INTERVIEW

Muftija Zukorlić kopa rovove između Bošnjaka i Srba

Da li je nezahvalno biti Aida Ćorović u Sandžaku ovih dana, nakon svojevrsnog poziva na linč predstavnika i poklonika tamošnje Islamske zajednice?
- Naravno da nikad nije zahvalno biti u takvoj ulozi gde god da ste, a pogotovo ako ste žena, nemate nikakvu instituciju iza sebe. Ja radim u jednoj maloj nevladinoj organizaciji, nas nekoliko tu radi, nemam nikakvu institucionalnu podršku i kada vam je protivnik jedna takva moćna institucija kakva je Islamska zajednica i kada imate jednog bahatog lidera, koji fakat ima utecaja među mnogim građanima, i kada takvom retorikom on otvara mogućnost da poslednja budala na ulici može da me ispljuje, da mi lupi šamar a da ne govorim da mi urade i nešto gore. To nikada nije lako ali ja sam se odavno pomirila sa sobom, da je to moja sudbina, moj usud da radim ovo što radim, da ukazujem na stvari koje su loše. Pri tome ne mislim da sam ja nekakav arbitar morala i da sebi dajem za pravo da sam ja polubožanstvo, da kažem ko je dobar a ko loš. Ja sam prosto naučila da dosta dobro razumem politiku, političke igre, poznajem taj kraj gde sam rođena i gde sam odrasla i s obzirom da sam dugo godina živela van Pazara imam taj, kako bih rekla, nepristrasan uvid, imam dobar pogled na Sandžak – nisam previše unutra nego sam uvek malo postrani tako da mogu da vidim te unutrašnje dinamike. Moj posao je da ja ukazujem na te neke negativne pojave i da pokušavam da dajem predloge i načine da prostor u kome živim bude bolji i demokratičniji. To nije uvek prihvaćeno, pogotovo ako se to kosi sa interesima nekih moćnih ljudi i ljudi koji to rade samo zato što im je važna njihova lična moć i interes, nikako interes, partikularni ako govorimo o Srbima i Bošnjacima, ili svih građana.
To je nešto na šta sam ja spremna i ja od toga ne odustajem ma koliko bilo neprijatno ponekad.

DSC_0263
Primate li još uvijek prijetnje i da li se plašite za svoju sigurnost?
- Naravno da postoji strah, uvek. Samo glup čovek može da se ne plaši jer hrabrost nije da se ne plašiš nego da budeš svestan situacije. Daleko od toga da se ja ne plašim. Noću ne hodam sama ulicama Pazara, obično me kolima vodi kolega s posla. Preko dana gledam da što manje “izazivam” te neke ljude koji mi nisu naklonjeni. Ne želim apsolutno da provociram. Ja sad kao imam policijsku zaštitu pa ću kao da šetam za zaštitom. To meni nije imanentno. Bilo mi je jako neprijatno kada mi je policija dodelila zaštitu jer se ja ne osećam slobodno jer moram da im se javim kada krenem. Mislim da u gradu u kome sam odrasla, u kome su moji roditelji dali određeni doprinos, gde 300 i više godina živi porodica moje majke, da ja sada moram nešto da se krijem ili šetam sa policijom. Meni je to jako mučno. Pretnje postoje i one su sada, doduše, mnogo manje nego što su bile u februaru kada je to puklo sve. Najgore je što pretnje dolaze od onih koji se kriju.
VJEŠTICA I KUČKA

