Raport

San svakog ustaše je da bude Boris Tadić

dejan kožul

Pamti Beograd masovnije skupove ispred Skupštine Srbije, a ovaj poslednji, koji su serbski radikali organizovali u čast hapšenja Ratka Mladića, ni po čemu se nije razlikovao od prethodnih.

Tadiću, ustašo! Spasi Srbiju i ubij se, Boriseeee, Boriseee...

Repertoar doskočica koje je vredno bilježio reporter Žurnala svodio se uglavnom na predsednika Srbije. S binskog ozvučenja stizao je best of koračnica – red Kosova, red Cerske bitke, pa „Ko to kaže, ko to laže“...

Pažnja prisutnih je u jednom trenutku izmigoljila i usmerila se ka „delegaciji“ iz RS. Grupa od oko 20-ak gostiju toplo je pozdravljena aplauzima, kao da su isti stigli upravo sa Cera. Ovi su nesebično uzvratili pozdravima, te su se ponosno uputili ka epicentru zbivanja.

KOLEGA DOKTORA DABIĆA

U tom trenutku pažnju vašeg reportera prodobija omaleni čiča, željan uspomene sa ovog eminentnog događaja.

- Dečko, ja sam iz Londona i treba uskoro da se vratim. Član sam Srpske radikalne stranke.

U istom trenutku vadi iz džepa vizit kartu na kojoj piše: Mirko Šolaja, predsjednik, pravnik. Rejski master, bioenergetičar i travar. Dr alternativne medicine.

Shvatam da je reč o kolegi Dragana Dabića i ćutim, odnosno puštam ovog ljubitelja Šešeljeve reči da dovrši šta želi:

- Mogu li te zamoliti da me uslikaš ovdje i da mi pošalješ fotografiju. Evo, ovdje pored zastave.

Okreće se oko sebe pokušavajući da pronađe neku zastavu sa obeležjima radikala i...“škljoc!“. Prihvata zatim „gospodina“ koji visoko uzdignuto drži sliku Slobodana Miloševića na kojoj piše „Sloboda“ i „škljoc!“.

Pitam ga ima li neki mail da mu pošaljem na šta odgovara da ne koristi kompjuter i traži da mu pošaljem poštom. Kako se do srca najlakše dopre preko novčanika poseže za svojim i vadi 1.000 din kako bi odobrovoljio svog dobročinitelja koji odbija da primi ovaj mali znak pažnje. To je očigledno uticalo na našeg doktora da dodatno stekne poverenje u reportera pa odluči da ga još zamoli da ga uslika i unutar ograde sa nekim od funkcionera SRS, obezbeđenjem itd. Ovi pristaju na slikanje, i primetim da im je naš lik obećavao svašta – finansijsku pomoć, lobiranje po Londonu...

Odaje mi jednu tajnu:

- Znaš, ja sam umjetnik, a u svojoj kancelariji imam sliku kraljice i kalendar. Kad mi dođu naši ljudi okrenem sliku kraljice a sa druge strane imam Ratka Mladića.

Odlučujem se da pokvarenu igru odigram do kraja, bez aktivnog učestvovanja u razgovoru. Samo potvrđujem da ću slike poslati poštom njemu, ali i jednom od radikalskih poslanika u Skupštini. Ovaj mi čak daje i svoj broj da mu se javim.

MEDIJSKA DEVOJKA

Pozdravljamo se sa dr Šolajom i vraćamo bini. Izmenjuju se govornici, Tadić je i dalje glavna meta, ne samo mitingaša nego i govornika koji stavljaju jednakost između predsednika Srbije i ustaše. Zanimljivo je da nije bilo pripadnika SRS koji nije najavio ispunjenje sna – „Veliku Srbiju“. A, onda je usledelo obraćanje zvezde. Kosta Čavoški stupa pred mikrofon, a iz publike se zaorilo: „Nož, žica, Srebrenica, nož, žica, Srebrenica!“

U VIP zvanicama, pored bine zatičem i poznata lica: Sinišu Vučinića, samoproklamovanog četničkog vojvodu, koji se uveliko hvalio da je imao i svoju vojsku za vreme rata u BiH, a koji je nedavno osuđen zbog iznude. Nisko je pao vojvoda.

Tu je i medijska zvezda iz tog perioda Milijana Baletić, koja je i jedna od zvezdi filma „Godine koje su pojeli lavovi“, Bore Kontića. „Pure evil“, objašnjavam jednom nemačkom prijatelju ko je Milijana Baletić.

Radikali su na binu izveli pun sastav, pa čak i mladog Šešelja. Poenter među njima je ipak Zoran Krasić, zamenik predsednika koji je rekao da je „san svakog ustaše da bude Boris Tadić“, na šta se iz publike ponovo zaorilo: „Tadiću ustašo!“. Tu je i Mladićev podmladak, a dok ih slušam u glavi mi se vrte natpisi iz medija u kojima Mladić o Šešelju priča sve najgore, ali ne mari... Radikali ovo ionako shvataju samo kao dobru priliku za malo političke kampanje.

Kako tradicija ne bi bila kršena, kraj skupa protekao je u incidentima u kojima je oko 20-ak policajaca povređeno, a privedeno je oko 100 izgrednika. Radikali krivicu za izgrednike nisu prihvatili jer smatraju da su to ubačeni elementi, udbaši koji rade za Tadića, baš kao i policija.

Da je znao da će sve izgledati tako kako je izgledalo Mladić bi se verovatno i sam predao pre nego je u nekoj novobeogradskoj kafani otkriven druid Dabić. Tad je još imao šanse da skup u njegovu čast bude brojniji.

Rekao je neko na skupu da zapadnjaci pokušavaju da „nam otkinu naše veliko srce“ jer smo se usprotivili novom svetskom poretku, jer mi imamo našu istoriju, tradiciju... Srebrenica je deo naše tradicije najviše zahvaljujući Ratku Mladiću.

I, da... Ne pada mi na pamet da Mirku Šolaji pošaljem ikakvu fotografiju. Ako će ih već gledati neka ih gleda ovde.

(zurnal.info)