kreću moji problemi...

U toku upoznavanja sa raspoloživom dokumentacijom Parka, naišla sam na niz  nepravilnosti i propusta. Unutrašnja akta Parka, počev od Statuta, bila su zastarela, gotovo da nije postojala personalna dokumentacija zaposlenih, zaposleni nisu ostvarivali svoja prava na korišćenje godišnjih odmora, na platnom spisku Parka bili su i ljudi koji nikada nisu radili u Parku.

Dok nisam došla, i pored toga što su plate primali u Parku, mnogi zaposleni Parka radili su u Andrićgradu za firmu „Felini“, radili su na uređivanju, busenjanju i održavanju tvojih skijališta, na izgradnji vodovoda i kanalizacije, održavanju privatne mehanizacije, na izgradnji i obezbeđivanju tvojih objekata ili tebe lično.

Čak, električar koji ne radi u Parku, imao je na raspolaganju terensko vozilo Parka zajedno sa 200 litara benzina mesečno. Poznato ti je i to da je na osnovu Ugovora potpisanog 20. jula 2008. godine između „Lotike“ koju je zastupao Radoje Andrić, i Parka prirode „Mokra Gora“ d.o.o. koju je zastupao Vladimir Cukavac, za dvadesetčetvorosatnu fizičku zaštitu objekata, uređaja, alata i druge imovine „Lotike“, tvoja firma bila u obavezi da Parku plaća 300.000,00 svakog meseca.

Međutim, Parku je plaćeno samo prvog meseca, i nikad više, a obezbeđenje Parka je svoj posao radilo sve do sukoba između tebe i mene, krajem decembra 2014. godine. Samo na osnovu ovog Ugovora, „Lotika“ Parku duguje preko 23.000.000,00 dinara. Jedan jedini pokušaj pravnika Parka da Radoju Andriću ukaže na obaveze „Lotike“, doveo je do bujice tvog gneva.

Znaš li da me je nedavno upravnica „Lotike“ Anđela Rajović, rastužila? Rekla mi je da si joj naložio da nam fakturiše upotrebu 50 tanjirića koje smo od „Lotike“ uzeli na pozajmicu i nakon tri dana uredno vratili? Možda je ovo i smešno, ali tog trenutka bila sam jako tužna, ne zbog sebe, nego zbog nje i tebe naš svetski čoveče.

Sledeći veliki problem ‒ Nacionalni ekološki centar kao poslovni prostor Parka prirode u čijem se sastavu nalazi i hotelski deo. Zahvaljujući sredstvima države sagrađen je početkom 2011. godine. Prelep objekat, i zaista, velika stvar za Park. Čak si za njegovu izgradnju, poklonio Parku 10 ari svog zemljišta. S obzirom da si ar zemljišta kupovao za 40 evra, proizilazi da si Parku poklonio 400 evra. Plemenito! Ali, zauzvrat si obezbedio besplatnu radnu snagu, gorivo i mehanizaciju Parka za čišćenje puteva do tvojih skijališta, kao i hotelski prostor u koji si smeštao viškove gostiju iz Drvengrada bez ikakve naknade Parku.

Ispred Ekološkog centra sagradio si garažu i bazen za vodu potrebnu za veštački sneg, ali na svojoj parceli, naravno, bez građevinske dozvole i od para države. Slična je priča i sa samim Ekološkim centrom ‒ zbog niza propusta tokom izgradnje, veoma se odužila procedura za dobijanje upotrebne dozvole.

GDJE JE ISPARIO KAPITAL

Popis sredstava Parka prvi put je rađen 2013. godine, mada je zakonska obaveza da mora da se radi svake godine. Tokom popisa utvrđeno je da nedostaje osnovnih sredstava, opreme i sitnog inventara u vrednosti od oko 7.000.000,00 dinara što je uticalo da se u 2013. godini ostvari gubitak od oko 16.000.000,00 dinara. Ovo je dovelo do toga da je vrednost imovine Parka ne samo nula dinara, već je ostvaren gubitak iznad visine kapitala.