O kakvim prijetnjama se radi – dolaze li one direktno od muftije sandžačkog Muamera ef. Zukorlića?
- Ne direktno od Zukorlića nisu jer je on dovoljno pametan čovek da zna da on može nekim drugim ljudima da preti i znam da je bilo pretnji na mobilne telefone. On jako dobro zna da ako bi meni uputio direktnu pretnju da bih ja sa tom pretnjom izašla javno na sve medije. On to zna. On je pustio svoje male telale, potrčkove i čankolize da mi prete preko interneta. Meni ta imena nisu značila ništa ali kada sam se raspitala saznala sam da su to sve ljudi koji rade kod njega. Kada je to sve puklo sa tim ogavnim tekstom u Danasu, kada se svatilo o čemu se radi, on je verovatno opozvao svoje telale i rekao: ovo je đavo odneo šalu, otišlo je predaleko, ova veštica mnogo galami i mnogo priča o tome da joj pretimo, ajte da ne ispadne da je mi maltretiramo, prestanite.
To je onda zaista prestalo ali tuk i tak se desi da mi s nepoznate adrese koju ne mogu da provalim, očigledno ljudi znaju kako da se zaštite, dođe poruka: metak u čelu, kučko, sandžačka dijaspora, treba da te pljunemo na ulici svi kad te vidimo, ti nisi muslimanka, ti nisi Bošnjakinja, ko tebi daje za pravo da govoriš o nama muslimanima. To također pokazuje jednu vrstu potpunog odsustva svesti šta je to demokratski dijalog, javni diskurs - ne, ja nemam pravo da pričam o tome bez obzira što ja jesam Bošnjakinja, nisam vernica, muslimanka, ali ja imam pravo da govorim o onome što jedan verski lider radi, pogotovo što se to kosi sa islamom. Nažalost, Zukorlić uspeva da otruje te svoje pristalice i da potpuno zameni teze i da ono što zapravo nema veze sa islamom njima servira kao islam. Mislim da ga to najviše boli i vređa, što ja kao neko ko se deklariše kao ateista, ukazujem na greške koje on kao verski lider pravi, koje su nedopustive za jednog verskog lidera. Mislim da ga to najviše nervira.
Pretnje dolaze, sada sve manje, ali to ne znači da u svakom sledećem trenutku to ne može ponovo da bukne jer sam sigurna da Zukorlić neće prestati da pravi provokacije do narednih izbora na lokalnom i nacionalnom nivou a ja također neću pristati da ćutim na sve te njegove provokacije. Tako da očekujem da će biti novi talas pretnji.

DSC_0266Spomenuli ste nešto jako zanimljivo što se dešava i u BiH. Termini Bošnjak i vjernik su ovdje izjednačeni i nemoguće je to razdvojiti, predstavljeno je da svi Bošnjaci moraju biti i muslimani... Pretpostavljam da je slično i u Sandžaku?
- Ja mislim da je i gore. Nažalost, svi smo prošli nesretne 90-e, generalno imamo vrlo neobaveštenu javnost da ljudi ne znaju elementarne sociološke pojmove šta je država, nacija, vera, i naravno, naši politički lideri su igrali na kartu toga zbijanja nacionalnih redova i to je dobro, naravno, bilo da se radi kroz religiju. Danas sam čula dobar izraz i ponavljat ću ga – nacionalni preduzetnici. Jako mi se dopao izraz. Oni su zaista preduzetnici koji su svatili da merčovanjem naiconalnog, verskog, tim zbijanjem redova mogu najviše da profitiraju. Niko im nije rekao da su to dvije različite stvari, da nacionalno i versko nemaju veze jedno s drugim. Nažalost u slučaju gde imate jednog verskog lidera koji pretenduje da bude i lider generalno, onda imate potpunu zabunu i namernu, fokusiranu, permanentnu zamenu teza. On je napravio od toga čitav koncept, da je nacionalno i versko isto i u takvoj jednoj vrsti džamahirijice onda je potpuno prirodno da on bude lider. Ono što mu mi zameramo najviše jeste što se on iz pozicije verskog lidera sada bori za nacionalna prava i što je uvelike iz religije iskočio u diskurs politike. Međutim, on umesto da bude fer i skine ahmediju, on onda radi zamenu teza. On pumpa jednu versko-nacionalističku državu. Pravi od Sandžaka zaista jednu džamahiriju a on je taj koji će biti ajatolah. Biti i verski i politički ali, bogami, i biznis lider. Čujem od ljudi koji hoće da rade sa Sandžakom neki biznis da on bukvalno reketira ljude, da bez njegovog aminovanja ne možete da uradit ozbiljan biznis u Sandžaku. To govori da je taj čovek proširio svoje pipke na sve svere javnog života i da mu je zapravo interes da kontroliše tokove novca, da ima neprikosnovenu moć u Sandžaku.

