Tako je govorio Filip David: Nikada, nikada ne smijete dozvoliti da vas pojede mržnja

Filip David rođen je u Kragujevcu 1940. godine. Bio je književnik, dugogodišnji urednik Dramskog programa Televizije Beograd i profesor Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu. Napisao je više TV drama, drama i filmskih scenarija. Objavio je knjige pripovjetki: “Bunar u tamnoj šumi”, “Zapisi o stvarnom i nestvarnom”, “Princ vatre”, ”Sabrane i nove priče”. Romane: “Hodočasnici neba i zemlje”, “San o ljubavi i smrti”. Knjige eseja: “Fragmenti iz mračnih vremena”, “Jesmo li čudovišta”, “Svetovi u haosu”. Sa Mirkom Kovačem napisao je“Knjigu pisama 1992-1995”.

Preminuo je u Beogradu u 85. godini.

 

ANTIFAŠIZAM

Biti danas antifašista znači pre svega suprotstaviti se onim tendencijama u društvu koje vode nasilju, netoleranciji, demagogiji, licemerju i prekrajanju istorijske istine, mitomaniji. Revizionisti žele da izjednače pojam antifašizma sa pojmom komunizma, pa odbacujući komunizam odbacuju i antifašizam. Antifašizam, međutim, nije nikakva ideologija nego pokret koji se zasniva na otporu i neprihvatanju svake vrste fašizma, starog i novog. 

(Lupiga)

CILJ

Ne bih se usudio da bilo kome dajem preporuke osim da je važno da svako pronalazi svoj sopstveni put prema cilju kojem teži. Treba dosta sreće i istinske inspiracije da se u sebi otkrije ono što je zajedničko sa drugima, a istovremeno svoje, posebno. To nije uvek jednostavno. Život brzo prolazi, sve brže što ste stariji. Mnogo toga ostaje nedovršeno ili propušteno. To mogu da svedočim i iz sopstvenog iskustva.

(Danas)

FANTASTIKA

Fantastiku nikada nisam shvatao kao nešto što postoji izvan ovog našeg sveta, samo sebi dovoljno. Naprotiv, pokušavao sam da usvajajući žanr fantastike progovorim o ovome našem svetu, snovima koji su njegov deo, o morama i čudovištima koji ga nastanjuju, o naličju života koji nam je dat. To jeste način na koji pokušavam da ispričam pripovesti koje se čvrsto ukorenjene u stvarnosti, ali je i nadilaze. Pisao sam i pišem onako kako jedino umem, imajući na umu stvarnost ali i književnost koju volim i kojoj se divim.

(Novi magazin)

HEROJSTVO I ZLOČIN

Bez sumnje, vladajuća politika se zasniva na jednoj vrsti kolektivne hipnoze, kolektivne patologije, iz koje, ako ikada dođe do buđenja sledi – težak mamurluk, bolno buđenje. Žalosno je koliko malo i koliko nepotpuno poznajemo sopstvenu istoriju. Istina je, nama su nanosili nepravdu, ali smo i mi nepravde činili drugima. Pročitajte samo šta su Dimitrije Tucović i mladi novinar Lav Trocki kao očevici pisali o zločinima počinjenim u Balkanskim ratovima. Da li se tome uopšte bavila srpska istoriografija? Postoje događaji i ljudi kojima se možemo ponositi, ali jednako postoje i oni zbog kojih se moramo stideti. Pošten prilaz prema sopstvenoj prošlosti treba da nas opominje da je tanka, crvena linija između herojstva i zločina.

(Tačno.net)

HOLOKAUST

U Holokaustu su stradale čitave porodice moje majke i moga oca. Kada je doznala za tragediju, majka je izgubila sposobnost govora, i ta agonija trajala je više mjeseci, ponovno je učila govoriti. Ali iz tih strahota oboje, i otac i majka, izvukli su jedno bolno, ali suštinsko saznanje. Važno je održavati sjećanje na svoje žrtve, ali istovremeno izaći iz začaranog kruga mržnje i osvete. I nikada, nikada ne smijete dopustiti da vas pojede mržnja, bez obzira na strahote onoga što se dogodilo. Ako to nemate na umu, vodit će se beskrajni ratovi, privatni i svi drugi, oružjem i mentalno. Tako se na kraju gubi i svijest tko je kriv, tko prav, a svi su gubitnici.

