Pandemija i ekonomske posljedice: Privreda na koljenima, minimalna pomoć vlasti

Vlada Federacije BiH donijela je Zakon o ublažavanju negativnih ekonomskih posljedica, koji je stupio na snagu 8. maja 2020. i prestao sa važenjem 30. jula 2020. godine. Zakonom je omogućena pomoć privredi iz budžeta kroz subvencioniranje doprinosa u iznosu od oko 90 miliona maraka. 

Između ostalog, uspostavljan je Garancijski fond s inicijalnim sredstvima od 80 miliona KM, uvedena je obustava obračuna i plaćanja zatezne kamate na javne prihode, ukidanje obaveze plaćanje akontacije poreza na dobit i akontacije poreza na dohodak, obustava obračuna zateznih kamata na zakašnjela plaćanja u dužničko–povjerilačkim odnosima, obustava postupaka prinudne naplate, a svim građanima Federacije BiH je do 30. juna 2020. bilo osigurano zdravstveno osiguranje.

JAVNI POZIVI ZA PODRŠKU

Krajem oktobra, putem četiri federalna ministarstava, raspisani su javni pozivi za dodjelu još 90 miliona maraka za podršku ugroženim sektorima privrede. 

“Svi su podsticaji isplaćeni za sve mjesece za koje su obećani.  Kriterij je bio  minus 20 posto u poslovanju, ali smo vidjeli da nije bilo dosta preduzeća s tim padom.  Korona – zakonom smo oslobodili 80 do 100. 000 KM općinama i kantonima”, nedavno je kazao premijer Federacije Fadil Novalić najavljući nove subvencije za turizam, izvoznike, prevoznike i poljoprivredu.

Iz Udruženja poslodavaca FBiH kažu da nisu zadovoljni dosadašnjim mjerama koje je Vlada donijela. Na upit Žurnala o vladinim mjerama za ublažavanje negativnih posljedica na privredu, iz Udruženja poslodavaca dostavili su rezultate istraživanja koje su sproveli. U istraživanju je navedeno da je 86 posto ispitanih poslovnih subjekata mjere Vlade ocijenilo nezadovoljavajućima. 

Nezadovoljstvo privrednika ranije je potvrdio i Adnan Smailbegović, predsjednik Udruženja poslodavaca Federacije. 

“U početku se govorilo da će pravo na subvencije za doprinose na minimalne plaće imati oko 320.000 zaposlenih u realnom sektoru, a na kraju su subvencije isplaćene za oko 180.000 zaposlenih, za što je izdvojeno oko 90 miliona KM. Poznato je da je u rebalansu budžeta za ovu budžetsku stavku namijenjeno 480 miliona KM. To sve govori da se radilo o lošoj procjeni. Iz Udruženja poslodavaca smo se zalagali da zakon ima širi obuhvat, da bude fleksibilniji, da se subvencije za doprinose ne isplaćuju za minimalne, nego za isplaćene plaće. Nakon tri mjeseca zakon se prestao primjenjivati, a naš stav je da se on komotno mogao primjenjivati do kraja 2020. godine,” kazao je u izjavama za medije Smailbegović.

Premijer Novalić tvrdi da privreda i "nije toliko pala".

“Obuhvaćeno je 390 hiljada ljudi. Činjenica je da je to u manjem obimu nego što smo mi pretpostavili ali je to na određen način pokazatelj da nije privreda bila toliko pala, jer je kriterij bio minus 20 posto. Mi smo vidjeli da je znatno manji broj preduzeća od onog što smo mi očekivali palo ispod 20 posto", kazao je Novalić.

Prema podacima Poreske uprave FBiH, u maju 19.916 poslovnih subjekata dobilo je subvencije za poreze i doprinose za 142.044 radnika. U aprilu 23.872 poslovnih subjekata dobilo je subvencije za poreze i doprinose za 164.279 zaposlena radnika. U junu 14.324 poslovnih subjekata dobilo je subvencije poreza i doprinosa za 86.276 radnika.

