Arhiva
Prezir i predrasude: Evropu plaši Romski express
Na spisku pod naslovom „Šest istina o Romima u Nemačkoj“, tabloid Bild piše da „iako su mnogi imigranti siromašni pa neke vrlo zadužene opštine moraju da troše milione evra na njihovo spasavanje, ne postoji masovna imigracija“ Roma u Nemačku
Usred izborne godine, Nemačka igra na kartu koju su na sto već bacille Italija, Holandija, Francuska i Britanija, otkrivajući da su atavizmi superiornog i prezrivog odnosa prema istoku još uvek živi i zdravi.Tako zvanična izjava nemačkog ministra unutrašnjih poslova, Hansa Petera Fridriha, u kojoj upozorava da će Rumuniju i Bugarsku dočekati „veto“ na sastanku saveta za pravosuđe i unutrašnje poslove 7. marta, predstavlja potvrdu opsesije i unutrašnjih političkih igara EU – što je daleko od principa jednakog tretmana za sve članice Unije.
Rumunija ponovo ostaje u čekaonici šengenske zone, i ponovo iz razloga koji nemaju nikakve veze sa uslovima pridruživanja. Nesporno, Fridrih (CSU – Hrišćanska socijalna unija), koalicioni partner Angele Merkel i njene Demohrišćanske unije, izražava stavove vladajuće koalicije u Nemačkoj, i odslikava pritisak birača pod kojim koalicija radi.
STALNI PRITISCI ZAPADA
Legendarna pravičnost Nemačke iščezava kad jedan od lidera evropskog „motora“ pobrka unutrašnju i evropsku politiku. Govoreći o unutrašnjem izbornom pitanju, raspodeli socijalne pomoći, nemački ministar govori o nedostacima viznog sistema u Rumuniji i Bugarskoj. „Oni koji dolaze da dobiju socijalnu pomoć, i koji tako zloupotrebljavaju pravo slobode kretanja, moraju biti zaustavljeni“, komentariše ovaj vladajući ministar.
Šengenski problem su na sličan način tretirali i bivši italijanski premijer Silvio Berluskoni i bivši francuski predsednik Nikola Sarkozi. Ova taktika diverzije, koju stari Evropljani koriste da skrenu pažnju javnosti sa osetljivih unutrašnjih pitanja, pripada manevrima koji Evropsku uniju čine sve manje i manje verodostojnom, jer je sve manje i manje sposobna da rešava svoje probleme.
Nedavno, stav Britanije, koja otvoreno kaže da ne namerava da poštuje evropske sporazume o omogućavanju pristupa tržištu rada Bugarima i Rumunima, počev od 1. januara 2014, takođe potvrđuje ovu destruktivnu tendenciju Unije. Služeći se gorljivim jezikom, premijer Dejvid Kameron potpiruje ideju o invaziji radnika iz ove dve zemlje koja će negativno uticati na zapošljavanje Britanaca. I on koristi istog džokera – strah od stranaca – da popravi svoj imidž u zemlji.
Ništa od toga ne bi bilo moguće da je vlada u Bukureštu postupala korektno u unutrašnjoj politici i prema svom narodu. Nijedan rumunski ministar unutrašnjih ili spoljnih poslova neće platiti za neuspeh vlade, a kamoli za uvredljiv tretman koji zemlje EU pokazuju prema evropskim građanima rumunskog porekla.
Prema rumunskom ministru spoljnih poslova Titusu Korlaceanu, „Rumunija je, de fakto, osigurala spoljne granice EU otkad je pristupila u januaru 2007… Tehnička procena misije pokazuje da su svi šengenski uslovi sprovedeni na istovetan i pravilan način“. Upravo zato, normalno je zapitati se zašto Evropska unija uzima Rumuniju na zub. Koliko će još tehnička pitanja da se koriste kao sredstvo političke i ekonomske ucene?
Reakcija ministra spoljnih poslova (koji kaže da Bukurešt „neće biti zainteresovan“ u slučaju još jednog veta), koju je podržao premijer Viktor Ponta a osudio predsednik Trajan Basesku, jasno odražava socijalnu realnost, koja je tačna barem koliko i ona Hansa Petera Fridriha: Rumuni, koji razumeju šta sve visi o koncu, umorni su od evropske politike ucenjivanja.
U februaru, uznemirena stavom Turske – članice NATO i važnog partnera na raskršću istoka i zapada – Angela Merkel je otputovala u Ankaru da razgovara sa premijerom te zemlje, koji pažljivije gleda ka Aziji i Kini, sada kada se pregovori o pridruživanju EU po svemu sudeći razvlače u nedogled.
Ispada da je moguće da lideri zemalja EU ne odgovaraju samo na pritisak sa zapada prema istoku, nego i na onaj u suprotnom pravcu. Jer u vreme kada Britanija poziva na referendum za izlazak iz Unije, možda bi Rumunija trebalo da prestane da bezuslovno prihvata da bude tržnica za proizvode ucena većih država EU.
POGLED IZ NJEMAČKE– Čuvajte se predrasuda
Nakon opaski ministra spoljnih poslova Hansa Petera Fridriha o emigrantima iz drugih evropskih zemalja, nemačka štampa je kritikovala predrasude prema Rumunima, Bugarima, a naročito Romima iz ovih zemalja.
Na spisku pod naslovom „Šest istina o Romima u Nemačkoj“, tabloid Bild piše da „iako su mnogi imigranti siromašni pa neke vrlo zadužene opštine moraju da troše milione evra na njihovo spasavanje, ne postoji masovna imigracija“ Roma u Nemačku.
Bild piše da je „80 posto imigranata iz Bugarske i Rumunije našlo stalni posao“, i da ne postoje statistički podaci o zastupljenosti Roma među bugarskim i rumunskim kriminalcima.
Die Tageszeitung piše: „Kvalifikovani Rumuni i Bugari dolaze ovde da rade. Činjenica je, međutim, da ne uspevaju svi da se zaposle… Govoriti o ‘romskom ekspresu’… predstavlja gadnu insinuaciju koja nipošto nije slučajna. Spremnost da se sopstvena dobrobit uvek smatra ugroženom tipično je nemačka odlika… Ponekad su ta pretnja Grci, ponekad azilanti – ali niko se ne uklapa u taj šablon bolje od Roma. Nijedna grupa ne izaziva tolike negativne asocijacije, a Demohrišćanska unija se svojski potrudila da to tako i ostane.“
Preneseno iz Presseurop, za Pescanik.net preveo Ivica Pavlović
(zurnal.info)