DOBRI SLOBODANOVI UČENICI

Da li iko to istražuje, da li je moguće dokazati te tvrdnje?
- To je vrlo teško jer se ne radi o glupim ljudima. Oni ne ostavljaju dokaze. Mi znamo šta je Milošević uradio u bivšoj Jugoslaviji. Već toliko godina nije živ a niko nije uspio da nađe jedan jedini potpis, jedini papir, koji dokazuje njegovu umešanost. Radi se o dobrim učenicima Slobodana Miloševića. Oni to jako veško i perfirdno rade, ne ostavljaju dokaze na sve strane. Jedine ozbiljne dokaze možemo da nađemo iz struktura Državne bezbednosti s obzirom da su oni eksponenti i partneri državno-bezbednosnih službi. Naravno, nećemo moći da dođemo do takvih papira.
Mislim da Državna bezbednost hoću da pusti Zukorlića niz vodu, da hoće da nađe dokaze protiv njega, našla bi kako hoće. Pre svega vezane za nekakve pacovske kanale novca, sve više se priča o nekoj trgovini narkoticima, oružjem...

Postoji vrlo zanimljiva situacija da je on bio uhapšen prije tri godine, da ga je policija zaustavila negde blizu Gornjeg Milanovca, da je držan na nekom informativnom razgovoru. Pre toga je on godinama imao diplomatski pasoš, tom prilikom mu je pasoš oduzet. Šta je nađeno u kolima mi to do dan danas nismo saznali. Priča se o ogromnom novcu, možda iz Iranske ambasade. Priča se da je novac bio od vehabija, priča se da je bilo oružja... Vi kao obična mala osoba to ne možete da znate. Indikativno je da se od tada njegova retorika menja. Veoma je zanimljivo da je kada je napadnuta IZ, kada je razdvojena, gde je država zdušno učestvovala, Zukorlić nije bio toliko glasan. Mnogo sam ja bila glasnija kao ateistkinja u odbrani IZ nego on. Vrlo je indikativno da je sada njegova retorika strašno glasna protiv Borisa Tadića, šta god mislili o Demokratskoj stranci i Tadiću, trenutno je vlast u Srbiji. Koliko god negativnih poena im pripisali ne možete da ih poredite sa Slobodanom Miloševićem. Iza ovoga su ostajali grobovi, iza Tadića ništa, on jednostavno nema koncept šta da radi sa Srbijom.
Zukorlić je od 1993. godine na čelu IZ. Svih tih ratnih godina je ćutao. Ćutao je dok god je Milošević bio na vlasti. Posle je uspio da sa Đinđićem napravi dil da se nametne kao novi mogući reis i sve je pratkično bilo završeno sa ubistvom Zorana Đinđića. Zukorlić je pokušavao da se umili Koštunici i očigledno da je Koštuničina vlast i strukture koje su ga izbacile, te opskurne državno-bezbednosne strukture, koje u Srbiji nisu ni približno demontirane, da su one našle način da ga, upravo zbog tih pacovskih kanala, tamnih tokova novca, drže u šaci. On je na taj način postao njihov čovek. Nemam apsolutno nijedan dokaz za ovo što pričam i bojim se da ga niko neće ni imati.
Srbiji u ovom trenutku prosto ne odgovara miran Sandžak. Priče su jedno a iskrene dobre namere drugo. Mislim da Srbiji odgovara nemiran Sandžak permanentno. To je mesto kontrolisane krize. Kad nešto treba da se zamagli, ja govorim godinama o tome, Sandžak je dežurno bure baruta ili dimna zavesa. Kada treba da nešto zamaglite u Srbiji, kada treba da se razvodni priča o Kosovu, kad treba da se zamagli socijalna kriza, onda vi kažete, čekajte, polako, pa mi imamo veći problem – mi imamamo Al Kaidu usred Srbije. Onda se ljudi odmah prebace i imaju manje problema. Meni je to bilo veoma indikativno kada je potpisan sporazum u UN-u o pregovorima sa Kosovom, kada je Beograd zvanično priznao da Kosovo postoji kao poseban entitet. Naš ministar je danima prije toga govorio da to neće prihvatiti i onda je u ta dva-tri dana bila parada ponosa – prije toga se nije mogla održati parada ponosa a sad baš može – i problem zabavišta odnosno zemlje u Novom Pazaru gde su izašli Zukorlićevi pomoćnici, gde je Sead Šaćirović, drugi čovek IZ, rekao četnici. Povređeno je 40-ak policajaca. Demonstrirana je arogancija i primitivizam IZ i svi u Srbiji su pričali o tome. Niko nije pričao o sporazumu i pregovorima sa Kosovom.