Takođe, za dobar deo opreme, pre svega nameštaja koji se ne nalazi u prostorijama Parka, Radoje Andrić je potpisao izjavu da se nalazi u magacinu na Mećavniku. Za kotao vrednosti 1.700.000,00 dinara koji je nabavljen 2006. godine kada Park nije imao svoj poslovni prostor, Radoje Andrić je potpisao revers tek u 2013. godini.

Na kraju 2013. godine u poslovnim knjigama Parka vodilo se oko 2 miliona dinara avansa, odnosno, novca koji je plaćen dobavljačima, a za koji ni do danas nisu stigli računi. Takođe, postojalo je  i nekoliko miliona dinara obaveza koje nisu plaćane godinama.

Još jedan odnos nedomaćinskog ponašanja je činjenica da je u ranijim godinama Park pravdao subvencije samo utoliko da ne ostvari gubitak u tekućoj godini. Ovo je dovelo do toga da se trenutno u poslovnim knjigama Parka vodi 174 miliona neopravdanih subvencija. Šta je od tih sredstava zaista realizovano, ja u ovom trenutku ne znam.

Kao direktor Parka, 2011. godine sklopio si ugovor sa JP „Skijališta Srbije“ o davanju na korišćenje na 10 godina dvosedežne žičare „Sunčana dolina“ sa Kopaonika,. Saglasno ugovoru, Park je trebao da snosi sve troškove uklanjanja žičare, sanacije terena, prevoza žičare, plaćanje premije osiguranja opreme od požara, poreske obaveze. Odbila sam da realizujem ovaj ugovor kao štetan po Park jer Park ne raspolaže svojim skijalištima, niti je programima rada i poslovanja za 2014. godinu, bila predviđena pomenuta investicija. I gle čuda, napadaš me za štetu nanetu Parku!

Mnogo je još tu problema u čudnom braku između tvoje „Lotike“  i državnog Parka prirode. Svaki moj pokušaj u postavljanju Parka na zdrave noge i namera da se o svemu tome dogovorim s tobom, proizvodio je kod tebe buru besa ili još češće, ignorisanje svih mojih poziva i nezakazivanje sednica Skupštine Parka. U početku sam te pred samom sobom pravdala pokušavajući da sve stavim na račun tvoje umetničke nonšalancije ili velike zauzetosti. Ali, istina je da snimaš film sa Monikom Beluči, kao što je istina da si i predsednik Skupštine Parka sa svim obavezama koje iz toga proizilaze.

TVOJ GNEV RASTE

Tvoj gnev raste kad Radoju Andriću dajem otkaz zbog višemesečnog nedolaženja na posao i odbijanja da dostavi svoju osnovnu personalnu dokumentaciju, a potom kulminira zbog neregularnog snabdevanja električnom energijom.

Naime, bilo ti je poznato da trafostanica Ekološkog centra preko koje se strujom snabdevaju tvoja žičara na Šišatovcu, stambeni objekti Radoja Andrića, tvog sina i još nekoliko privatnih objekata, nije bila regularno priključena na električnu mrežu. Tek je na moje insistiranje, i uz mnogo odugovlačenja, EPS iz Užica postavio izbaždaren strujomer, ali na koji su i dalje ostali priključeni svi pomenuti korisnici.

Čak, kabl Radoja Andrića postavljen je nadzemno i predstavlja ozbiljnu potencijalnu opasnost od izbijanja požara u Parku (desno). Početkom decembra, na račun potrošene struje od 2011. godine, Parku je ispostavljena faktura od preko 3.700.000,00 dinara. Pokušala sam da ti ukažem na ovaj problem kako bi se on što pre rešio, ali se desilo nešto neočekivano. Sručio si na mene sav bes i kroz vređanje, psovanje, pretnje i bacanje mojih ličnih stvari izbacio me sa Mećavnika.