Žurnal je ranije pisao da su odabrane firme dobile duplu pomoć za prevazilaženje psljedica pandemije koronavirusa. 

Tako je firma Ajnex u vlasništvu tadašnjeg načelnika Općine Centar Nedžada Ajnadžića dobila pomoć i sa federalnog ali i kantonalnog nivoa. Federalni Fond za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom odobrio je firmi Ajnex više od 23 hiljade maraka za "održivost zaposlenosti osoba sa invaliditetom". Dva mjeseca kasnije, u avgustu ove godine, firma Ajnex od Ministarstva privrede Kantona Sarajevo dobila je oko 10 hiljada maraka za finansiranje dijela minimalne mjesečne plate za zaposlene.

I druga firma u vlasništvu Ajnadžićevog Ajnexa, Privatna predškolska ustanova Osmijeh, dobila je više od sedam hiljada maraka od Ministarstva privrede KS za sufinasiranje isplate minimalne mjesečne plate.

MJERE ZA POMOĆ U RS

U Republici Srpskoj za pomoć privredi uspostavljena su tri fonda. Garantni kreditni fond u iznosu od 100 miliona KM garantovaće onima koji nisu mogli raditi do 50 posto iznosa kredita. Iz Kompenzacionog fonda za podršku privredi i zdravstvenom sektoru kompenziraće se dio gubitaka privrede i kompletni troškovi zdravstva, ali i dio podsticaja za preduzeća koja su izgubila inostrane partnere. U kompenzacionom Fondu 300 miliona KM je za intervencije u privredi. Uspostavljen je i Fond za podršku lokalnim zajednicama i preduzećima od lokalnog značaja. 

Između ostalog, subvencionirani su porezi i doprinosi za sve kojima je bio zabranjen ili onemogućen rad, subvencionirane su i  plate u visini najniže plate za april 2020. godine, za sve privredne subjekte u bruto iznosu, kojima je zabranjeno obavljanje djelatnosti, koji su iz objektivnih razloga obustavili rad ili koji rade sa smanjenim kapacitetom, a nisu otpuštali radnike. 

Uvedena je odgoda plaćanja poreza na dobit i svih obaveza po završnom računu za 2019. godinu do 30.06.2020. godine, hitna isplata povrata poreza i doprinosa za povećanje plata u 2019. godini. Za podsticanje razvoja domaćeg turizma Vlada RS dijelila je turističke vaučere kojima građani RS  ostvaruju pravo na subvenciju troškova usluge smještaja, odnosno noćenja sa doručkom u jednoj smještajnoj jedinici ugostiteljskog objekta za smještaj.

Prema podacima Poreske uprave Republike Srpske, za mart je podijeljeno 12.363.155 maraka pomoći za 11.416 poslovnih subjekata. Za april je pomoć dobilo 11.296 poslovnih subjekta za 43.130 zaposlenih. U maju 5.636 poslovnih subjekata dobilo je pomoć za 18.174 zaposlena, a u aprilu 3429 poslovnih subjekata dobilo je pomoć za  21.072 zaposlena.

Za razliku od Federacije BiH, podaci o firmama koje su dobile pomoć od Vlade Republike Srpske objavljen je tek nakon pritiska medija. Podsjetit ćemo na pisanje portala Capital.ba koji su objavili da su u red za pomoć Vlade RS stale i firme u vlasništvu djece Milorada Dodika.

Restoran "Agape" u vlasništvu Gorice i Ivane Dodik, kćerke i snahe Milorada Dodika, prema pisanju Capitala, od Vlade RS dobio je više od 50 hiljada maraka za 40 radnika. Pomoć od Vlade RS u iznosu oko 18 hiljada maraka  dobio je i košarkaški klub Igokea. Generalni menadžer ovog kluba je Igor Dodik, sin Milorada Dodika. Mediji su ranije objavili da je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede RS pomoglo i firme u vlasništvu Igora Dodika ali i firmu u vlasništvu brata Milorada Dodika. Preduzeća u vlasništvu sina i brata Milorada Dodika dobila su preko 14 tona regresiranog goriva i oko 90 hiljada maraka podsticaja.

