TUŽILAC ZA SPECIJALNE SLUČAJEVE:Radenko Janković oprostio premijeru RS Radovanu Viškoviću

Istražujemo

TUŽILAC ZA SPECIJALNE SLUČAJEVE: Radenko Janković oprostio premijeru RS Radovanu Viškoviću

Jankovićevu analizu dokaza koju je prikupila Uprava za organizovani i teški kriminalitet za provjeru navoda iz prijave narodnog poslanika Nebojše Vukanovića niko nije vidio. Takođe, postupajući tužilac nije se odmicao dalje od iste, iako ne može da porekne da nije imao saznanja o brojnim nezakonitostima tokom gradnje teniskog terena. Dokazi o kriminali republičke i gradske vlasti isplivavaju od aprila 2023. do danas.

Radenko Janković oprostio premijeru RS Radovanu Viškoviću
Teniski teren u Banjaluci (Foto: Gerila, ustupljena fotografija)

Da premijer Republike Srpske Radovan Višković nije zloupotrijebio službeni položaj ili ovlaštenja, tako što je bez procedura prebacivao milionske iznose iz budžeta RS Teniskom savezu RS za gradnju terena „Srpska Open“ u Banjaluci, odlučio je republički tužilac Radenko Janković. Odluku o nesprovođenju istrage je, nakon analize prijava i njihovih dopuna, donio 6. oktobra prošle.

„Premijer Radovan Višković nije učinio krivično djelo zloupotreba službenog položaja ili ovlaštenja, ali ni bilo koje drugo krivično djelo“, ponovilo je Republičko javno tužilaštvo u novom dopisu Žurnalu.

Jankovićevu analizu dokaza koju je prikupila Uprava za organizovani i teški kriminalitet za provjeru navoda iz prijave narodnog poslanika Nebojše Vukanovića niko nije vidio. Takođe, postupajući tužilac nije se odmicao dalje od iste, iako ne može da porekne da nije imao saznanja o brojnim nezakonitostima tokom gradnje teniskog terena.

Bilo kako bilo, istraga ne postoji, a Radovan Višković je „čist“.

Zanimljivo, isti tužilac bio je angažovan i na slučaju bivšeg premijera Aleksandra Džombića, kojem se na teret stavljala zloupotrebu službenog položaja ili ovlaštenja pri dodjeli kredita preduzeću “Energolinija” iz sredstava Investiciono-razvojne banke RS. Optužnica je Džombića teretila da je “urgirao” kod rukovodstva IRB-a da “Energoliniji” bude odobren kredit od 19,4 miliona maraka, iako je to preduzeće bilo prezaduženo. U toku suđenja negirao je da je vršio pritisak na IRB kako bi kredit bio odobren.

Janković je „bio razločaran načinom na koji je IRB pristupila cijelom procesu protiv bivšeg premijera, iako je bila oštećena, nije pokazala bilo kakvu zainteresovanost“. Predstavnike IRB-a na ročište je pozivao e-mailom, a na pitanje sudskog vijeća da li je na neki drugi način pokušao da stupi u kontakt s njima, odgovorio je da nije mogao poštom poslati poziv zbog požara koji je baš u tom periodu izbio na zgradi IRB-a.

Optužnica je mijenjana, suđenje rezultiralo oslobađajućom presudom.

Džombićeve namjere bile su dobre, zaključio je sudija Dragan Uletilović i utvrdio da Janković nije uspio da dokaže da je bivši premijer počinio krivično djelo.

GRMUŠA: POTROŠENO JE VIŠE OD 70 MILIONA KM

Dok tužilac odbacuje navode o kriminalu, potpredsjednik PDP-a i odbornik u Skupštini grada Banjaluka Milko Grmuša najavio je da će pokrenuti pravnu proceduru utvrđivanja odgovornosti u slučaju teniskog terena.

„Najveća tragikomedija u vezi neidentifikovanog ležećeg objekta, formalno nazvanog teniska dvorana za potrebe turnira 'Srpska Open', jeste što je ubjedljivo najjeftinija solucija za finalno rješenje završetka njene izgradnje i održavanja – njeno kompletno rušenje. Farsa, paradoks, ali i naša surova realnost“, rekao je na konferenciji za novinare.

Objekat, kako je naveo, nije katastarski upisan, jer ni danas, godinu nakon famoznog turnira, nema upotrebnu dozvolu.

„Godinu dana nakon finalnog meča ova rupetina, u koju je potrošeno najmanje preko 70 miliona KM budžetskih sredstava, i dalje nema kompletiranu dokumentaciju, nije upisana u katastru i predstavlja ubjedljivo najpromašeniju investiciju u istoriji i RS i svih ovih prostora“, istakao je Grmuša.  

