Iako je jeftinije i ekološki prihvatljivo: Gradovi u Srbiji odustaju od grijanja stanova na biomasu

Radijatori građana Priboja od naredne grejne sezone trebalo bi da se zagrevaju biomasom koju će koristiti nova toplana. Priboj bi se time našao među prvim gradovima u Srbiji koji za daljinsko grejanje koriste jeftiniji i manje štetan energent od mazuta. Nivo emisije ugljen-dioksida smanjiće se za 87%, a sumpor-dioksida za čak 98%.

 

U ovom gradu očekuju i da će time prepoloviti troškove energenata, a sličnu sudbinu dele još četiri opštine u Srbiji. Sve ovo je u skladu sa predviđanjem zvanične Strategije razvoja energetike da se do 2020. od ukupne energije za grejanje, 11,2% proizvede upravo u toplanama na biomasu.

 

Međutim, ne izgleda da će uskoro doći do značajnijeg povećanja korišćenja biomase u odnosu na neefikasno daljinsko grejanje koje, prema ranijem istraživanju, koristi oko trećina stanovništva Srbije, jer će postojeći projekti imati mali domet, otkriva Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS). Plan prelaska na biomasu kao idealnog obnovljivog izvora energije ne postoji, već je sve prepušteno lokalnim samoupravama što nije dobro rešenje, smatraju sagovornici CINS-a. Prema poslednjem Energetskom bilansu iz 2019. toplota radijatora dobijena biomasom iznosila je manje od 1%. Ovaj energent može da se koristi za proizvodnju toplotne i električne energije, ali je u Srbiji njen značaj najveći u rešavanju skupog daljinskog grejanja.

 

„Grejanje na biomasu (je) jeftinije i zdravije od grejanja na mazut i to za oko 20% u delu koji se odnosi na cenu energenta“, navode iz Ministarstva rudarstva i energetike.

 

 

 

 

 

Pored toga što je biomasa jeftinija i manji je zagađivač, ona je i najrasprostranjeniji obnovljivi energent u Srbiji. Zvanično zauzima 61% od ukupnog potencijala obnovljivih resursa energije, a jedan od sagovornika CINS-a procenjuje da je ima i više. Nju čini biljni i životinjski otpad, odnosno ostaci iz poljoprivrede, šumarstva i drvne industrije, kao i biorazgradivi delovi komunalnog i industrijskog otpada.

 

Stručnjak iz oblasti energetike Aleksandar Kovačević kaže za CINS da je poslednjim popisom poljoprivrede i šumarstva utvrđena velika površina zemljišta o čijem korišćenju nema podataka, a među njima i zemljište koje je devastirano ili zapušteno.

 

„Na primer, samo zapušteni drvoredi duž puteva i kanala u Vojvodini, kada bi se koristili kao 80-ih godina prošlog veka, mogu proizvesti onoliko biomase koliko je dovoljno za grejanje grada Novog Sada“, navodi Kovačević.

 

 

Osim Priboja, još devet lokalnih samouprava trebalo je da pređe na ovakav vid daljinskog grejanja. Uz kredit Nemačke razvojne banke KfW od 20 miliona evra i dve donacije iz Nemačke i Švajcarske od sedam miliona evra, u Malom Zvorniku, Novoj Varoši, Novom Pazaru, Prijepolju, Bajinoj Bašti, Valjevu, Priboju, Kladovu, Majdanpeku i Bečeju, grejanje na fosilna goriva trebalo je da postane prošlost. Prema informacijama iz KfW-a, rok za to je mart 2024. godine.

 

Međutim, prelazak opština na biomasu ne ide glatko.

 

Kako navode iz Ministarstva, šest od 10 opština je odustalo od kredita KfW-a za izgradnju toplana, dok se jedna priključila.

 

„U međuvremenu od programa su odustali Majdanpek, Nova Varoš, Bečej, Valjevo, Kladovo, Bajina Bašta, a priključio se Knjaževac“, poručuju iz Ministarstva.

 

U KfW-u su za CINS rekli da su neke opštine „iskoristile priliku da sagrade samo kotlove na biomasu“ uz pomoć drugog projekta koji je finansirala Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima. Projekat Kancelarije podrazumeva obnovu objekata javnih ustanova, u šta je uključena i izgradnja kotlova na biomasu, kako bi se unapredila ekonomičnost i energetska efikasnost tih zgrada.

 

 

Takav je bio slučaj sa opštinom Nova Varoš, čiji predsednik Radosav Vasiljević kaže da nisu hteli da zadužuju opštinu kreditom da bi učestvovali u projektu nemačke banke. Kod Kancelarije su, sa druge strane, dobili bespovratna sredstva za izgradnju kotlarnice na biomasu u osnovnoj školi. Zahvaljujući toj kotlarnici, tvrdi Vasiljević, moći će da greju čitav javni sektor – sve škole, školsku dvoranu, kao i zgradu opštine.

 

Bajina Bašta je prešla na drugi projekat iz istog razloga, a na isti način biomasu su uveli i Majdanpek i Kladovo. Zbog zaduživanja i nerazvijenosti tržišta biomase, kako kažu, od ovog energenta je odustalo Valjevo.