(Globus)

HUMOR

Humor je smrt za diktatore i diktatorske režime, a i one čija se vladavina zasniva na vlastitom kultu. Miloševićev režim ostaće upamćen po Koraksovim karikaturama, Vućićeva vladavina po sjajnim, nemilosrdnim crtanim komentarima Dušana Petričića. Oni su pravi hroničari vremena u kojem živimo, prava noćna mora za vlast. U jednoj duhovitoj karikaturi uspevaju da izraze suštinu, ono za što je mnogima potrebno više strana teksta.

(Lupiga)

ISTINA

U svakoj prilici trudio sam se da služim istini, bez bezuslovnog podaništva i demagogije, čega ima previše u gotovo svim oblastima našeg života.

(Danas)

IZDAJNICI

Samo se za malobrojne može reći da su bili „savest nacije“. Iako po definiciji pravi intelektualac treba da bude kritičan prema svakoj vlasti, da ukazuje na njene mane. Takvi su, međutim, obično u svome vremenu proglašavani neprijateljima i izdajnicima. Pomenuću samo čuveni primer velikog pisca Tomasa Mana. Nazivan je najgorim imenima kada je napustio Nemačku jer nije želeo da podrži nacizam i diktaturu Adolfa Hitlera. A zapravo je tim svojim gestom sačuvao obraz intelektualne Nemačke. Mnogo godina kasnije Hans Magnus Encesberger, poznati nemački pesnik, u „Prilogu teoriji izdaje“ piše o neizbežnosti izdaje u okolnostima u kojima se Man našao. „Za logiku ovog pojma presudno je što pod izvesnim istorijskim uslovima svako mora postati izdajnik“.

(Express)

JUGOSLAVIJA

Ne kažem da je to bilo jednostavno i uobičajeno. Ali procenite sami, pogledajte rezultate i domete. Odlični filmovi takozvanog „crnog talasa“, pisci evropskog i svetskog ranga, sjajni pesnici, slikari, uvažavani u svetu. Nema jednostavnog objašnjenja kako to da političke slobode ne idu uvek uporedo sa stvaralaštvom. Činjenica je da je postojao autorski kvalitet koji je nadilazio razne ideološke prepreke, ali takođe je bilo u vlasti ljudi koji su shvatali i poštovali taj autorski pristup. Naravno, bilo je i onih drugih koji su dogmatski gledali na umetnost, ali nisu mogli da sputaju, zaustave i onemoguće vitalnost i autorstvo darovitih pojedinaca. 

(Lupiga)

KIŠ & KOVAČ

Danilo Kiš je još davne 1974. izrekao jednu od najboljih definicija nacionalizma, da je nacionalizam kolektivna i pojedinačna paranoja, ideologija kiča i banalnosti, totalitarna ideologija. Mirko Kovač je napustio Beograd i Srbiju pod pretnjom likvidacije jer se devedesetih godina žestoko suprotstavio „vladavini najgorih“ i budućim „poljima smrti“. Možda će se jednoga dana pojaviti istoričar književnosti koji će postaviti pitanje kako su i zašto neki od naših najboljih pisaca napustili domovinu i živote okončali van domovine. Mogu samo da svedočim da je današnja Srbija daleko od onakve kakvu smo zamišljali i želeli.

(Tačno.net)

KRAJ ISTORIJE

Možda se zaista bliži trenutak „kraja istorije“, ali ne zbog kraja ideologija, kako su doskora tumačili neki analitičari, nego zbog ljudske gluposti i ludila diktatora i vojskovođa. Svejedno da li će taj poslednji udar biti posledica ljudskog idiotluka i bezobzirnosti, ili udara meteroita i kosmičkih razloga. Kraj je kraj.