GDJE USMJERITI POMOĆ

Iz Unije udruženja poslodavaca u Republici Srpskoj za Žurnal kažu da su mjere Vlada RS uglavnom doprinijele stabilizaciji poslovanja u prethodnim mjesecima ali da su za najugroženije sektore potrebne dodatne mjere.

“Najugroženijim sektorima je potrebno uputiti podršku koja će obezbjediti likvidnost preduzeća, dok je izvoznim preduzećima pored likvidnosti nužno obezbjediti i podršku u digitalizaciji proizvodnih procesa i razvoju tržišta. Najveća pomoć ekonomiji u ovoj teškoj situaciji je smanjenje fiskalnih opterećenja na rad i značajnije rezanje parafiskalnih opterećenja na poslovanje”, naveo je direktor Unije Saša Aćić.

Novi lockdown bio bi poguban po privredu, kaže Aćić, navodeći da od vlade očekuju dosta proaktivniji pristup najugroženijim sektorima jer je ta pomoć hitna. Odsustvo takve reakcije, upozorava Aćić, dovelo bi u pitanje značajan broj radnih mjesta i nivo ekonomske aktivnosti doveo u zonu kada ne bi bio održiv sistem u cijelosti. 

“Turizam, ugostiteljstvo i saobraćaj su najpogođeniji sektori. Veći broj turističkih agencija je već zatvoren, hoteli uglavnom rade na 10-30% prihoda iz perioda prije izbijanja infekcije. Saobraćaj, pogotovo drumski prevoz putnika, koji ima specifičnu ulogu i u javnom prevozu putnika, radi na nivou 50-60% od perioda prije izbijanja infekcije. I ostali sektori trpe značajne posljedice. Moramo pronaći izvore finansiranja za kompanije koje izvoze i koje mogu održati svoju tržišnu poziciju u novonastalim okolnostima. Značajan dio sredstava treba usmjeriti prema ovim kompanijama, jer po završetku problema sa infekcijom ove kompanije će biti motori održivosti i razvoja naše ekonomije u budućnosti”, navode iz Unije udruženja poslodavaca RS.

SRBIJA: Bacanje u bunar

(Lj. Bukvić, Danas.rs)

Prošlo je osam meseci od uvođenja vanrednog stanja u Srbiji i već pola godine od kako je ono ukinuto, a pred doček 2021. situacija u Srbiji sa virusom COVID-19 kao da je na najužarenijoj tački dosad, na kojoj bi novo vanredno stanje i zatvaranje bilo preko potrebno - ali ga nema. Delom i zbog prilično isceđenog budžeta, iz kog se u prvom naletu pandemije u našoj zemlji delilo i “šakom i kapom”, da bi sada, kada je situacija još lošija nego na samom početku ponestalo resursa. 

Iako vlast tvrdi da ekonomski “dobro stojimo”, činjenica je da mere pomoći privredi sada nisu ni približno takve kao proletos kada je početkom maja doneta odluka da se svim poslodavcima u Srbiji isplati pomoć od tri minimalne zarade u tom trenutku nekih 30.000 dinara, za 1,1 miliona zaposlenih. Bio je to najvažniji, 2,35 milijarde evra vredan, deo paketa pomoći privredi.

Ova konkretna pomoć kasnije je i od privrede i ekonomista ali i javnosti ocenjena kao dobra jer je u tom trenutku sačuvala mnoga radna mesta u Srbiji. Išla je uz uslov da niko ko prihvati ovu meru ne može da otpusti više od 10 odsto radnika. Što je rešilo pitanje zaposlenosti u jednom trenutku. Ono što niko nije mogao da predvidi jeste da će pandemija potrajati i da ćemo 2021. dočekivati sa još većim problemima.

