ALDINA FAFULOVIĆ: Cijeli Vitez je govorio o mojoj maturi

Aldina Fafulović iz Viteza jedina je Romkinja u svojoj generaciji koja je završila srednju školu. Sada ima 22 godine i studentica je na Pedagoškom fakultetu u Sarajevu. Sebe ne vidi kao ženu koja će biti zatvorena u kući i čuvati djecu. Kako kaže, želi nešto učiniti sa svojim životom.Prisjećajući se svog prvog dana u školi, opisala nam je važan momenat koji će obilježiti njene buduće stavove.

- Dobar dan svima, zovem se Aldina Fafulović i ja sam Romkinja – bila je prva rečenicu koju je izgovorila u srednjoj školi.

Nakon nje, u razredu je nastao kratki muk. Aldina kaže da je šutnju prekinuo jedan učenik koji ju je zamolio da ponovo izgovori istu rečenicu.

Od tada je Aldina uživala veliko poštovanje profesora i drugara iz škole. Nekoliko dana poslije, u razred je došao i direktor škole koji je rekao da mu je velika čast što je ona u razredu.

Nisu vjerovali u mene

Dobila je stipendiju od Kantona i nije morala plaćati školarinu.

- Nisu vjerovali da ću završiti školu, svi su mislili da ću se udati – rekla je Aldina.

Kako kaže, morala je stalno dokazivati da nije “tipična Romkinja”.

Razuvjerili su se tek nakon što je diplomirala sa vrlodobrim uspjehom i došla na matursko veče.

- Sjećam se da je gotovo cijeli grad brujao o tome... Kako to da sam ja uspjela završiti školu, a da se ne udam prije toga – prisećala se Aldina.

Tokom školovanja, imala je praksu u apoteci u Travniku.

Na početku prakse, Aldini je priređen “test”, koji nije bio prijatan.

- Stavili su namjerno novac na sto. Naravno, mislili su da ću ga ja uzeti, jer su mislili da sam onakva kako se inače misli o Romima.

Naravno, nije ni pomišljala da uzme taj novac. Njene kolege su se kasnije izvinjavale zbog te neprijatnosti.

- I ja sam od “krvi i mesa”, imam roditelje, obrazujem se, trudim se da svoj posao radim odgovorno... Pa i ja sam kao i vi, u čemu je problem?, pitala ih je.

Aldina kaže da je osnovni problem zbog čega većinski narodi imaju duboko ukorijenjene predrasude o Romima taj što ljudi ne žele da se približe Romima i da ih upoznaju. S druge strane, isto to važi i za Rome koji se “kriju” u svojim mahalama i ne žele da imaju dodir sa spoljašnim svijetom.

Takođe, ona kaže i da su filmovi doprinijeli tome da se Romi posmatraju kao lutalice, prosjaci, lopovi...

Njihova ili naša

Odgoj i obrazovanje su ključ svega, smatra Aldina. Ona je to naučila jako rano, u porodici, od svojih roditelja.

- Tata je uvijek govorio da moramo ići u školu. Tako smo odgajani. Naučeni smo da sami sebi stvorimo prilike u životu, jer drugi to neće umjesto nas – kaže Aldina.

S druge strane, Aldina je trpjela diskriminaciju i od ljudi unutar svoje zajednice. Kaže da su je i u njenoj mahali smatrali drugačijom, jer ide u školu i na “nekakve seminare”.

Govorili su čak da nije “njihova”...
Na posljednjim izborima u BiH, Aldina je bila na listi Narodne stranke Radom za boljitak za vijećnicu u Opštini Vitez.

Nažalost, nije prošla, ali najtužnije za nju je bilo što nije imala podršku Roma iz njenog naselja.

- Lijepila sam plakate u naselju koje su oni skidali. Da sam imala njihovu podršku, ja bih prošla. No dobro...

Bez obzira na sve, i dalje želi da se angažuje na poboljšanju životnog standarda Roma u Vitezu, ali i u čitavoj BiH.

Kaže da promjene postoje, samo one nisu toliko vidljive. Poznaje nekoliko djevojaka koje su upisale srednju školu, a jedna je upisala sociologiju na Fakultetu političkih nauka u Sarajevu.

Nažalost, postoji tu i ona druga strana.

- Ima par cura koje su krenule u srednju, ali su se vrlo brzo udale – rekla nam je Aldina.

Aldina se izborila za svoj društveni status. Deklariše se kao Romkinja, obrazuje se, politički je angažovana... Ali, bez obzira na sve njene kvalifikacije, nije uspjela dobiti posao.

- Ispunjavala sam sve uslove, čak je i direktor firme sa kojim sam razgovarala dao čvrste garancije da mogu da se nadam da ću dobiti posao.

Kaže da je razgovor tekao optimistično sve dok nije rekla da je Romkinja.

Nakon završenog razgovora, znala je da neće dobiti posao.

- Kako da shvatim drugačije da nisam dobila posao, sem zbog toga što sam Romkinja, kaže Aldina.

...

