Kralj Čačka: Pišem i sviram kako bih nešto naučio o sebi i drugima

Ima tako ljudi za koje vam se čini da ih znate cijeli život iako to nije ni blizu istine. Svejedno, za Kralja Čačka sam čuo, čini mi se, u prošlom nekom životu. Živio sam u Splitu u to vrijeme.

Ima tome desetak godina, možda koja godina preko toga. Braća Bogunović iz banda Radost i ljudi iz stvarnog nekog života, iako se i taj život katkad čini nestvarnim, pričala su mi da po beogradskim stanovima katkad sviraju s nekim tipom čiji stil sviranja gitare podsjeća na Djanga Reindharta. Pričali su da se zove Nenad. Rekli su da je sebe prozvao Kraljem Čačka. Nakon desetak godina, nakon mnogo zadimljenih soba, podrumskih kavana, neformalnih okupljanja, kralj balkanskog blata i podzemnog života je izašao u javnost.

Događa se da često sjedimo i kukamo jedan drugom. Noći su čudan i beskrajan prostor. Nenad je pristojan i ugodan čovjek. Piše i svira lijepe pjesme. Pročitajte što ima za reći u nekom formalnom obliku, a poslušajte što ima za reći u stvarnom životu, a stvarnijeg života od umjetnosti nemamo.

Žurnal: Kakva bi bila monarhija kojoj bi suveren bio Kralj Čačka?

S obzirom da me vlast ne interesuje sem vlasti nad sobom, sopstvenim svetom i onim što radim bilo bi to nešto što bi se moglo nazvati utopijom, skup ljudi, pojedinaca kojima vladaju pozitivni univerzalni zakoni oko kojih se čovek već vekovima muči a svaki pokušaj da se to reši kroz nekakvu vlast na kraju se pretvori u suprotnost, promašaj – apsurd. Nemam vere u vlasti.

Žurnal: Ajde mi objasni podrijetlo imena. Pretpostavljam da, na prostoru koji nazivamo regijom, to ime i nije baš najbolja reklama, nije, da tako kažem, marketinški probitačno?

Nije, to čak ispada da je antimarketinško ime. Mada kad mi je palo na glavu iz čiste igre, nisam odmah bio svestan kako će se manifestovati u realnosti a provokativnost sam samo naslućivao. Kasnije sam tek otkrivao značenja i sećao se da su nam u školi govorili da toponim Čačak dolazi od turske reči i znači blato, tek kasnije, druga teza, da je reč slovenskog porekla i označava izbočine na putu od smrznutog ili osušenog blata, kralj je vladar, to znamo. Pošto mi nije bitno a i s pravom mu oduzimam političko-geografski kontekst samo ime postaje neka vrsta ironije, rebusa, anagrama, ogledala, testa,…

Kako bi izgledao idealan klub u kojem bi volio provesti noć i/ili svirati? Gdje se uopće smuca Kralj Čačka, nabroj par mjesta koja voliš...

Mesto ispunjeno dobrom, pozitivnom energijom, ljudima, uz sve vrline i savladane mane koje posedujemo i naravno dobar zvuk i akustika, to bi bilo realno idealno, ponekad ali retko, to se i desi.

Uglavnom izlazim u jedno prijatno mesto na Vračaru a kad se zasitim odem malo do Poleta, Idiota, nekad u neku mirnu kafanu,…

Žurnal: Misliš da se vratilo vrijeme u kojem je jedino živa svirka kruh vaš nasušni? Koliko uopće sviraš po Srbiji? Ima li poziva da sviraš u susjednim zemljama i kako ti se uopće čini situacija na "sceni"?

Situacija na sceni nije sjajna jer zavisi od entuzijazma pojedinaca kojima svaka čast, infrastrukture nema tako da važi parola kako se ko snađe i ko koga kako prihvati, pozove. Svirali smo po Srbiji malo više prošle godine, Novi Sad, Kovin, Šabac, Čačak, Zrenjanin,… nastupao sam takođe prošle godine u Zagrebu sa ,,Pesničenjem,, u klubu Močvara, kasnije sa bendom u Vintage Industrial Bar-u u Zagrebu, u Nikšiću smo bili na Bedem festu.

Sad kad smo objavili album proces bukiranja koncerata još traje tako da samo mogu da se nadam da ćemo ove godine više svirati i nastaviti sa radom, snimiti drugu ploču itd. Stiglo je par poziva iz Hrvatske, Crne Gore, Bosne, još smo u dogovorima, nadam se a i lično bih voleo, momci iz benda takođe, ako postoje potreba i uslovi, svirati više po celom ex yu prostoru.

Žurnal: Prije par mjeseci objavio si knjigu za nakladničku kuću LOM iz Beograda. Kako je došlo do te suradnje? Znam da nisi o svojim stihovima razmišljao kao o nečemu što bi trebalo ukoričiti, gledaš li sada drugačije na cijeli taj projekt?

Da, kad mi je Flavio iz LOM-a predložio da skupimo pesme, crteže i cd sa snimljenom jednom ili dve opevane pesme, bio sam pozitivno začuđen jer je i mene tad drmao suludi konflikt poezije koja se čita i poezije ili tekstova koje su u muzici. Nešto sam i naučio iz celog procesa kako je nastajala knjiga jer sam Flaviu poslao dosta pesama, zapisa, tekstova koje sam pisao a nisu bile opevane, neke će i ostati tako samo na papiru, dosta od toga nije ušlo u zbirku. Flavio je napravio izbor i samim tim, na neki način i meni ukazao na pravac kretanja dalje u radu na čemu sam mu zahvalan.

Žurnal: Jedan naš zajednički prijatelj nazvao te srpskim Django Reinhardtom, drugi te nazivaju srpskim Tom Waitsom, neizbježno je upitati te što misliš o takvim usporedbama pogotovu ako uzmemo u obzir da je tvoja glazba netipična za ovdašnju scenu. Zato te moram pitati da mi opišeš svijet iz kojeg tvoja glazba i tvoji tekstovi crpe energiju i atmosferu.

To bi pre možda bili svetovi, unutrašnji, spoljašnji, ljudi, sublimirana iskustva čitanja slušanja i gledanja, učenja, realnost,…odatle dolaze i energija i atmosfere pa se sve iz potrebe za komunikacijom pretače u muziku i tekstove ne bi li se nešto naučilo o sebi i drugima, o svetu, ne bi li se bar malo popravila stvar…

Žurnal: Tko su ljudi s kojima sviraš?

Tu je Marko Marić za klavirom, el.gitarom i ostalim instrumentima kad zatreba, multiinstrumentalista, dolazi iz sveta klasične muzike, kompozitor je a odrasli smo zajedno tako da je on tu manje više konstantno prisutan, dosta pomaže oko aranžmana i naravno svojom odličnom svirkom. Za kontrabasom je Miladin Stojković, odličan kontrabasista, takođe dolazi iz sveta klasične muzike ali i jazza, kafane, otvoren za razne muzičke pravce. Dvojica bubnjara nam se smenjuju, tu je Igor Božić, bubnjar, perkusionista, dolazi iz rock and roll sveta  a kad je zauzet pošto mnogo svira na njegovo mesto seda Matija Anđelković iz sveta klasične muzike, kompozitor i multiinstrumentalista.

...

...

...

(zurnal.info)