Ko je Marija Vasić, profesorica koja štrajkuje glađu: Milost ne tražim, niti bih vam je dala!

Marija Vasić, profesorica sociologije u novosadskoj gimnaziji „Jovan Jovanović Zmaj“  stupila je u štrajk glađu. Kako prenose mediji, iz pritvora je poručila:

- Tražim oslobođenje nezakonitog pritvora i ja ću svojim životom da protestujem protiv toga, jer milost ne tražim, niti bih vam je dala!

Ona je u pritvoru već dva mjeseca, zajedno sa studentima i aktivistima Lazarom Dinićem, Davorom Stefanovićem, Srđanom Đurićem, Mladenom Cvijetićem i Ladom Jovovićem. Svi su okrivljeni za pokušaj rušenja ustavnog poretka. Osnov za ovu ozbiljnu optužbu je nezakonito prisluškivani razgovor, koji je, prije reakcije pravosuđa, emitovan na svim televizijama koje su pod kontrolom predsjednika Srbije Alekdsandra Vučića.

Sudija za prethodni postupak prvobitni pritvor produžio je za dodatnih  30 dana. Zanimljivo je da ovaj predmet vodi isti tužilac zadužen za slučaj „Nadstrešnica“, koji je bio okidač za masovne studentske proteste u Srbiji. 

Advokat Rodoljub Šabić u tekstu objavljenom na "Peščaniku", sudski postupak protiv profesorice i studenata nazvao je skarednim.

- Jer bez obzira na to što je postupak protiv grupe novosadskih aktivista režiran providno i diletantski i što bi se na kraju moralo ispostaviti da je pravno neodrživ, on u najmanju ruku podrazumeva dalji, neizvesno dug boravak okrivljenih u pritvoru. A činjenica da vlast sebi dopušta da postupak vodi na ovakav, pravno doslovno skaredan način, krajnje je ozbiljna pretnja ne samo za okrivljene nego i za pravnu sigurnost i bezbednost svih građana. Na to bi javnost morala da reaguje, za početak rezolutnim zahtevom da se svim okrivljenima omogući da se protiv pravno besmislenog i neodrživog optužnog predloga – brane sa slobode.

VASPITAVANA SAM DA BUDEM SLOBODNA

Profesorica Marija Vasić je antifašistkinja, istaknuta pripadnica novosadske aktivističke scene i članica Pokreta slobodnih građana (PSG). Rođena je u Novom Sadu 7. juna 1975. godine.
Diplomirala je na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, na Katedri za sociologiju i filozofiju. Njen otac Lazar Vasić, bio je legendarni golman Vojvodine, sportski novinar, skojevac koji je kao oslobodilac ušao u Novi Sad, 23. oktobra 1944. sa puškom i gitarom.

Zbog svog političkog i aktivističkog angažmana više puta je bila na meti ekstremista. Da bi je zastrašili, na zgradi u kojoj živi ispisivali su prijeteće antisemitske poruke. Sociologiju u novosadskoj gimnaziji „Jovan Jovanović Zmaj“ predaje više od dvije decenije. Posvećena je istraživanju "Novosadske racije" kako se naziva masovna likvidacija Srba, Jevreja i Roma koju su mađarski okupatori počinili u januaru 1942. godine. Profesorica je o "Novosadskoj raciji" napisala dvije knjige - "Kad bog zažmuri" i "Pismo na šinama", a svake godine, na godišnjicu zločina, održavala je čas na otvorenom za svoje učenike. 

Sada su njeni učenici poslali poruku svojoj profesorici u pritvoru:

Draga profesorka, gimnazija je zaključana još uvek, kao i vi. Ćaci je stigao samo do ulaza i njegov trag polako bledi na stubu kapije. Ćaci ne sme u našu Gimnaziju jer ga niko nije učio da kritički razmatra stvarnost, da razmišlja o društvenim uzrocima i posledicama, da postoje društveni obrasci ponašanja koji se stalno ponavljaju, ne sluti da postoji nauka koja može da razume, objasni i predvidi društvene pojave. Nadamo se da, kao i Vaš omiljeni Viktor Frankl, verujete da se vidimo u velikoj, prostranoj, toploj učionici da pričamo o svemu što smo preživeli i da Vam to daje snagu.
Gradivo iz predmeta sociologija možda i zaboravimo, ali ne i vaš lični primer hrabrosti, borbe i istrajnosti.
Sada mi ocenjujemo: Vaša ocena je 5, sa iskrenim divljenjem!

U intervjuu objavljenom prije dvije godine Marija Vasić je izjavila:

Vaspitavana sam da budem slobodna, da mislim svojom glavom. Moramo biti slobodni ljudi, voleti svoj život da bismo i tuđe voleli, ceniti svoj život da bismo i tuđi, ali i poznavati svoju slobodu da bismo znali gde su granice. Pođimo od sebe. Da ne mislim da ne možemo promeniti svet ne bih ništa radila. Svet se ne može promeniti preko noći. Ne možemo pomeriti Frušku Goru, ali možemo dopreti do novih mladih, do novih ideja. Ko se ne bori već je izgubio. Verujem u ljude i posle užasne dekadencije ljudske rase u kojoj se nalazimo. Jedina sreća je u ljudima i od ljudi, i jedina nesreća. Nemamo nikoga nego jedni druge. Tako je jednostavno”.

Rečenica „Milost ne tražim, niti bih vam je dala“, koju je Marija Vasić poručila iz pritvora, parafraza je rečenice koju je Rade Končar izgovorio italijanskim fašistima u maju 1942. godine. 

(zurnal.info)