Ceo taj prvi paket pomoći privredi koštao je gotovo polovinu srpskog budžeta - nekih 5,1 milijardi evra. Uz minimalce, omogućeno je odloženo plaćanje poreza na zarade i doprinosa za privatni sektor tokom trajanja vanrednog stanja. Otplata je odložena za početak 2021. a privreda je dobila mogućnost da to plaća u 24 rate. Odloženo je i plaćanje poreza na dobit, kao i poreza na imovinu za pravna lica i preduzetnike za period od aprila do juna, dok su firme koje se bave humanitarnim radom i donacijama bile oslobođene plaćanja PDV-a. Oni koji su dobili otkaz dobijali su u prva tri meseca 50 odsto minimalne zarade, pored otpremnine koju po zakonu dobijaju od poslodavca.

I dok su tri minimalca pozdravljena aplauzom ono što je izazvalo pomešana osećanja bila je najava da će svaki punoletan građanin Srbije dobiti 100 evra, nešto malo manje od 12.000 dinara za svakog od 6,2 miliona stanovnika. Jednokratna pomoć svakom, smatrali su ekonomisti tada i posle, nije imala mnogo efekta, a koštala je dosta. Toga su bili svesni i oni koji su odlučivali o njoj.

„To jeste bacanje u bunar, ali će dobro doći ljudima koji su siromašni", rekao je predsednik države Aleksandar Vučić.

Pare koje su se razlile na sve strane nikome nisu rešile problem, ali su došle u idealnom trenutku za vladajuću SNS i predsednika države jer su u drugoj polovini juna, neposredno nakon što je novac podeljen održani i parlamentarni izbori. 

Samo što su oni završeni epidemija koja je u junu bila na stendbaju, u julu se razbuktala ponovo, te je Vlada Srbije krajem sedmog meseca bila primorana da usvoji nove mere pomoći.

Privreda je za svakog zaposlenog dobila još dva minimalca, ovog puta ne cela, već 60 odsto od zarade svakog. Za drugi paket mera izdvojeno je još 66 milijardi dinara.

„Dodatnih 66 milijardi dinara će država odvojiti u drugom paketu mera kako bi podržala privredu i to je sjajna vest za privrednike, od marta smo krenuli sa merama i jedna smo od retkih zemalja koja će imati šest meseci ekonomskih mera za podršku privrednicima”, rekao je tada ministar finansija Siniša Mali.

Krajem avgusta, kada je uveliko bilo jasno da turistički sektor u Srbiji trpi ogromne gubitke država je izašla sa još jednom merom. Uz uslov da do kraja godine ne otpuste nijednog radnika vlasnici hotela u gradovima dobili su početkom oktobra pomoć i to 350 evra po ležaju i 150 evra po sobi. U tom trenutku u Srbiji je bilo 380 gradskih hotela, od kojih je svega 112 radilo, samo u u Beogradu su za goste bila otvorena 42 od ukupno 115 hotela. Za pomoć hotelima izdvojeno je 1,25 milijardi dinara.

U isto vreme apel za pomoć uputili su i vlasnici turističkih agencija, kojima je na lošu sezonu kao kap u punoj čaši došla odluka osiguravajućih kuća da sa njima ne produže ugovore zbog prevelikog rizika. Iz Ministarstva turizma najavljeno je da će država platiti deo osiguranja, ali ta mera koja ne bi obuhvatila veći deo, naročito malih agencija, nije oduševila radnike u ovom sektoru koji su najavili i protest početkom decembra. I dok je većina mera državne pomoći bila transparentna, jedino gde se “zabušavalo” jesu povoljniji krediti Fonda za razvoj. Za njih je iz budžeta pripremljeno 24 milijarde dinara, ali su se tokom poslednjih meseci iz pojedinih privrednih grana, poput ugostiteljskog, žalili da odobravanje tih zahteva ide vrlo sporo, u nekim slučajevima gotovo nikako.    

(zurnal.info)