Sandžak je dežurna tema poslednjih 20 godina. Država je to napravila tako što je raspolučila dva politička lidera. To su bili Rasim Ljajić i Sulejman Ugljanin. Kada je pre nekoliko godina na Ugljaninovu samovolju, vlast i bahatost stavljena tačka, očigledno pod pritiskom međunarodne zajednice, kada su ga nagradili za sve što je bio veran radnik državno-bezbednosnih službi, odjedanput su tenzije počele da padaju. Mi smo napravili jednu široku koaliciju, barem kada je Novi Pazar u pitanju, čak su i radikali spustili loptu. Odjednom imate vrtoglav skok Zukorlića u medijski prostor, imate dve IZ, stalno se animoziteti pumpaju, što do sada nije bio slučaj. Tiho se kopa rov između Bošnjaka i Srba. Imate jednog talibana koji govori sve to što govori i Srbi se osećaju ugroženo i počinju da se brane. Očito je da to država radi fokusirano, sa odličnim tajmingom. Zukorlić je najbolji mogući izvođač radova kojeg su mogli da nađu.


Slične prijetnje nedavno je dobila i Vera Jovanović, predsjednica Helsinškog komiteta za ljudska prava BiH, kada se usudila komentarisati odluku o neulasku ocjene iz vjeronauke u prosjek ocjena. Smatrate li da su ova dva događaja odnosno žestoke reakcije čelnika islamskih zajednica na neki način povezane?
- Apsolutno je povezano. Utoliko što je Cerićev nivo debatovanja sa neistomišljenicima bio neuporedivo pristojniji. On jeste, naravno, delovao u političkom prostoru ali se dosta godina čuvao da iskoči. Nažalost, bahatost, nevaspitanje i prostakluci muftije Zukorlića su na neki način zarazno delovali na Cerića. On je video da to pije vodu u Sandžaku i čini mi se da je, bez obzira što je 20 godina mlađi, očarao Cerića i da bi on voleo da jednog dana bude kao Zukorlić – da vozi besna kola, ima mlade žene oko sebe... Odjedanput mu se ta ideja dopala i on je počeo da se ponaša, na izvestan način, kao Zukorlić i da više ne kontroliše svoje ponašanje.
Zbog nemoći i impotencije domaćih političara Cerić je jedno vrijeme bio glavni partner međunarodnoj zajednici, glavni pregovarač, od njega su uzimali političko mišljenje. Kada se nekome stalno daje na važnosti on će da pomisli da je najvažniji čovek na svetu i ako nemate autocenzuru, tip kakav je Zukorlić misli da je nedodirljiv...

