Igoru Dodiku odobrena nova dvogodišnja odgoda plaćanja jer nema novca za ratu kredita

Predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik posljednjih je mjeseci veoma angažovan na ekonomskim pitanjima, budući da se entitet koji vodi teško povija pod udarima sveobuhvatne ekonomske krize. Situacija je alarmanta, jer je broj penzionera odavno premašio broj zaposlenih, fondovi su prazni, para od privatizacije nema, investitori su u nekim drugim područjima svijeta... Dodik obećava sanaciju Javnih preduzeća, promjene u njihovom načinu vođenja; obećava dovođenje Gasproma u RS, izgradnju puteva, milijarde evra investicija u energetski sektor… Međutim, vrlo malo, gotovo ništa od toga do sada nije realizovano.

Dodikove ekonomske vizije nisu diskutabilne samo iz navedenih razloga, već i zbog činjenice da firme njegove porodice i njemu bliskih osoba grcaju u dugovima i potpuno su nesolventne. Ako Dodik nije u stanju njima da pomogne, na koji će način pomoći privredi RS! Posebno ako se zna da je preduzeće njegovog sina Igora “Fruit eco” u velikim gubicima te da nije u stanju da servisira kredit, koji mu je dodijelila Investiciono-razvojna banka.

Poslovnu 2011. godinu, firma Dodika juniora završila je sa gubitkom od 121.288 KM, što je, ipak, manje loše nego na kraju 2010. godine kada je firma bila u minusu od 263.057 KM, dok je godinu ranije imala gubitak od preko pola miliona maraka.

Novi reprogram kredita

Upravo to ponukalo je vlasnike “Fruit eco” da zatraže reprogram kredita od tri miliona KM, koji im je dodijelio IRB.

“U skladu sa članom 13. Pravila plasmana po kreditnim linijama i zajmovima, pomenutom preduzeću odobreno je produženje grejs perioda za dodatna 24 mjeseca”, odgovoreno je Žurnalu iz Investiciono-razvojne banke RS na pitanje da li je firmi “Fruit eco” odobren reprogram.

Iz odgovora IRB-a je uočljivo da je Dodikov sin dobio novi reprogram, ali nam nije jasno odgovoreno koliki je grejs period bio prvi put. Kako se firmama, koje dobijaju kredite iz linije za poljoprivredu, odobrava grejs period od tri godine, logično je zaključiti da je tako bilo i u ovom slučaju, te da mu je prvobitno odobren grejs period na tri godine, a potom na još dvije - ukupno pet. Na naše pitanje koliki je grejs period bio prvi put odgovoreno je kako je "u skladu sa članom 12 Pravila plasmana sredstava po kreditnim linijama i zajmovima, grejs period za kreditnu liniju za poljoprivredu do 36 mjeseci".

Kako je kredit ovoj firmi odobren 18. jula 2008. godine, to znači da Dodikov sin neće početi da ga otplaćuje prije polovine jula sledeće godine. Da on zaista ne otplaćuje kredit, vidi se i iz dokumenata koji su u posjedu “Žurnala”, a u kojima se pod dugoročnim finansijskim obavezama navodi da je “Fruit eco” tokom 2009. i 2010. godine imao tri miliona duga, a u 2011. godini 2.943.547 KM. Očito je da je u 2011. godini ova firma uplatila ratu, dvije, vrijednosti oko 56,5 hiljada KM, dok je čekala novi reprogram.

Kasni isplata kredita i dobavljača

Veliko je pitanje da li će firma Dodikovog sina uplatiti više ijednu jedinu ratu, jer veoma loše posluje, što potvrđuje i činjenica da je tokom prošle godine uzela kredit od 663.000 KM, koji se vodi pod stavkom kratkoročne finansijske obaveze. Učinjeno je to da bi firma održala tekuću likvidnost. Dodatni finansijski pokazatelji govore da je dubioza u kojoj se nalazi “Fruit eco” veoma, veoma ozbiljna, jer dobavljačima duguje 924.885 KM. Ne samo da duguje, već i ne plaća, pa tako, naprimjer, “Fruit eco” dobavljačima isplati njihova sredstva najranije za osam mjeseci, a neki moraju da čekaju i po godinu i po dana da bi došli do svojih para. Tako je, recimo, u 2011. godini prosječno vrijeme isplate dobavljačima mjereno u danima iznosilo 357, dok je istovremeno firma svoja potraživanja naplaćivala za 18 dana!

IRB je 18. jula 2008. godine firmi Dodikovog sina dodijelila kredit od tri miliona maraka, pod egidom unapređenja proizvodnje voća i povrća. Zanimljivo je da je kredit odobren isti dan kada je podnesen zahtjev da bude dodijeljen firmi “Fruit eco”. Ugovor o tri miliona potpisan je tri dana kasnije, a novac odmah potom i isplaćen. Sve je završeno preko „Balkan investment banke“, koju takođe kontroliše Dodik, jer je u veoma bliskim odnosima sa članovima UKIO grupe, koji su vlasnici ove finansijske institucije. Na sve ovo Dodik je rekao da je to sasvim normalno i da je njegov sin jako vrijedan, te je zasadio 160 hiljada sadnica.

„Bolje da to radi, nego da bude narkoman ili klošar“, komentarisao je.

Igor Dodik je tada jedva imao dvadesetak godina, ali je 23. novembra 2007. godine, kao osamnaestogodišnjak, zajedno sa Mirkom Dobrićem, osnovao firmu „Fruit eco“. Dobrić je Dodikov zet, oženjen njegovom bliskom rođakom. Osnivački ulog firme bio je svega 2.000 maraka, ali to Igoru Dodiku i Dobriću nije smetalo da kupe voćnjak u Podgradcima za 1,5 miliona KM. Učinjeno je to prije nego što su dobili kredit od IRB-a.

Imovina i plate
Ukupna vrijednost imovine firme “Fruit eco” iznosila je u 2011. godini 9.406.538 KM. To znači da su u firmu unesene vrijedne nekretnine i/ili zemljište, jer je osnivački ulog prilikom formiranja ovog preduzeća iznosio svega 2.000 KM.
U firmi je zaposleno 12 radnika, a njihova prosječna plata iznosi oko 450 KM.

IRB hoda oko vruće kaše
Na pitanje da li preduzeće “Fruit eco” redovno izmiruje svoje kreditne obaveze iz IRB RS je odgovoreno sledeće: “Krediti za preduzetnike i preduzeća plasiraju se posredstvom poslovnih banaka, pri čemu korisnici kredita imaju obavezu vraćanja kredita prema poslovnoj banci, a poslovna banka prema IRB RS. Poslovna banka, posredstvom koje je plasiran pomenuti kredit, redovno izmiruje svoje obaveze prema IRB RS po tom kreditu”.
Odgovor IRB RS može se u najmanju ruku smatrati šaljivim, s obzirom na činjenicu da je “Fruit eco” za četiri godine izmirio svega jednu do dvije rate.

(zurnal.info)