Štrajkovi trenutno potresaju Grčku, ali i vlade ostalih mediteranskih članica eurozone strepe u očekivanju leta radničkog nezadovoljstva, piše danas londonski Times.
Kada stvarne posljedice ekonomske krize počnu da se osjećaju i kada oštre reforme postanu neizbježne, temperatura će porasti u svim društvenim kategorijama - među mladima koji ne mogu da nađu posao, među ljudima srednjih godina čija su primanja sve manja, među starijima koji dobijaju sve manje penzije.
Times ocjenjuje da je pravi razlog za dolazeće društvene nemire nereformisani javni sektor u mediteranskim zemljama i izbjegavanje političara da jasno kažu koliko će pilula biti gorka.
I Brisel je djelimično odgovoran za krizu, jer nije pronašao način da zemljama eurozone nametne poštovanje nekih osnovnih pravila vezanih za javni dug i budžetski deficit. Umjesto da bude strog, Brisel je bio previše fleksibilan.
Njemačka i Francuska neće dozvoliti raspad eurozone, ali istovremeno nisu voljne da dijele novac šakom i kapom. To može da znači samo jedno - još jače stezanje kaiša u mediteranskim zemljama, koje bi moglo da stavi na probu njihove relativno mlade demokratske institucije.
Grčka je danas u vijestima, ali bi radnicima u Italiji, Španiji i Portugalu moglo da bude još teže, konstatuje Times.
Guardian danas upozorava da je trenutna kriza prvi pravi test za eurozonu i ključni momenat za cijeli projekat Evropske unije.
Da bi se kriza predvidjela, nije bilo potrebno raspolagati proročanskim darom - postojeće dileme su ekstenzivno razmatrane i prije uvođenja eura, prenosi BBC i pisanje Guardiana.
List konstatuje da je jednoj valuti potrebna ne samo centralna banka, već i ministarstvo finansija. Stabilnost valute zahtijeva fiskalnu i monetarnu displinu.
Iza monetarne unije stoji dakle fiskalna, iza fiskalne ekonomska, iza ekonomske politička, a iza političke - u evropskom slučaju - i istorijska unija.
(Fena)
">Štrajkovi trenutno potresaju Grčku, ali i vlade ostalih mediteranskih članica eurozone strepe u očekivanju leta radničkog nezadovoljstva, piše danas londonski Times.
Kada stvarne posljedice ekonomske krize počnu da se osjećaju i kada oštre reforme postanu neizbježne, temperatura će porasti u svim društvenim kategorijama - među mladima koji ne mogu da nađu posao, među ljudima srednjih godina čija su primanja sve manja, među starijima koji dobijaju sve manje penzije.
Times ocjenjuje da je pravi razlog za dolazeće društvene nemire nereformisani javni sektor u mediteranskim zemljama i izbjegavanje političara da jasno kažu koliko će pilula biti gorka.
I Brisel je djelimično odgovoran za krizu, jer nije pronašao način da zemljama eurozone nametne poštovanje nekih osnovnih pravila vezanih za javni dug i budžetski deficit. Umjesto da bude strog, Brisel je bio previše fleksibilan.
Njemačka i Francuska neće dozvoliti raspad eurozone, ali istovremeno nisu voljne da dijele novac šakom i kapom. To može da znači samo jedno - još jače stezanje kaiša u mediteranskim zemljama, koje bi moglo da stavi na probu njihove relativno mlade demokratske institucije.
Grčka je danas u vijestima, ali bi radnicima u Italiji, Španiji i Portugalu moglo da bude još teže, konstatuje Times.
Guardian danas upozorava da je trenutna kriza prvi pravi test za eurozonu i ključni momenat za cijeli projekat Evropske unije.
Da bi se kriza predvidjela, nije bilo potrebno raspolagati proročanskim darom - postojeće dileme su ekstenzivno razmatrane i prije uvođenja eura, prenosi BBC i pisanje Guardiana.
List konstatuje da je jednoj valuti potrebna ne samo centralna banka, već i ministarstvo finansija. Stabilnost valute zahtijeva fiskalnu i monetarnu displinu.
Iza monetarne unije stoji dakle fiskalna, iza fiskalne ekonomska, iza ekonomske politička, a iza političke - u evropskom slučaju - i istorijska unija.
Prijavite se na newsletter Žurnala potpuno besplatno! Odabrali smo za Vas istraživačke tekstove objavljene proteklih 7 dana.
Novosti
KRIZA: Eurozonu očekuju nemiri
Štrajkovi trenutno potresaju Grčku, ali i vlade ostalih mediteranskih članica eurozone strepe u očekivanju leta radničkog nezadovoljstva, piše danas londonski Times.
Kada stvarne posljedice ekonomske krize počnu da se osjećaju i kada oštre reforme postanu neizbježne, temperatura će porasti u svim društvenim kategorijama - među mladima koji ne mogu da nađu posao, među ljudima srednjih godina čija su primanja sve manja, među starijima koji dobijaju sve manje penzije.
Times ocjenjuje da je pravi razlog za dolazeće društvene nemire nereformisani javni sektor u mediteranskim zemljama i izbjegavanje političara da jasno kažu koliko će pilula biti gorka.
I Brisel je djelimično odgovoran za krizu, jer nije pronašao način da zemljama eurozone nametne poštovanje nekih osnovnih pravila vezanih za javni dug i budžetski deficit. Umjesto da bude strog, Brisel je bio previše fleksibilan.
Njemačka i Francuska neće dozvoliti raspad eurozone, ali istovremeno nisu voljne da dijele novac šakom i kapom. To može da znači samo jedno - još jače stezanje kaiša u mediteranskim zemljama, koje bi moglo da stavi na probu njihove relativno mlade demokratske institucije.
Grčka je danas u vijestima, ali bi radnicima u Italiji, Španiji i Portugalu moglo da bude još teže, konstatuje Times.
Guardian danas upozorava da je trenutna kriza prvi pravi test za eurozonu i ključni momenat za cijeli projekat Evropske unije.
Da bi se kriza predvidjela, nije bilo potrebno raspolagati proročanskim darom - postojeće dileme su ekstenzivno razmatrane i prije uvođenja eura, prenosi BBC i pisanje Guardiana.
List konstatuje da je jednoj valuti potrebna ne samo centralna banka, već i ministarstvo finansija. Stabilnost valute zahtijeva fiskalnu i monetarnu displinu.
Iza monetarne unije stoji dakle fiskalna, iza fiskalne ekonomska, iza ekonomske politička, a iza političke - u evropskom slučaju - i istorijska unija.
(Fena)
Štrajkovi trenutno potresaju Grčku, ali i vlade ostalih mediteranskih članica eurozone strepe u očekivanju leta radničkog nezadovoljstva, piše danas londonski Times.
Štrajkovi trenutno potresaju Grčku, ali i vlade ostalih mediteranskih članica eurozone strepe u očekivanju leta radničkog nezadovoljstva, piše danas londonski Times.