Te ove Rrom

ALDINA FAFULOVIĆ: Celo Vitez vakerdja tari mli matura

Ramosarda thaj nakhavda pi Rromani čhib: Dalibor Tanić

I Aldina Fafulović si jek Rromani čhej savi si andi lakheri generacija završinđa srednjo škola. Akana la isi bišuduj brš, em džal ko Pedagoški fakultet ko Sarajevo. Voj pes na dikhel sa rromnja savi ka ovel phandli ando kher em te arakhel e čhaven. Sar i korkori phenda, voj manglja te kerel vareso aver taro lakero džuvdipe.

Ripardivelape taro lakero prvo dive ki sikavni, voj amenge vakerđa taro jek but baro momenti savo obeležinđa lakhero avindo dikhipe ko džuvdipe.

- Bahtalo tumaro dive, mo nav si Aldina Fafulović i me sem Rromni – avili angluniagoreski gođaveripisavi i Aldina vakerda andi sikavni.

Pala odova, sare phandle pumaro muj. I Aldina vakerel kaj o biašundipećhindja jek sikavno savo rudjiperda panda jek drom te vakerel odaja agoreski gođaveripisavi.

Palo adava, sare poštuvinde e Aldina. Nekobor dive palo odova, avilo em e sikavnakero šerutno savo vakerda kaj si baro pachape kaj voj ki sikavni.

Na paćande ande mande

I Aldina dobindja stipendija kotar o Kanton em ni trebonda te pokinel i školarina.

- Na veruvinde kaj ka gatisarav i sikavni, sare vakerde kaj ka davma –phenda i Aldina.

Sar korkori phenda amnege, voj moralo te povakerel kaj voj nane Rromni savi sare gindinen.

Sare phanlepe kana voj diplomirinda em avili ki matursko rati.

-Ripardivav kaj celo foro vakerda tari mrni matura... Sar adava voj te gatisarel, a te na lija rrome – ripardivelape i Aldina.

I Aldina seha sar ijek praksa kana djeli ki sikavni. Ola seha praksa andi apoteka ko Travnik.

Kana počninda te kerel buti, olake kerde sar jek “testo”, savo saha but bilačho.

-Čite e love ko astali em mangle te dikhen ka lav li olen. Sare istarde ki godji kaj ka čorav o love.

Palo odova savore jertisarde pe e Aldinake, kaj kerde olake odova bilačhipe.

-Em me sam “taro rath em taro mas”, si ma dad, daj, sićivav ma godjate, dav sa mandar te kerav i bući majšukar... Me sem sar i tumen, kaj athe dikhen dijek problemi – pučlja olen.

I Aldina phenel kaj si majbaro problemi palo saveste e gadžen isi anlakrisipe, odova kaj von na mangen te aven paše džiko o Rroma.

Ki aver rig, bange si i o Rroma save garaven pe ande malave.

Voj phenel em kaj i o filmura but bange kaj pe ko Rroma dikhel analakrisipasa.

Olengeri jal amari

Bajradipe thaj sićivipe e godjate si putardo palo sa, gndinel i Aldina. Voj odova sićivda majangle katar o dad thaj i daj.

-Mrno dad sajekah vakereda kaj ki sikavni musaj te džalpe. Gadija sem bajrade. Sikavde sem te korkore kera amaro dživdipe, adaleske kaj avera manšha ni ka aven ko amaro than em te kheren amaro dživdipe – vakerel i Aldina.

Ki aver rig i Aldina crdinda bari diskriminacija em kotar o Rroma. Voj vakerda amenge kaj ki lakheri malava o Rroma dikhle ola avrečhandeste adaleska kaj voj sićavel pe godjate.

Vakerena kaj “nane amari”, kaj ola isi aver dživdipe.

Ko agorutne alomate i Aldina sasa ki lista ki Narodno stranka radom za boljitak te ovel većnica ki kanali Vitez.

Na nakhli. A okova soj majbut pharo si so o Rroma kotar lakeri malava na dine pumaro khrlo olake!

-Lipisardem o lila save von huljarde. Te denama dumo, nakhava bi. So te kerav...

Bizo dikhipe ko sa i Aldina panda mangel te del dumo ko federipe ko dživdipe e Rromengo ko Vitez em ki Bosna i Hercegovina.

Vakerel kaj trajin paruvipa, no nane dikhle.

-Isi disave čhaja save crdinde ki sikavni, no but sig dinajvde pe – vakerel i Aldina.

I Aldina astarda than ko amalipe. Vakerel kaj si Rromni, sićavel pe godjate, angažuvilpe ki politika...

Voj si jek forohchi savi šhaj sarenge te ovel ko lačhipe.

Ki aver rig, palo sa akava trubusaler čhačipe. Ko sa akala lakere kvalifikacije i Aldina naštine te astarel bući.

-Sah ma sa uslovja, em o šherutno ki firma phenda kaj ga astarav i bući – vakerel i Aldina.

Phenel kaj o vaćardipe gelo lačheste džikaj na vakerda kaj si Rromni.

Palo odova i Aldina džandja kaj na ka astarel i bući.

-Sar avrečhande te haćarav kaj na astardem i bući, feri so sem Rromni – phenda i Aldina.

E Aldina isi tek bišhuduj brš, em zoralo satv savesa mangel te opipel pe ko anlakrisipe

(zurnal.info)