Šta je bilo dalje? Ti i Dragan Bošnjaković, član Skupštine Parka, bez mog znanja i prisustva, 22. decembra sazvali ste 4. sednicu Skupštine Parka prirode „Mokra Gora“ d.o.o. Na sednici je doneta Odluka o mom razrešenju, a zapisničar je  bio Dragan Radivojević, tvoj vozač i formalni vlasnik firme „Felini“.

Odluku o razrešenju na kojoj nije bilo ni pečata Parka, na ruke mi je doneo Dragan Bošnjaković,  a već 25. decembra, Bošnjaković je doveo novog v.d. direktora i u mom odsustvu uzeo pečate Parka. Verovatno zanesen svojom funkcijom i poverenjem koje si mu ukazao, nakon mog dolaska na posao, pretio mi je izbacivanjem policijom.

U međuvremenu, ogromna većina radnika Parka potpisala je pismo podrške upućene meni. Od tada počinje njihova golgota. Sa njima se igraju različite psihološke igrice, Anđela Rajević, upravnik Mećavnika, zove ih i preti im da će dobiti otkaz oni ili članovi njihovih porodica koji rade na Mećavniku ukoliko ne dođu na Mećavnik i ne potpišu izjavu da nisu znali šta potpisuju.

Ubrzo potom, Dragan Bošnjaković i novi v.d. direktora, 30. decembra došli su kao kaznena jedinica sa predstavnicima Remontnog centra Užice i uzeli personalnu dokumentaciju zaposlenih kako bi odradili procenu kvalifikacije radnika i sastavili spisak za otkaze. Sutradan, 31. decembra, 12 radnika dobilo je rešenja za odmore, a među njima i pravnik i ekonomista Parka što potpuno blokira rad ovog državnog preduzeća. Uz sve to, Skupština još uvek nije razmatrala Izveštaj za 2014. godinu, Program rada i Plan poslovanja za 2015. godinu, čime je ozbiljno i tendenciozno ugrozila funkcionisanje Parka za duži vremenski period.

JA TE SE NE BOJIM

Poštovani predsedniče Skupštine Parka prirode „Mokra Gora“ d.o.o., ako je i od tebe, previše je.

Jesi moćan čovek, ali moraš da shvatiš, ili još bolje, neko bi trebao da ti objasni, da radnici Parka prirode „Šargan ‒ Mokra gora“ nisu tvoja privatna svojina, da oni nisu likovi tvojih filmova a njihovi životi deo tvog scenarija. To su oni vredni, pošteni domaćini koji su ti pružili toplo gostoprimstvo i svojim radom doprineli da u Parku stvoriš pozamašni kapital.

To što su u jednom trenutku stali na moju stranu, mislim da predstavlja samo izraz njihovog dubokog osećaja pravde za koju se i ti često javno zalažeš. Krajnje je necivilizovano ucenjivati i pretiti onima koji su slabiji i imaju stav i mišljenje drugačije od tvog.

Što se mene tiče, za razliku od mnogih drugih, ja te se ne bojim, i boriću se za svoja prava i san da Park prirode „Šargan ‒ Mokra gora“ bude zaštićeno područje za primer, na opšte zadovoljstvo svih u njemu.

Iza mene ne stoji ni jedna politička stranka, ni jedna interesna grupa, ni jedna „plaćenička“ nevladina organizacija, kako ćeš verovatno javno protumačiti da bi ponovo ispao ugroženi heroj nacije. Kao i tokom čitavog svog života, i sad se samo borim za pravnu državu, pravdu, prosperitet Parka i dobre međuljudske odnose u njemu, i ni na koji način nisam naplatila svoj patriotizam. Iskrena mi je želja da i tvoj Mećavnik, i tvoj Andrićgrad, i tvoja skijališta dobro rade jer hrane brojne porodice. Ali, dozvoli i radnicima Parka to isto, jer oni su ovde na svom, i ovde žele da ostanu.

Oprema teksta redakcijska

(zurnal.info)

Pročitajte više tekstova sa pojmovima:

Emir Kusturica, Lidija Amidžić