 

DSC_0271

A vjernici bi trebali da imaju autocenzuru?
- Oni nisu vernici, o tome se radi. Ni jedan ni drugi autentično nisu vernici, jer da jesu, oni bi imali autocenzuru, ne bi radili ovo što rade. Govorimo o dva bahata politička lidera koji se samo kriju iza vere. Sama ta činjenica da oni prete govori da oni suštinu islama urušavaju. Oni suštinu islama kvare. Jedna od osnovnih stvari je da nisi ti taj koji određuje ko je bogougodan a ko nije, ko je Allahu dobar a ko nije, ko će da ide u džehenem a ko i džennet. Te lekcije deli Zukorlić a bogami i Cerić kaže ti's dobar musliman, ti nisi. Ja ponovo govorim kao ateistkinja - to je uvreda za svakog ozbiljnog muslimana. To je javno pljuvanje u lice. Oni su samo činovnici u IZ. Oni su samo službenici. Zukorlić tera ljude oko sebe da ga zovu ekselencijo. Mi se sa tim u Pazaru sprdamo. Postoji šala u Sandžaku: sreća da je u Kur'anu objavljeno da je Muhamed poslednji prorok i da je to poslednja knjiga inače bi Zukorlić izdao neki esej i sebe bi proglasio prorokom. Do te mere ide ta zamena teze. To što su oni bahati, krivi smo i mi kao građani, krivi su i njihovi vernici, političari i međunarodna zajednica jer im je dala tu vrstu kredibiliteta i oni sad više ne znaju gde, potpuno su pomahnitali u svemu tome.

Reakcije na optužbe na račun članova islamskih zajednica u BiH i u Sandžaku imale su sličan karakter. Vas su, na kraju krajeva, proglasili nekim ko omogućava novi genocid nad Bošnjacima. Na koji način se Vi borite sa ovakvim optužbama?
- Ja se uopšte ne borim sa tim. Svaka vrsta branjenja bila bi skretanje vode na njihovu livadu. Ja imam dokaze gdje sam bila '91., '92, '93., okruženje koje može da potvrdi gde sam bila, da sam bila bez posla... I to da mi govori neko ko je sedeo u redu ispred Miloševićevih vrata i molio za mesto reisa, neko ko se setio da Srebrenica postoji prošle godine. Ja sam bila u Potočarima kad nije bilo ništa. Ja znam te žene mnogo prije nego što je Zukorlić čuo za njih. Ja znam porodice otetih i ubijenih iz Štrbaca, znam ljude iz Sjeverina... on je to čuo pretprošle godine. Ne pada mi na pamet da se branim. Jeste opasno, ali znam gde sam bila i imam pre svega moralno opravdanje gde sam bila. To što će Zukorlić pričati - pas laje karavane prolaze. Ja znam gde sam bila i mogu sebi mirno da gledam u oči u ogledalo. Rekla sam '91. ne ratu. Postoje neke fotografije, neki ljudi... Pozivam njega da kaže gde je bio '93. i '94. i zašto mu je trebalo toliko godina da kaže reč o Srebrenici. Od takvih ljudi kada dolaze pljuvanja da ja otvaram prostor za novi genocid, od takvih ljudi mi je to kompliment.