(Tačno.net)

KRIVICA

Ako ponekad imam osećanje krivice to je zato što sebi stalno postavljam pitanje da li sam mogao da nešto učinim bolje, više, da nisam učinio dovoljno da bude bolje, bez obzira na cenu koju bih platio. Pod pritiskom loših stvari koje nam se dešavaju morate svaki dan, svaki čas, na sav glas vikati koliko vam glas dopušta da ste protiv, da ne pristajete da sledite one koji od države, od naroda u kojem živite čine izopšten, nesretan i sluđen narod.

(Polis)

LIK I DJELO

Za života zagorčavaju život i rad, a kada vas više nema, onda se sve čini kako bi se lik i delo prilagodili vladajućem kulturnom modelu. Postoje razne vrste korupcije i zloupotrebe. Jedna od najgorih je ona od kojih pisci ne mogu da se odbrane. Posle smrti, dobijaju ulice, spomenike, počasno mesto na groblju i u školskoj lektiri. Jedan ministar u Miloševićevoj vladi izjavio je svojevremeno: „Kiš je naš, a ne vaš“. Prisvojili su ga posle smrti, a za života proganjali. Postoji, međutim i drugi način zloupotrebe: žele da vas ponište, da više ne postojite. To se dogodilo Mirku Kovaču, jednom od najdarovitijih pisaca.

(Lupiga)

MRŽNJA

Mržnja je jedno od najstrašnijih i najopasnijih osećanja. Počinioci zločina svakako treba da budu kažnjeni. Ali na mržnju odgovarati mržnjom znači upasti u vrzino kolo novih zločina i osvete, postati i sam zločinac.

(Tačno.net)

PATRIOTIZAM

Ta vrsta problematičnog patriotizma uspješno održava neku vrstu izvanrednog stanja i mobilizacije, čime se prikrivaju razni drugi problemi. Kako vrijeme prolazi, laž se institucionalizira. Neprekidni zahtjevi za lojalnošću u nepouzdanim sistemima s naopakim vrijednostima mijenjaju karaktere ljudi, uvećavaju strah i kukavičluk. Stvaraju se nekakvi mutirani, groteskni i čudovišni oblici ponašanja, ljudi postaju nepošteni prema svome životu, prema svojoj profesiji. Bankari se udružuju s lopovima, novinari manipuliraju istinom, ekstremisti se kite demokratskim parolama, a ubojice ljubavlju prema domovini. I to postaje jedno stalno stanje, bolesno stanje.

(Globus)

PRIMITIVIZAM

Primitivizam se po pravilu udružuje sa glupošću, prostaklukom i fanatizmom, a kada postane agresivan, onda donosi haos i opšte ludilo. Svojevremeno sam zapisao da prostak veruje kako svet postoji samo njega radi. Prostak nema nedoumica, griže savesti. Svet viđen njegovim očima je bez moralnih dilema. Primitivizam je zarazan. Kultura primitivca u mračnim vremenima postaje državna kultura, kultura masa. Duh primitivizma vlada nad masama, nad mišljenjem. Fanatizam primitivca spreman je da gazi, ruši, uništava. Primitivci ne sumnjaju da budućnost pripada njima, kao što im pripada i sadašnjost. Jadni su narodi koje neodgovorni političari pretvaraju u mase zaražene najgorim oblicima primitivizma.

(Polis)

PORODICA

Dve ličnosti van književnosti imale su uticaj na moje pisanje. Otac, koji je otkrio moju strast za čitanjem i pripovedanjem i od moje najranije mladosti podržavao tu moju strast i glad za knjigama, a kasnije moj brat Miša, u čije sam kriterije verovao i čiju sam podršku imao. Teško sam prihvatio preranu smrt oca, a kasnije i iznenadnu smrt brata, ostao sam na neki način njihov večiti dužnik, te dve smrti dale su i pečat nekim od mojih ranih pripovedaka.

