Ekonomija

Posao vijeka postao katastrofa stoljeća

ljilja kovačević

Danas je potpuno jasno - privatizacija Naftne industrije Republike Srpske (NIRS) nije bio nikakav posao vijeka, kako je to svojevremeno slavodobitno govorio Milorad Dodik, već projekat u kojem su profitirali raznorazni domaći i strani spekulanti, ostavljajući milionske gubitke u entitetskom budžetu. U situaciji kada se Republika Srpska suočava sa hroničnim nedostatkom novca, a radnici Rafinerije danima štrajkuju, jer ruski vlasnici ignorišu sva njihova prava određena zakonima i kolektivnim ugovorom o radu, Vlada RS odlučuje da načini nove ustupke kompaniji „NefteGazInkor“, zbog čega će entitetski budžet u ovoj godini ostati bez značajnog dijela sredstava od 133 miliona maraka, koliko su kupci Rafinerije po ugovoru dužni budžetu.

KAKO SE POKRIVA VLADA

Vlada RS je entitetskom parlamentu predložila da po hitnom postupku izmjeni zakon kojim se “NefteGazInkoru”, većinskom vlasniku NIRS-a, daju dodatne tri godine da, bez kamata, isplati dug na ime preuzetih poreza i doprinosa prema budžetu od 133 miliona maraka.

Ruska kompanija, prema ranijem ugovoru, trebalo je da počne isplaćivati ovaj dug od 1. jula ove godine. Riječ je o neplaćenim dažbinama koje su reprogramirane beskamatno, što je krivično djelo. Uz to, Vlada RS pristaje da obaveze koje su Rusi preuzeli umanji za 17,2 miliona KM, a zauzvrat će nazad dobiti terminale za gorivo koji su “NefteGazInkoru” prodati nakon privatizacije NIRS-a. Vlada je uputila i Inicijativu Savjetu ministara BiH za izmjenu Odluke o kvalitetu tečnih naftnih goriva, što bi omogućilo da se za tri mjeseca odlože rokovi da Rafinerija nafte postigne potreban kvalitet goriva. U obrazloženju potrebe izmjene zakona, koje je dostavljeno Narodnoj skupštini RS, Vlada navodi da je ruska kompanija zatražila reprogramiranje obaveza na 12 godina, uz grejs-period od sedam godina i otplatu u 60 jednakih mjesečnih rata, nakon isteka grejs perioda, odnosno tek od 1. jula 2014. godine.

Zahtjev za odlaganjem roka isplate dugovanja, Vlada pokriva pričom da je ruska kompanija u rekonstrukciju Rafinerije morala uložiti više od predviđenih 322,8 miliona evra, kako je to bilo predviđeno kupoprodajnim ugovorom.

Tako definisan obim potrebne modernizacije i rekonstrukcije je realno mogao da se završi za 3,5 godine. U periodu kada su vođeni pregovori o prodaji akcija preduzeća naftne industrije Republike Srpske u EU, regionu i BiH u primjeni su bili standardi EN 228 i EN 590 iz 2002. godine (tzv. Euro 3), koji definiše kvalitet goriva. Međutim, u međuvremenu je u EU i državama u regionu smanjen dozvoljeni sadržaj nekih materija u derivatima nafte. Tako je i u BiH 2008. godine usvojen novi standard (tzv. Euro 5), pa je kupac bio prinuđen da značajno izmijeni Program rekonstrukcije i modernizacije naročito Rafinerije nafte u Brodu, navodi se u vladinom obrazloženju. Još stoji da će Rusi za rekonstrukciju i modernizaciju postojećih objekata, izgradnju novih proizvodnih pogona i transportne infrastrukture morati uložiti uložiti još oko 792 miliona evra.

RUSKA KRAVA

Priče o velikim ulaganjima, poslovnim uspjesima, strateškom partnerstvu ...., koje plasira Vlada RS samo su zamazivanje očiju javnosti pred činjenicom da je Rafinerija nafte u gubicima teškim stotinama miliona maraka. Rafinerija godinama proživljava poslovnu kataklizmu, a šanse da njeno poslovanje postane rentabilno ravne su nuli, kao i mogućnost da RS ikada naplati navedeni dug.

Rafinerija je od vremena privatizacija naftnog sektora RS “krava muzara” samo za ruske vlasnike. Suština je u sledećem: firma “Optima” koja gazduje Rafinerijom bere sav kajmak, a brodski gigant se uvaljuje u dugove i kredite, tako što se njegova imovina stavlja pod raznorazne hipoteke. Dug od 133 miliona nikada neće biti naplaćen, jer u ugovoru o prodaji Rafinerije decidno piše da će biti isplaćen kada ova firma bude poslovala pozitivno. To se, međutim, neće desiti nikada, jer ruski vlasnici nemaju namjeru da je dovedu u stanje rentabilnosti iz prostog razloga što bi, u tom slučaju, bili priniđeni da isplate najmanje 133 miliona. Suštinski, sama privatizacija nije sporna samo zbog narečenog duga, već i zbog činjenici da je ovdašnja vladajuća strukture Rusima omogućila da gotovo besplatno preuzme NIRS, potpuno očišćen od dugova.

Vlada je, tokom privatizacionog procesa, na ime komercijalnih i drugih dugova Rafinerija i Petrola isplatila gotovo 218 miliona maraka. Kada se tome doda aktuelni dug od 133 miliona maraka, to je preko 351 miliona koju je Vlada uložila u takozvanu prodaju Naftne industrije RS-a. Uz sve to, Vlada RS je i posle prodaje Rafinerije za isplatu plate radnicima iz budžeta izdvojila 11 miliona KM, pa se cijela cifra potrošena za privatizaciju Rafinerije penje na više 362 miliona KM. Rusi su, navodno, uplatili blizu 356 miliona maraka za kupovinu državnog kapitala NIRS-a. Kada se sve sabere i oduzme, ispada da je vlast RS dala Rusima Rafinerije u Brodu i Modriči, te Petrol besplatno. Toliko o poslovnim uspjesima Dodikovih vlada.

(zurnal.info)