Teniski teren u Banjaluci godinu poslije (foto: Gerila/ustupljena fotografija)

U ovaj iznos uračunao je i vrijednost zemljišta, o kojoj Žurnal piše od početka gradnje.

OD APRILA 2023. DO DANAS ISPLIVAVAJU DOKAZI O KRIMINALU

Turnir je zatvoren 23. aprila, a građevinsku dozvolu za gradnju privremenog sportskog objekta površine čak 5.816 metara kvadratnih Teniski savez RS dobio je samo 16 dana ranije.

Kako je moguće toliki objekat graditi za tako kratak period?

Jasnije je, ako se zna da ni dozvola za pripremne radove nije izdata na vrijeme. Radnici su, bez ijednog zakonom propisanog dokumenta, na terenu bili već u novembru 2022. Dozvolu za kopanje do nulte kote imali su tek 20. januara.

„Daje se investitoru Teniski savez RS građevinska dozvola za izvođenje pripremnih radova za izgradnju privremenog sportskog objekta u Ulici Olimpijskih pobjednika. Ovi radovi obuhvataju izgradnju zaštitne ograde gradilišta, postavljanje privremenih objekata za potrebe gradilišta, pripremu unutrašnje saobraćajne komunikacije te izvođenje drugih radova obuhvaćenih projektom – izgradnju konstrukcije za zaštitu temeljne jame sa iskopom, a sve to u skladu sa organizacionom šemom gradilišta“, stoji u dozvoli od tog datuma, iako su uveliko trajali ozbiljni građevinski radovi.

Portal Capital, kojem je Ministarstvo za prostorno uređenje, građevinarstvo i ekologiju RS dozvolilo uvid u dokumentaciju, objavio je:

“Zahtjev za izdavanje građevinske dozvole predat je prije nego što je izdata dozvola za pripremne radove, i to u zadnjim danima prošle godine (2022. godine op.a.), preciznije 30. decembra.“

STANIVUKOVIĆ OBMANJIVAO GRAĐANE

Draško Stanivuković je, dakle, obmanjivao javnost tvrdeći još prije toga da su za gradnju obezbijeđene sve dozvole. Draško Milinović, direktor Regulatorne agencije za komunikacije Bosne i Hercegovine i predsjednik Teniskog saveza RS, međutim, nije imao problem da prizna da je sve mimo zakona:

„To što nemamo u ovom trenutku i što i nismo imali prošli mjesec, vaše je apsolutno i legitimno pravo da ukažete na to, ali ja vam objašnjavam da nismo ušli bezglavo u ovu priču i da dan i noć radimo, jer je riječ o hiljadu i hiljadu papira.“

Zapravo, 7. marta 2023. sve je stalo u jednu rečenicu:

„Do početka turnira pribavićemo dozvole.“

Iako „pribavljena“, građevinska dozvola za objekat koji je progutao milione maraka bila je – privremena.

„Ova dozvola obuhvata kompletnu izgradnju objekta i dozvola je privremenog tipa jer regulacioni plan na toj lokaciji treba da se mijenja. U građevinskoj dozvoli je navedeno da je 'Grad Banjaluka saglasan da građevinska i upotrebna dozvola glase na Teniski savez RS, a da će se nakon dobijanja upotrebne dozvole izvršiti primopredaja objekta budućem vlasniku Gradu Banjaluka'. U resornom ministarstvu su potvrdili da je izdata upotrebna dozvola za sportsku arenu, prije početka turnira, ali još nije poznato da li je urađena primopredaja objekta Gradu Banjaluka“, ukazao je Capital na još jednu malverzaciju.

Izdržljivost tako građenog objekta ispitivala su – djeca. Vlast se nije libila da na tribine izvede, ne one koji su im dozvoli javno bahaćenje, već pitomce Ministarstva unutrašnjih poslova RS. Iako je bilo onih koji su se divili svemu, bilo je i onih za koje se manje čulo. Odgovornijih.

„Testni ljudi da poginu ako popusti konstrukcija? To je neozbiljno i ludo”, navodili su, dodajući da postoje i alternativni načini testiranja, kao, na primjer, vreće pjeska, bazeni vode ili balans bilo koje druge vrste.

TRAFIKA OD 53 MILIONA KM

Na teniski kompleks za potrebe turnira Srpska Open, prema izjavama i odlukama lokalne, republičke vlasti i javnih preduzeća, potrošeno je oko 53 miliona KM. U sve ovo nije uračunata vrijednost vrlo atraktivnog zemljišta. Kako je na prostoru kod parka Mladen Stojanović rekonstruisano devet postojećih, a građen samo centralni teren sa 6.000 mjesta, sve ovo, ocijenili su za Žurnal stučnjaci građevinske struke, ipak, nije moglo da košta više od 25 miliona KM.