(Nin)

REVIZIJA ISTORIJE

Revizija povijesti obavlja se na beskrupulozan i sramotan način. Udžbenici povijesti puni su lažnih mitova, a tamna mjesta te historije su prešućena. “Stvorili smo povijest punu laži, ispraznosti i lakomislenosti i to se jako osjeća.” Eto još jednog citata, ovoga puta Španjolca Miguela de Unamuna. Unamunova Španjolska s početka dvadesetog stoljeća postaje metafora naše situacije s početka dvadeset i prvog stoljeća.

(Globus)

SAN

Ali san nije uvek nešto što je nasuprot javi. San podrazumeva postojanje mnogih izukrštanih svetova, nečega što je izvan racionalnih objašnjenja, postojanje nekih drugih svetova koji nam se otvaraju i zatvaraju. Od početka me je privlačila ta tajnovitost, ta višestrukost naših života, ona područja u kojima se prožimaju mistika, metafizika, stvarno i nestvarno, ta granična područja gde je nemoguće razdvojiti takve različite svetove. San može biti i metafora za smrt.

(Nin)

SREĆA

To je jedno osećanje u suštini paradoksalno, ali koje me je pratilo čitavog života, nestalnost mirnog i sretnog života, strepnja da je tu negde oko nas ili bolje reći u nama, svest da je sve privremeno, sklono iznenadnim promenama, da su trenuci sreće i zadovoljstva kratkotrajni, a da je budućnost uvek neizvesna. Iza srećnih dana , ili uporedno sa njima su i dani nespokojstva. Stalno smo na ivici da sa nekim dobicima idu i gubici.

(Nin)

STRAH

 Strah nadvija svoju mračnu senku nad čitavom planetom. Strah može da zaustavi neke velike sukobe, strah od opšte katastrofe, ali strah nije osnova na kojoj se mogu stvarati i dugotrajno održavati zdrava društva.

(Novi magazin)

STRAH (2)

Strah je jedna od najjačih emocija. Od onog svakodnevnog straha kako da se preživi, zaštite najbliži i najdraži, pa do mnogih vrsta straha od nepoznatog, od opasnosti kojih su ovaj svet i ovaj život puni, od bolesti, ludila pomahnitalih vođa, mnogih prirodnih kataklizmi od kojih nema odbrane. Možda je i moje pisanje, moja poetika, jednim delom pokušaj suprotstavljanja strahu koji parališe racionalne oblike života.

(Nin)

TAJNA

Stari mističari su verovali da su u nama, u dubinama našega bića, sadržane i prva i poslednja tajna, kako smo nastali i kako će ljudska vrsta okončati. Ta saznanja ne treba tražiti u kosmosu, u dalekim galaksijama, istorija ljudskog roda i smisao postojanja zapisani su u nama. Pojam kabalističkog Boga čudesno odgovara pojmu naučne definicije svemira, a osnovna poruka mističara ostala je do današnjih dana „Kako gore, tako dole“. 

(Polis)

TITO

Moj odnos prema Josipu Brozu? Tu svakako važnu ulogu ima poštovanje i uvažavanje partizanskog komandanta koji je organizovao otpor okupatoru i doveo oslobodilački rat do uspešnog kraja. Moj otac se pridružio partizanima dok smo se majka i ja krili pod lažnim imenima u jednom fruškogorskom selu. Tako smo se spasili, dok je većina sa očeve i majčine strane stradala u Holokaustu. Tito je postao i primer stabilnosti te i takve Jugoslavije, a kasnije nezaobilazna je i njegova međunarodna uloga. Ali sa druge strane, kult ličnosti, poprilično rigidan stav prema ozbiljnim društvenim reformama, dogmatsko komunističko nasleđe koga se nikada nije do kraja oslobodio – umanjivali su to poštovanje i stvarali među intelektualcima otpor i nezadovoljstvo...