Čini se da su njihove reakcije žešće nego ikada prije. Da li se tu radi o stvarnoj radikalizaciji islamskih zajednica ili je stvarni razlog, po Vašem mišljenju, nešto drugo, poput približavanja za izbora novog reisa ili možda osjećaja gubitka ogromne moći ovih zajednica u posljednje vrijeme?
- Sve to, ali obrnutim redom. Pre svega osećanje da se izmiče tepih ispod nogu, da brzinom svetlosti gube pozicije. Istraživanja pokazuju da je ljudima religija najvažnija ali da u verske institucije sve manje imaju poverenja. Drugo, neskriveno je sve ovo što rade poslednjih meseci predizborna kampanja. Tvrdim da će ovakvih incidenata biti sve više jer oni sada treba da demonstriraju svoju moć i to, nažalost, rade ciljano za primitivnu publiku koja to prosto ne ume da gleda. Mislim da su se strašno preigrali i mislim da gube poene. Cerić se ne može pomiriti sa totalnim gubitkom svake kontrole moći i vlasti i u Zukorliću je prepoznao odličnog partnera koga želi sada da montira na mesto novog reisa. To će im, pre svega, obezbediti da dugi niz godina mogu da ćapaju pare i da imaju moć da reketiraju ljude, da budu glavni biznismeni u Bosni i u Sandžaku. U svemu prepoznajem retoriku iz 90-ih. Onda ova cela priča i sa osnivanjem Bošnjačke akademije nauka i umjetnosti...

DSC_0275Šta za Vas znači osnivanje Bošnjačke akademije nauka i umjetnosti?
- Sve je to pumpanje. On, koji se nije čuo svih ovih godina, odjedanput je zaštitnik Bošnjaka, muslimana. Upravo idu na podršku Sandžaklija u Bosni. Reis Cerić odlično zna da u Bosni gubi podršku među Bošnjacima i pokušava da ovog nesretnika postavi na to mesto. Cela ta priča mi je smešna ako imate u vidu biografije ljudi poput doktora Enesa Karića, i uporedite sa Zukorlićem, za kojeg ne znamo šta je završio. Mi ne znamo šta on od obrazovanja ima. Vidite jednog ozbiljnog intelektualca koji je cenjen u svetskim razmerama, u islamskim teološkim krugovima, i vidite ovog bahatog primitivca...

Ja bih zaista pljunula na Bosance i rekla sram da vas bude ako izaberu Zukorlića. Mislim da se to neće desiti. To sa BANU-om je stravičan autogol i mislim da su se preigrali i sve više pokazuju svoje slabosti. Sada je to zapravo već panika i čine potpuno pogrešne poteze.
Ispalo je da je Akademija jedan cirkus, šarada. Zukorlić sve što uzme obezvredi. On je već obezvredio IZ u Sandžaku, on je obezvredio mnoge vrednosti islama. On sada obezvređuje nešto što može da bude OK za Bošnjake. Govorimo o jednoj instituciji koja bi trebala da okupi intelektualce Bošnjake i ne vidim da je to sporno. To je legitiman čin i važno je da Bošnjaci iz Bosne, Srbije i Crne Gore imaju mesto gde mogu da se okupljaju i jačaju svoje intelektualne potencijale. Ispostavilo se da je to zapravo nevladina organizacija. On je isto tako mogao da osnuje nevladinu organizaciju koja se zove pentagon, ili bošnjačko-američki kongres, to ništa ne znači. On ima još jednu u nizu svojih malih nevladinih organizacija i onda je ceo ovaj skup bio šarada. Mi smo se svi napecali. Postoje brojne akademije, zašto Bošnjaci ne bi imali svoju? Ja sa tim nemam nikakav problem. Sada imamo još jedno nešto, jer to zapravo nije akademija. Ti si znači obezvredio jednu dobru ideju koja je trebala da bude koncenzus Bošnjaka u sve tri države. Zukorlićeva izjava od neki dan da on šta god uradi izazove mržnju među Bošnjacima meni sada daje potpunu potvrdu da je on neprijatelj Bošnjaka, najveći problem Bošnjaka u ovom trenutku, da sve radi ciljano da Bošnjacima nanese štetu u Srbiji. Umesto da sedne da se napravi prijateljski prostor za razgovore sa bosanskom i srpskom akademijom, kakva god ona bila i koliko god bila autistična i sa predznakom koji je strašan, mora da nađe način da te stvari izbalansira. A ne ovako da za dva dana osnuje akademiju koja ustvari i nije akademija. Ona nema nikakvog utecaja. Ono što je zabrinjavajuće je što neki ozbiljni intelektualci daju težinu tome. To dvojica lidera verskih sedeli kod muftije u kafani, pošto čovek ima i kafanu, i dogovorili se da naprave jednu malu nevladinu organizaciju ali je problem šta tu radi Muhamed Filipović, Ferid Muhić, šta tu radi Ganić? Ti ljudi daju kredibilitet dvojici pomahnitalih verskih lidera. Gde je bošnjačka intelektualna elita? Ako oni pristaju da budu deo privatnih malih džamahirija onda ja imam strašan problem sa tim i ozbiljnu zabrinutost za odgovornost intelektualne elite u sve tri države. Intelektualac je neko ko mora da bude kritičan, da promišlja i vidi dalekosežno i vidi uzroke i posledice.