Vlada RS, objavljeno je 11. aprila prošle godine, „pojačala“ je grant Teniskom savezu RS sa dva, na sedam miliona KM. Do tada se pretpostavljalo da je, bez ijedne sprovedene tenderske procedure, potrošeno 30 miliona KM.

Četiri dana kasnije, 15. aprila, oglasio se predsjednik RS Milorad Dodik:

„Vlada RS je do sada na tom planu dala 34 miliona KM, a grad Banjaluka 11 miliona KM. Da nije bilo svih nas, ne bi bilo turnira.“

34 miliona KM + 11 miliona KM = 45 miliona KM!

Tužioci odlučili da Višković nije krivIAKO SU NETRANSPARENTNO POTROŠENA 53 MILIONA KMTužioci odlučili da Višković nije kriv

Međutim, gradonačelnik Stanivuković nije bio saglasan. Grad je, potvrdio je medijima, u cijeloj priči učestvovao sa 17 miliona KM.

„Znam za dio koji je dao grad i nije taj podatak najprecizniji. Dakle, dio cijele logistike, medija, fan sela, cijele organizacije koja ima svoj dio koštanja nemojte da računamo kao organizaciju. To vam je kao što bi u organizaciju koncera, računali binu. Pričamo o finansijama grada - 10 miliona KM kredit, pet miliona iz redovnog budžeta, to je 15 miliona i imamo dio od rente i uređenja građevinskog zemljišta. To je dio aleje i kružnog toka, to je dio koji je grad participirao isključivo u infrastrukturi. Dakle grad je participirao u infrastrukturi, ne u organizaciji turnira. Ne u onom dijelu koji danas gledamo sa tom vrstom organizacije grad nije učestvovao, nego isključivo u onoj infrastrukturi koja se poslije koristi i za druge događaje”, rekao je ističući da misli da je po tom osnovu učešće Grada Banjaluka iznosilo 17 miliona maraka.

Kako u organizaciju koncerta ne ulazi bina, nije objasnio, ali:

34 miliona KM i 17 miliona KM = 51 milion KM!

Šest dana kasnije, 21. aprila, cifra je ponovo rasla. Za novo upumpavanje u nevjerovatno skup projekat, čija je isplativost itekako upitna, bio je zadužen sekretar vladajućeg SNSD-a za saradnju sa javnim preduzećima i direktor „Elektroprivrede RS“ Luka Petrović.

„Na prijedlog generalnog direktora Luke Petrovića, turniru je odobrena donacija od dva miliona maraka. Odluku je, po posebnom postupku, donio Nadzorni odbor preduzeća. Novac će biti isplaćen iz preostalog budžeta za donacije iz 2022. godine. Dozvolu za ovaj transfer dala je Vlada Republike Srpske. Po ustaljenoj praksi, to je izostavljeno iz dnevnog reda kao i iz saopštenja za javnost nakon sjednice“, pisao je Capital.

34 miliona KM + 17 miliona KM + 2 miliona KM = 53 miliona KM!

Stanivuković je najavio još:

“Nije nikakva tajna da smo onaj objekat u prvu ruku pripremili za tenis, a u drugoj ruci mi znamo da imamo 5.000 metara kvadratnih prostora. Nismo stigli da do turnira napravimo teretanu, što nam je bio plan. Trebamo napraviti prostor za karate i stoni tenis, a plan je da osposobimo taj prostor za fitnes i pilates. Tražili smo da nam se dostave predračuni koji će pokazati koliko će koštati pokretni krov za arenu. Osim toga očekujemo da ćemo do jeseni dobiti odgovor o daljoj budućnosti turnira za 2024. godinu. Sve to su faktori koji utiču na to koji će biti naši dalji koraci.”

Tokom gradnje vlast je iz budžeta uzimala koliko je htjela i usput tvrdila i da Teniski savez RS nije ugovorni organ i da ne podliježe Zakonu o javnim nabavkama BiH. Tako se nisu desili – tenderi. Javni novac je prebacivan na račun Saveza, a ovaj je dalje istim raspolagao po sopstvenoj ili nečijoj volji.

Radovi su direktno iz budžeta plaćani konzorcijumu firmi pod rukovodstvom prnjavorskog “Gradipa”.

Već prvih dana turnira golim okom bio je vidljiv i nekvalitet gradnje kompleksa koji je progutao milione maraka građana Republike Srpske. Oko terena na kojima su trenirali teniseri fanovi su stajali u blatu, ispod stolica na tribinama otpadao je malter, a neravnih zidova postidjeli bi se svi ozbiljni izvođači građevinskih radova. Kozmetika je, pak, bila besprijekorna. Posjetioci su ugostiteljske usluge plaćali tokenima. Ali, zanimljivo, hranu je prodavao restoran „Agape“, u vlasništvu Gorice Dodik, kćerke Milorada Dodika.

(zurnal.info)