Džombić prodaje sir iz mišolovke

Budžet Republike Srpske (RS) je jedan od najstabilnijih u regionu; RS je ostvarila socijalnu i fiskalnu stabilnost; to će činiti i u narednom periodu; ako nešto zaškripi imamo rezervnu varijantu...

Kada slušate da ovako zbori Aleksandar Džombić, premijer RS, prosto poželite da nikada, i ni po koju cijenu, ne napustite ovaj entitet, jer ćete u njemu uvijek biti čvrsti i stabilni, solventni, siti i zadovoljni...

PENZIONERSKI BIJES

Nije tačan podatak da je RS u deficitu 500 miliona dolara. Naš deficit je pokriven i nemamo neizmirenih obaveza ni u prethodnom ni u ovom periodu. Ja znam da ima onih koji žele da destabilišu Srpsku, a to se neće desiti, kaže čuvar entitetske kase.

Krize, znači, nema, već je umišljaju kojekakvi zlobnici, kvinslinzi, izdajnici, strani plaćenici, koji hoće da destabilizuju Republiku Srpsku i njenu vlast. Narečenoj armadi sa rušilačkim namjerama svakako će biti pridružena i penzionerska zajednica, čiji je predsjednik Rade Rakulj prije par dana zaprijetio da će umirovljenici krenuti u proteste ako im ne budu povećane penzije. Prosječna penzija u RS iznosi 320 maraka, odnosno 39 odsto prosječne plate, što je daleko niže nego u ostalim zemljama bivše Jugoslavije.

Loše stanje u penzionom sistemu se više ne može tolerisati. Naše udruženje u maju je konstatovalo da je trenutno stanje neizdrživo i da o penzionerima u poslednje tri godine nije vođeno računa, upozorio je Rakulj.

Poslanik Demokratske partije u parlamentu RS Dragan Čavić tvrdi da je jasno da entitetska vlada, pod firmom održavanja finansijske i socijalne stabilnosti, vrtoglavo ulazi u niz kratkoročno isplativih mjera i tako na jedvite jade održava tekuću likvidnost budžeta i fondova. Na drugoj strani se, ističe on, proizvodi dugoročna šteta logikom “sijeci uho da zakrpiš zadnjicu”.

Rast kumuliranog deficita budžeta RS je rezultat kontinuiteta ove vlade i njene politike nerealnog povećanja planiranih i ostvarenih rashoda u odnosu na izvorne prihode i priliv u budžet. Ukupno 666 miliona maraka kumuliranog budžetskog deficita, od čega je 283 miliona nastalo u prošloj godini, najbolje govori u kakve probleme RS vrtoglavo ulazi, kazao je Čavić. Džombićeva ekonomska politika svodi se na dvije riječi: pozajmi i potroši, krpeći budžetske rupe kako bi se održao socijalni mir, što svakako nisu maniri odgovorne vlasti.

Najveći dio budžetske potrošnje ima karakter lične potrošnje, pa je tako u prošloj godini oko 75 odsto ostvarenih prihoda potrošeno na plate i naknade, grantove za fondove zdravstva i PIO, te invalidnine. Od ostatka, najmanje polovina su materijalni troškovi administracije, što znači da svega 12 do 13 odsto budžeta ima razvojni potencijal. Uz to, da bi se dokopala prijeko potrebnih para, Vlada je početkom godine povećala poreze i doprinose, čime je privrednike dovela u neizdrživ položaj.

Nema budžeta u regionu i u Evropi sa manjim nominalnim i realnim potencijalom i sa većim učešćem rashoda, koji imaju karakter lične potrošnje. To je prava slika našeg stanja, potpuno suprotna izjavama premijera Džombića da je naša fiskalna situacija najbolja u regionu, kaže Čavić.

Prema njegovim riječima, društva u kojima je domaća privreda u kolapsu, u kojima je sve manje direktnih investicija (domaćih i stranih), a zaduženja su sve veća, na kraju očekuje finansijski krah ili rigorozno kresanje potrošnje, prije svega administrativne. Tvrdnje vlastodržaca da RS ima perspektivnu ekonomiju i da su stope industrijske proizvodnje već duže vrijeme visoke, Čavić smatra glorifikacijom relativnog, a ne realnog stanja, navodeći da je veliki procentualni rast pojedinih indeksa insustrijske proizvodnje tek rezultat ekstremno niske početne osnove.

Pojednostavljeno, da li bi više voljeli da vam plata sa 80 maraka poraste za 400 posto, dakle na 320 maraka, ili da vam plata sa 1000 maraka poraste za 50 odsto, dakle na 1500 maraka. U prvom slučaju, rast sa 400 odsto nominalno iznosi 320 maraka, u drugom slučaju rast od 50 odsto iznosi 500 maraka. Često je rast od jednog procenta korisniji od rasta za 100 posto, ali 100 uvijek zvuči ljepše nego jedan, pojasnio je Čavić.

Problem je i u tome što rast proizvodnje istovremeno ne znači da je ta proizvodnja rentabilna. Najslikovitiji je primjer brodske Rafinerije, koja je značajno povećala proizvodnju, a time uvećala i indeks rasta industrijske proizvodnje, ali je istovremeno enormno povećala akumulirani gubitak, jer još nije dostigla nivo produktivnosti i rentabilnosti potreban za pozitivno poslovanje.

SIR U MIŠOLOVCI

Da bi se trošilo, mora se ostvariti prihod, moraš nešto prodati- ili znanje ili proizvod ili lični rad. Ako nemaš prihod, onda ti neko mora pomagati da bi preživio, ili ti dati kredit kojeg ćeš vraćati kad budeš radio. To je logika ljudskog života, a takva logika može se primijeniti i na svaku zajednicu, navodi Čavić.

RS će, upozorava , morati da vrati sav novac za koji se zadužila.

Pozajmljene pare moći ćemo vratiti tek kada se budemo radili i zarađivali. Sira ima džabe samo u mišolovci, kaže Čavić. Posezanje za kreditima u situaciji kada nema rasta realne ekonomije, tvrdi dalje, vodi ka rastu budžetskog deficita, onda novim zaduženjima, koja će biti sve nedostupnija i nepovoljnija, sve dok se u jednom trenutku ne dogodi opšta budžetska nelikvidnost i finansijski krah.

Vlast SNSD-a prethodnih godina proćardala je i oko 1,6 milijardi maraka koje su se nalazile na “escro” računu, trošeći te pare, uglavnom, na infrastrukturu i budžetsku potrošnju, a ne na razvoj proizvodnog sektora. Od novca dobijenih prodajom Telekoma izmirivao se unutrašnji dug, pokrivao se tekući budžetski deficit, spašavali se fondovi zdravstva i PIO, pokrivale privatizacione obaveze Naftne industrije RS, kupovala preduzeća u stečaju... I onaj dio, koji je putem kredita IRB-a otišao u realni proizvodni sektor, dodjeljivan je po rodbinskim, kumovskim i prijateljskim vezama, odnosno završio je u privatnim džepovima. Maksimalne kredite IRB-a dobijale su firme koje su najveći poreski dužnici.

Kompletna slika stanja u RS dobije se kada svemu ovome dodate i rastrošnost, koja je prerasla u megalomaniju. Luksuzni objekti administrativnog centra, palata predsjednika, Okružni privredni sud i drugi objekti koštali su blizu 400 miliona maraka, dok je na vozni park, kojem bi pozavidio Bundestag, u poslednjih pet godina potrošeno više desetina miliona maraka, istakao je Čavić.

(zurnal.info)