Takvi intelektualci, između ostalih su, čini se po matrici i u BiH i u Sandžaku pristajali na tvrdnje da su nacionalni i vjerski interesi najugroženiji kada ugroženi nacionalni i vjerski lideri?
- Kritika na mene sad od februara: ona je udarila na stubove islama. To je njihov mentalni problem, imamo problema za ozbiljnom šizofrenijom. Ako vi mislite da vi predstavljate ceo jedan narod, ako vi mislite da ste vi islam, to onda nije udaranja u temelje islama, vi ste ozbiljno bolesni. Takav stav je za psihijatrijsku kliniku. Ako intelektualci podržavaju taj stav, to nažalost pokazuje gde smo mi. Onda smo mi bošnjaci zamerali Srpskoj akademiji i nauka što su tako konformistički sedeli u udobnim foteljama i bili toalet papir Slobodana Miloševića, ti isti intelektualci koji su pljuvali Miloševićeve intelektualce, daju legitimitet dvojici ludaka koji ih upotrebljavaju kao toalet papir.


U krugovima IZ Zukorlić se sve češće i ozbiljnije pominje kao kandidat za novog reisa i postoji šansa da bude izabran. Šta bi to značilo za IZ BiH – o kakvom čovjeku se radi s obzirom da ga Vi poznajete bolje od većine stanovnika BiH?
- To bi bila katastrofa. To bi bilo dalje produbljivanje krize jer on nije neko ko je strpljiv, ko pokazuje mudrost velikog lidera koji ide dugoročno, strpljivo, malim koracima da pomogne svom narodu. On ide na krizu, na kratke, efektivne i efektne, bombastične situacije. On bi samo dalje produbljivao krizu. Bio bi ozbiljan generator krize u Bosni. Naravno, ta bi se krize preljevala i u Sandžak. U ovom trenutku bi to bilo pogubno. Ako Bošnjaci u Bosni toga nisu svesni onda imamo ozbiljan problem.
Zukorlić bi dao sve da ga neko klepne po glavi, da on izigrava žrtvu. Na njega ne treba ni reagovati. Njega nije posjetio nijedan ambasador poslednje dve godine, on nigde ne ide, on je čovek u getu. On radi sve kao bezobrazno dete, koje se valja po podu, lomi vazne, baca stolice da ga mama primeti i mama iz Beograda kaže ma daj deri se, skači, plači... Zato je s druge strane loše što Beograd ima tu vrstu ignorisanja prema celom Sandžaku. Zukorlić je jako loše reagovao što je Boris Tadić mene pozvao na razgovor i dao do znanja javnosti Srbije koga smatra za jednog od relevantnih pregovarača u Sandžaku. Mislim da vlast u Beogradu to treba da uradi. Da pokrene jedan prijateljski, otvoren, jasan dijalog sa Sandžakom. Beograd i Novi Pazar moraju da razgovaraju i da se otvoreno kaže - nas deli 300 kilometara a kao da je milion svetlosnih godina, dajte da vidimo šta su to realni problemi. Svi trebamo staviti karte na sto jer ova vrsta getoizacije koju Beograd radi prema nama ali i koju mi radimo iznutra ne valja prebijene pare i mi ćemo samo dalje tonuti u svoje rupe. Mi živimo u Srbiji, nema druge. Ne možemo zorom Sandžak da odnesemo negde drugo. Kao što govorim da je referentna tačka za Banju Luku Sarajevo, za Sandžak je to Beograd i nema druge sviđalo se to nama ili ne, i samo kroz prijateljski dijalog.

