AFERA SE NASTAVLJA: Kusturica odgovara primitivizmom na činjenice, argumente i dokaze

Telefon jutros uporno zvoni. Ne prestaje. Javljam se svojim BBC glasom, izvježbanim sa BBC-trenerima u BBC studijima i montažama.

„Molim“, upitah na sebi svojstven BBC način.
„Eno tebe i Vlade Trišića na naslovnoj Euroblica, Kusturica napisao vrlo prljav tekst, pun uvreda i mržnje“, saopštavaju mi na čistom srpskom.
„OK“, odgovaram na lakonski BBC odlično uvježbani način.

KOPIJA DODIKOVOG PRIMITIVIZMA

Odlazim do kioska, a sa njega mi se u moje BBC lice unosi Emir Kusturica, na sebi svojstven način. (Učini mi se da mu je tijelo ljudsko, a glava zečića, ali tek sam se probudio, pa mi se, možda, pričinjava).

Kafa, cigara, čitam taj uradak - lošu kopiju Dodikovih burlesknih primitivnih istupa.
Zaključujem da je Dodik, ipak, velemajstor primitivizma, a mili Kusturica njegova jako jako loša kopija. Toliko loša, da mi ga je naprosto žao.

Sad se ja moram baviti lošim imitatorom, ofucanom Dodikovom kopijom, koja ne zaslužuje moj atraktivni BBC osvrt, ali javnost obavezuje. Posebno zbog činjenice da iz Emira progovara mržnja, jed, jad i kočijaš, a ponajviše svekoliki strah od činjenice da je raskrinkan i da će pravosudni organi uraditi svoj posao. Pa bljuje šta mu padne na pamet, bez ikakvog reda i poretka.

Toliko se Kusturica uplašio da mi ga je naprosto žao. Ne bi bilo loše da ode negdje da mu „stravu saliju“, bilo „razlijevanjem olova“ ili dodavanjem „vode preko mašica“. Kombinovano sa hodžinim zapisima, garantuje bar kratkoročno izlječenje.

U BBC inače ne preporučuju ovu vrstu iscjeljenja, ali, kako to i Kusturica mudro primijeti, odmakao sam ja „daleko od bazičnih instrukcija BBC trenera“.

Spustio se toliko nisko preda mnom i Vladom, da ga mogu jedino iz sažaljenja pomilovati po glavi, dok on rida nama u bokove.

Iako mu je glava kockasta k'o štokrla, neću stavljati pivsku flašu na nju. Ne pijem.

Da se sada malo pozabavim Kusturičinim pokušajima verbalne onanije.

Za početak primjećujem da je istupio potpuno rastrojen, jer je intenzivno nesuvislo nabacivao uvrede, objede, čemer, jad i jed. I gorčinu.

Što se tiče njegovog čobanisanja oko BNTV i pljuvanja po toj kući, isti taj Emir sa ponosom je nosio mikrofon Trišićeve televizije i satima govorio u kameru o svojim planovima u Andrićgradu. Što dovoljno govori koliko je BN veliki, a Kusturica mali; premali da bi se čak mogao i pokušati obračunati sa Trišićem.

Nakon što mu je Gazda naredio da se više ne pojavljuje na BN-u, on je kao pravi srpski GMO čovjek, (stvoren uz pomoć šizofrenih trenera, prepoznatljiv po ljudskom tijelu, na koje je nasađena glava bijesne hijene), okrenuo ćurak, i počeo bijesno da laje. Plašeći se svega onoga što je počinio.

NEODRŽIVI POKUŠAJI DEMANTA

A uzeo je preko 30 miliona maraka od Vlade RS i drugih ovdašnjih institucija, koje je uludo potrošio. Čak nije uspio napraviti spomenik ni sebi ni Gazdi, ali jeste efektno i sebe i njega provukao kroz kanalizaciju i blato.

Šta je Emir demantovao (u iscjetku puknutog moždanog čira, koji se razlio po stranicama „Euroblica“), od navoda izrečenih u dokumentarnom filmu „Na Drini Kusturica“, koji je urađen za portal „Žurnal“ u serijalu „Afera“?

Ništa nije demantovao. Nije ni pokušao, jer se pokušajem ne mogu nazvati njegove neodržive konstrukcije o „prodaji gotove zgrade“, jer je, kad smo već kod toga, ona Hidroelektranama predana nedovršena. Znači, čak nije bila ni gotova. Ostale aspekte tog „posla“ precizno sam predstavio u filmu. Toliko precizno da se Kusturica osjetio viviseciranim. A to boli. Njega baš jako. Pa pišti li pišti, kao zla jetrva.

Ofucana Dodikova kopija poziva se i na proste računske radnje dijeljenja utrošene količine novca sa izgrađenim brojem kvadrata, kojima mene, starog BBC igrača, uči poslu. E moj mali baja, nisi ti ni bajica.

Najprostija računska radnja u Andrićgradu kaže da si ti uložio u firmu „Andrićgrad“ 5100 KM, a dobio preko 30 miliona. Dovoljno je komparirati. Za početak.

Problem po little baju je nastupio, kada sam dublje ušao u te poslove, potpuno ih osvijetlio i dokazao da tu nije riječ ni o kakvoj viziji, već adhok projektu za izvlačenje budžetskog novca.

Kusturica je računao da će stvarnu prirodu tog posla uspjeti prikriti bahatošću, bijesom, lažima, uvredama, izmišljotinama. Poput one da nikog od zainteresovanih nismo za potrebe dokumentarca kontaktirali. Svako ko pogleda film, lako će uočiti da je Preplašeni Dečko najobičniji lažov.

Na ovom mjestu završavam, uz efekat prašine, kojim sam odmakao od „bazičnih instrukcija BBC trenera“.

Za kraj, ima li išta bolje nego režisera rasturiti njegovim oruđem. Filmom.
Što bi rekao mudri BBC – Budalu ne ruži već mu savjet pruži.
Pa tako i ja sa Emirom, lošom, ofucanom i prljavom Dodikovom kopijom.

P.S. Slijedi nastavak filma "Na Drini Kusturica"

(zurnal.info)