(Lupiga)

UBILAČKI IDENTITETI

Maluf piše o opasnostima “ubilačkog identiteta”. György Konrád pisao je o histeriji identiteta koji uzrokuje probleme koji su politički, ali i psihijatrijski. Kakav je napredak ako se jedan oblik netolerancije zamijeni drugim oblikom netolerancije? Ako se ideološka mržnja zamijeni nacionalističkom, vjerskom ili rasnom netolerancijom? Tako se mogu, kako je govorio nobelovac Tagore, čitavi narodi dovesti do najotrovnijeg samoljublja a da nitko ne bude svjestan svoje moralne izopačenosti.

(Globus)

UČITELJI

Upravo to da se većina priča (Priče o stvarnom i nestvarnom) događa u nekom međuprostoru između sna i jave, između mogućeg i nemogućeg, stvarnog i nestvarnog. To je prostor u kojem se kao pripovedač osećam dobro, a to je uostalom i književnost koja odgovara mojim afinitetima, pisci od kojih sam učio, koji su mi otvorili nove mogućnosti pripovedanja, od Kafke, preko Poa, Birsa i Lavkrefta, pa sve do Borhesa.

(Novi magazin)

ZAGONETKA ŽIVOTA

To me je oduvek privlačilo, kako sam stariji zagonetka naših života pokazuje se kao sve manje razumljiva, nerešiva. Kuda idemo, čemu naše ovozemaljsko bitisanje kad smo stalno na ivici sveopšteg uništenja. Izlazimo iz jednog lavirinta a ulazimo u drugi. Svako otkriće stavlja nas pred bezbroj novih tajni sveta u kojem živimo. Krupna, ambiciozna pitanja koja jednako, bez odgovora, postavljaju deca od pet ili šest godina, kao i uvaženi naučnici. Mistika, fantastika, najnovija naučna istraživanje čine jednu zaokruženu celinu. U jednom broju svojih priča, napisanih u zrelom dobu, inspiraciju sam nalazio i u kabalističkim tekstovima, posebno u hasidskim pripovestima što je samo dokaz da su ove teme bile prisutne i u prošlosti kao i danas, inspirativne za sve one koji traže vezu između ovostranog i onostranog, iracionalnog i racionalnog.

(Novi magazin)

ZLO

Moć zla sadržana je u njegovoj sposobnosti višestrukog preobražavanja i prilagođavanja. Zlo je sposobno da se predstavlja i kao privid dobra. To što gazimo, uništavamo, zarad je našega dobra. Ako rušimo i ubijamo, to je zato što smo okruženi neprijateljima; ako mrzimo, to je zato jer oni nas mrze još više. Drugi i drugačiji nas ugrožavaju. Može se pronaći bezbroj razloga za mržnju. Opčinjenost zlom nije ništa drugo nego bolest koja vodi čitave narode u izopačeno ponašanje, na put uništenja i samouništenja. Buđenje i otrežnjenje idu teško i mučno kao posledica velikih poraza ostavljajući tragične posledice na čitava pokolenja.

(Polis)

ŽIVOT

Život je priča koju svako od nas pripoveda neko sa više, neko sa manje uspeha. Priča koja ima svoj neumitni kraj. A kada se približi taj kraj ostaju samo razbacani delovi priče, maglovito sećanje da smo postojali, pa vremenom i ta slika u razbijenom ogledalu izbledi, preostaje kako bi Danilo Kiš rekao samo „dim, pepeo, ništa“.

(Novi magazin)

ŽIVOT (2)

 Život zaista jeste čudo iako je mnogo toga ostalo van našeg shvatanja i razumevanja. I sve je to imalo ukus jedne avanture sa radostima, tugom, srećom i nesrećom, gde nismo dosegnuli i do kraja otkrili pravi smisao svega onoga za čime smo tako uporno tragali. Vatra, dim, pepeo, ništa.

(Nin)

(zurnal.info)