 

DSC_0274

Može li zaoštravanje odnosa u ovoj svojevrsnoj predizbornoj kampanji za reisa utjecati i na odnose između BiH i Srbije?
- Apsolutno može. U ovom trenutku nije potrebno ni Bosni ni Srbiji da se zaoštravaju odnosi. Onda što također nisam rekla, zbog čega Zukorlić ovo radi. Daje se protuteža Republici Srpskoj, vrlo ciljano i smišljeno. Za Dodikova ludila, referendume treba da se napravi protuteža. Evo mi hoćemo autonomiju. Sada Bošnjaci u Bosni strašno zameraju Tadiću što pumpa priču sa referendumom u RS-u a s druge strane mi onda radimo to isto. Sve vreme je ta klacka. Taj nedostatak dijaloga i pumpanje ovih opasnih ljudi kao što su Dodik, Cerić i Zukorlić može voditi samo u krizu. To nikome nije potrebno. Vreme je da se na neke stvari stavi tačka. Jako je opasno ako Zukorlić dođe na mesto reisa jer će to značiti nove krize. Pomoći će ako za reisa dođe jedan umeren čovek koji će se vratiti islamu a ne političkim igrama i manipulacijama. To će sigurno spustiti tenzije. Zukorlić će izgUbiti tu pomoć iz Sarajeva i morat će da spusti svoje ruke. Ne mogu da predvidim kako će se stvari dalje odvijati ali i Srbija i Bosna moraju da pronađu minimum zdravog razuma i ozbiljnije razgovaraju i da rade za dobrobit svojih građana. Mislim na političare, vjerske lidere ali i nas građane.

Koliko se život običnih građana Sandžaka promijenio ili popravio u sjeni politikanstva i demagogije
- Dramatično se pogoršao. Pogoršava se iz dana u dan. Jedno smo od najsiromašnijih regiona u Srbiji. Jučer je baš bila jedna konferencija u Novom Pazaru vezana za siromašto. U Pazaru imate 50 posto nezaposlene radne snage i to je dramatičan podatak. Lični dohoci su manji od proseka u republici. Situacija vezana za zaposlenost ne prati uvek stvarne etničke odnose, pogotovo kada su u pitanju institucije pod patronatom države. Infrastruktura je katastrofalna, propala. I onda kada pokazujete neku želju da radite za dobrobit građana država kao da nema sluha. Kao da pušta ljude kao što je Zukorlić da rovare. U takvoj situaciji kada imate užasno nezadovoljne ljude, nezaposlene, frustrirane, kad je država mnogo toga obećala a nije ostvarila, kada se plašite za egzistenciju, kada ne znate šta vas sutra čeka onda je lako da manipulišete strahovima i krhkim osećanjima. Svako pumpanje nacionalističkih priča nailazi na nenormalno pohodno tle. Sada buja bošnjački nacionalizam, pogotovo kod mladih ljudi. Na svu sreću, Zukorlić nema veliku podršku u Sandžaku. Ljudi prosto prepoznaju njegove manipulacije. Nažalost, kod dijela ljudi sa sela i mladih ljudi ima podršku, kod onih koji se ne sećaju kako je sve ovo počelo. Oni su bili mali ili su tek bili rođeni i njima se odjedanput pumpa ta nacionalistička retorika i njima to širi srce. Zapravo je sve to šarada i iza toga ne stoji ništa. To je Potemkinovo selo.

(zurnal.info)