 

Međutim, da projekat Kancelarije nije alternativa KfW-ovom kreditu objašnjava programski direktor RES fondacije i stručnjak iz oblasti biomase Aleksandar Macura. On, pre svega, ne obuhvata najveće korisnike toplotne energije – stanove.

 

 

ALEKSANDAR MACURA; FOTO: MIOMIRA MARKOVIĆ 

 

Iz Ministarstva potvrđuju da se jedan broj toplana opredelio za projekat Kancelarije, ali navode da će i odatle nešto energije preostati za domaćinstva.

 

„U Majdanpeku je za potrebe doma zdravlja instaliran kotao na biomasu od 7MW pri čemu je za potrebe njega samog potrebno 1-1,5MW. Ostatak proizvedene toplote se isporučuje u sistem toplane. Isti je slučaj u Kladovu i Novoj Varoši“, navode iz Ministarstva.

 

Macura objašnjava da je takav sistem, generalno, ipak mali izvor za sistem daljinskog grejanja. Razlog za odustajanje opština od KfW-ovog projekta Macura vidi u potencijalnom strahu njihovih predstavnika od „zastrašujućeg projekta“ zbog kog bi, ako pogreše, mogli da izgube na izborima.

 

On smatra da odluka o grejanju na biomasu nije ni trebalo da se prepušta lokalnim samoupravama, i predlaže drugačiju strategiju – jedno centralizovano preduzeće koje će ugovarati javne nabavke za sve:

 

„Vi sada kada pređete na biomasu ostavljate male lokalne samouprave da pregovaraju o nabavci drveta u slaboj poziciji. Deset odjednom (zajedno, prim. nov) pregovaraju u jačoj poziciji. To su veoma važne stvari. Ukrupnjavanje u tom smislu donosi veliki broj koristi“.

 

Aleksandar Kovačević dodaje da se još 2012. godine govorilo o standardizaciji opreme u svim opštinama u kojima je trebalo da se grade kotlovi – što bi smanjilo pojedinačni investicioni trošak, uz korišćenje najefikasnijih tehničkih rešenja.

 

Pored potrebe da se opštine ujedine, on prepoznaje još problema u vezi sa implementacijom daljinskog grejanja na biomasu. Osim što nema velikih investicionih inicijativa koje bi stimulisale proizvodnju biomase, sadašnji proizvođači nemaju potrebu da traže druge potrošače, poput toplana. Naime, korišćenje drva za ogrev po kućama je, kaže Kovačević, dovelo do formiranja tržišta ogrevnog drveta sa vrlo visokim cenama.

 

„Pored toga, i možda najvažnije, korisnici daljinskog grejanja ne zahtevaju da usluga grejanja bude jeftinija, čistija, ili pouzdanija. Preduzeća za daljinsko grejanje svoje velike troškove lako prenose na potrošače“, dodaje on.

 

Na pitanje koja je strategija ili plan u vezi sa prelaskom na daljinsko grejanje na biomasu u Srbiji iz Ministarstva rudarstva i energetike odgovaraju da tako nešto ne postoji, ali i da će „u novoj Vladi Srbije, svakako uraditi određene analize i predložiti odgovarajuća rešenja u ovoj oblasti“.

 

Knjaževac je ušao u projekat KfW-a umesto Kladova. Direktor JKP Toplane Knjaževac Ljubodrag Tričković kaže da su u pregovorima sa Ministarstvom već tri godine i da bi za njih ovo bio „spas“, jer je njihova Toplana do 2013. godine proizvodila samo gubitak.

 

„Iščekujemo predinvesticionu studiju, kada ta studija bude dostavljena Opštini Knjaževac i Toplani, onda ćemo iz toga da vidimo kakvi su uslovi (…) ali još nemamo nikakvu zvaničnu ponudu“, rekao je Tričković.

 

O samim detaljima realizacije projekta Nemačke razvojne banke KfW „Program podsticanja obnovljive energije: Razvoj tržišta biomase u Srbiji“ nisu želeli da govore u Ministarstvu rudarstva i energetike. Novinarima nisu dostavili ni ugovore sa KfW-om, koje je CINS tražio zvaničnim zahtevom za pristup informacijama od javnog značaja. Razlog za ćutanje je, kažu, to što prema sporazumu jedino Nemačka razvojna banka može da iznosi informacije.

 

Međutim, bivši Poverenik za informacije od javnog značaja i advokat Rodoljub Šabić kaže da je nedopustivo i neodgovorno da naši organi vlasti uopšte ugovaraju takve odredbe.

 

„Odredbe ugovora kojima se predviđa da se pravo na pristup informacijama praktično eliminiše, da su sve informacije o pravnim poslovima na koje se odnose poverljive, i da naša javnost nijednu informaciju ne može dobiti bez dozvole stranog partnera, očigledno su suprotne Ustavu i, naravno, Zakonu o slobodnom pristupu informacijama. Neprihvatljivo je da se ugovornim odredbama dezavuišu odredbe domaćeg javno-pravnog poretka, odnosno njihova primena stavlja u zavisnost od volje stranih partnera. (…) Takav načelan stav sam kao Poverenik ponovio više puta (autoput Horgoš-Požega, FIAT, kanal Morava)“, objašnjava Šabić.

 

 

 

 

 

(zurnal.info)