PITANJE VEĆINE: Da li je izbor ombudsmena zakonit?

FOTO: Federalna.ba

Emina Halilović, kandidatkinja za ombudsmana iz reda bošnjačkog naroda, u razgovoru za Žurnal objašnjava manjkavosti postojećeg Poslovnika o radu Predstavničkog doma

Predstavnički dom Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine je na sjednici održanoj 28. oktobra donio Odluku tri ombudsmana za ljudska prava. Od 39 prisutnih poslanika, “za” je glasalo 18, “protiv” je bilo 11, a 10 suzdržanih.

Emina Halilović, kandidatkinja za ombudsmana iz reda bošnjačkog naroda, je nakon donošenja ove Odluke uputila podnesak zbog, kako navodi, grubog kršenja Poslovnika o radu Predstavničkog doma.

U razgovoru za Žurnal, Halilović objašnjava da je Poslovnik o radu nedorečen, te da nigdje u ovom aktu nije definisan pojam većine.

- U poslovniku stoji da se odluke donose većinom glasova poslanika koji su prisutni i glasaju. Suzdržani glasovi se ubrajaju u kvorum i ne dodaju se glasovima “za” odnosno ”protiv”.

Svi koji se izjasne kao suzdržani, ne ulaze ni u “za”, ni u “protiv”, kao da ih ni nema, što je meni, kao pravniku, protiv svake logike. To znači da ti ljudi ne trebaju ni biti tu. Dovoljno je da budu svi oni koji su za i svi oni koji su protiv, neka ih bude 22, koliko ih minimalno mora biti za kvorum, a ostali ne moraju ni dolaziti. To je po meni strašno, kaže Emina Halilović.

Halilović smatra da bi se Poslovnik trebao urediti na način da se te stvari preciziraju, jer svi zakoni moraju biti dovoljno jasni da mogu biti dovoljno prihvatljivi i jasni za svakog građanina.

- Na taj način se ne narušava princip vladavine prava. Ovdje se postavlja pitanje većine. Koja je to većina? Da li govorimo o entitetskoj većini? Poslovnik spominje samo kvorum i entitetsku većinu. Ako je zadovoljen kvorum, ako je zadovoljena entitetska većina, pola Parlamenta može biti suzdržano, kaže Halilović za Žurnal.

Emina Halilović kaže da u ovome ne vidi svoj lični interes, te da će se javno izviniti Parlamentu ukoliko se u ovom predmetu i u ovom slučaju pokazala kao neznalica ili kao neko ko nije shavtio pravnu normu.

- Ali, ova norma je neprecizna, nedefinisana  i ovdje se uopšte ne spominje pitanje većine - “za” - “protiv” - doviđenja; “entitetska većina zadovoljena” - doviđenja. Nisam poslala podnesak napamet. Konsultovala sam se, iščitavala, istraživala pitanje većine u parlamentu. Možda nisam našla adekvatan pravni odgovor, a on je možda zaista na fonu onoga ko je donio Odluku, kaže Halilović i ukazuje na to da su u glasanju po ovoj Odluci, predstavnici opozicije bili suzdržani.

- Oni su u 90% slučajeva suzdržani, ni “za” ni “protiv”. Predstavnici opozicije su i najviše raspravljali. Opozicija je, hajde da kažem, pričala, pričala, pričala, kritikovala i kritikovala, a kada je trebala da se donese odluka – svi su se povukli, kaže Halilović i dodaje da još uvijek nije dobila odgovor iz Predstavničkog doma.

- Ako je ovo način donošenja odluke da bi se “očepilo”, da ide, da se donose odluke samo da proces ne stoji i da se kreće, a ne da se blokira, ja sam i za tu varijantu. Postoji nešto što se zove primat državnog  u odnosu na pojedinačni. Izbor tri ombudsmena je ništa u odnosu na državni interes. Ako je ovo princip glasanja koji omogućava da se očepe mnoge stvari, onda sam za. Ali meni nije bilo jasno pitanje većine, i zato sam poslala pitanje, kaže Emina Halilović.

Poslovnik o radu Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine BiH nigdje ne navodi koja je vrsta većine potrebna da bi se donijele odluke u ovom tijelu – prosta ili natpolovična. Ukoliko je riječ o natpolovičnoj većini, za Odluku o imenovanju tri ombudsmena za ljudska prava u BiH je moralo glasati 20 prisutnih poslanika. U Predstavničkom domu danas nismo uspjeli dobiti odgovor na ovo pitanje.

(zurnal.info)

Pročitajte više tekstova sa pojmovima:

Ombudsmen, Emina Halilović, Predstavnički dom PSBiH