IZBORI U ROMSKOM NASELJU POLJICE: Trideset maraka za glas

FOTO: Adi Kebo/zurnal.info
Piše: Dalibor Tanić

Glavna odlika modernih demokratskih društava jeste da svaki čovek ima pravo da učestvuje u kreiranju politike države u kojoj živi. Putem glasanja na izborima, ili pak kroz aktivan politički angažman, ljudi inkorporiraju sopstvene i potrebe drugih ljudi. Reklo bi se prosto a savršeno

U idealnim uslovima za dobrobit svih naroda i narodnosti jedne države, primenjuje se sledeći recept: predizborna kampanja, vidiš šta je u ponudi, odabereš opciju koja je najbliža tvom sistemu društvenih normi, izađeš na glasanje, glasaš, pobede tvoji, ili pak sklope koaliciju sa nekim koji su “bliski tvojima” i u naredne četiri godine “vuci siti i koze na broju”.

Vratimo se za trenutak u realnost i za primer uzmemo Bosnu i Hercegovinu, tačnije romsko naselje Poljice, opština Lukavac. Mnogi i ne znaju da ovo naselje postoji. Smešteno je daleko od glavnog puta, u šumi koja skriva jednu od mnogobrojnih sramota Bosne i Hercegovine. Oronule kuće, hrpa starog gvožđa, koje inače ima vrednost zlata za ove ljude. Blato, bosa deca i naravno ispred svake kuće cuko

U ovom naselju nema prodavnice, ljudi moraju da prepešače dobrih desetak kilometara da bi kupili nešto. U nabavku je jedino moguće ići preko dana, jer s prvim mrakom, ovo naselje se pretvara u zonu sumraka. Okolo su brda i šuma, a psi lutalice patroliraju oko deponije gde se bacaju kosti iz mesnica. Ovako je leti, zimi, naselje bude potpuno odsečeno od sveta.

Nazif Mujić je predsednik udruženja Roma Poljice, mada pre bih rekao poglavica, jer kuće u kojima žive Romi u ovom naselju više liče na vigvame. Izgubio je brata u prošlom ratu, živi od sakupljanja sekundarnih sirovina i bori se sa raznim političkim šizofreničarima koji dođu u Poljice i obećavaju rasvetu, knjige za decu, a neki nude i 30 KM po jednom glasu

- Na području TK ovde se najteže živi, to vam garantujm. Vidite i sami. Čitav rat smo proveli na linijama. Od 42 kuće koliko ima u Poljicama, 32 borca su bila. Imamo čak i jednog RVI. On sada ganja firmu preko Suda da nekako dobije penziju, trenutno prima samo invalidninu - govori Nazif.

Udruženje “Budi moj prijatelj” zajedno sa romskim aktivistima širom BiH, trenutno sprovodi kampanju koja za cilj ima da poveća izlaznost Roma na izborima. Jedna od akcija je bila upravo u ovom naselju.

Ogorčeni, nepoverljivi, ali ipak hrabri da pitaju “o čemu se tu radi”. Neki su negodovali govoreći da im je dosta laži, a bilo je i ljudi koji su hteli da saslušaju zašto je bitno izaći na izbore.

-Dolazili su iz stranke Radom za boljitak i obećali da će davati ljudima po 30 maraka za glas. Nama ne trebaju pare. Ne želim da kupuju moj narod. Ja hoću samo ono što nam sleduje. Uradite nam put, uradite nam rasvetu, a pustite vi novac -rekao je Nazif.

Ovako je uvek, ali samo kada su izbori, inače niko ne posećuje ovo naselje. Blatnjav je put. Možda bi neko od političkih velikana trebao da ga asfaltira, da se ne prlja kada budu dolazio naredni put. Naravno, neće ni on, a neće ni načelnik opštine Lukavac, Dževad Mujkić.

-Išao sam pre nekoliko dana kod načelnika opštine. Obećao mi je da će nam se rešiti rasveta u naselju, školski pribor, knjige za decu, čak i obuća i odeća. Naravno, od toga nema ništa. Otvoreno vam kažem. Sve što mi je rekao, lagao me je -kaže Nazif.

Nazif nije išao samo kod njega. Puno puta je išao kod svojih sunarodnika koji su bili uposleni u opštinskoj upravi. Dvojica Roma, jedan kadar SDP-a, drugi SDA-a, Aladin i Mehmed Suljić. Za ovo naselje nikada nisu ništa učinili.

-Kada god sam išao kod njih, oni mi kažu da je nama dobro, da nam ništa ne fali. Nikada nam nisu pomogli, bilo šta-govori Nazif.

 

Negde početkom kampanje u naselje je zalutala i ekipa SDP-a.

-Obećali su da će nam pomoći da rešimo neke stvari u naselju i da rešimo problem divlje deponije koja je na ulazu u naselje - govori Nazif.

Inače, ta deponija postoji godinama. Niko se nikada nije setio da je skloni. Odjednom se u jeku predizborne kampanje pojavi SDP i kaže: Mi ćemo rešti problem deponije, samo glasajte za nas”. Istina ili laž?

 

Ja pokušavam da objasnim mojim ljudima da trebamo izaći na izbore. Mada znamo da nam niko i dalje neće pomoći koja god vlast bude došla, ali hoćemo da pokažemo da i mi učestvujemo na izborima -kaže Nazif.

Za rešavanje problema pomenute deponije do sada niko nije ponudio pravo rešenje. Dok se to ne desi, ili dok se ne pojavi neka opaka bolest, ova deponija će i dalje krasiti ulaz u naselje Poljice.

-Kada biste samo znali šta se sve baca u toj deponiji... Tu bacaju ostatke iz mesnica, bacaju otpad iz ambulante i sve živo..., bacaju uginule životinje. Naša deca prolaze tu svaki dan. Obolećemo od kuge, a najviše se bojimo za decu. To niko ne čisti. Jednom smo dobili 2.000 KM od WorldVisiona da to očistimo mi sami i to je bilo sve -kaže Nazif.

 

Suljo Mujić je još jedan Rom koji živi u ovom naselju. Do pre pet meseci dobijao je naknadu od 150 maraka kao demobilisani borac. Sada je ostao i bez toga. Njegova kćerka je pohađala školu do petog razreda. Suljo kaže da je bila dobra učenica, ali nije mogao dalje da je školuje, jer nije imao sredstava.

 

- Čitav rat sam proveo na liniji. Sada sam zaboravljen. Ne mogu da školujem dete, ne mogu da se lečim. Ono od čega živim je sakupljanje starog gvožđa-kaže Suljo.

Ni Suljo nije veliki optimista. Od izbora ne očekuje ništa.

- Neće se ništa promeniti. Glasali, ne glasali, nama je isto. Ko god da dođe, biće nam isto-govori on.

U jednom momentu je prstom pokazao na svoju kćerku.

- To je ona, to je moja ćerka- kaže Suljo.

Za nju nema budućnosti. Osuđena je da bude deo “začaranog kruga siromaštva”. Verovatno će se udati za koju godinu, po svim prilikama u istom naselju gde se i rodila. Zatim će roditi dete, koje će imati istu sudbinu kao njegov deda i kao njegovi roditelji. Suljina kćerka će tako i završiti. Zato što živi u državi koja joj ne pruža šansu da završi školu, izađe iz Poljica i nađe sebi normalan život.

(zurnal.info)