Prošlo je nedelju dana i niko se nije oglasio povodom rasističkih napisa „Večernjih novosti“ i „Pressa“ koji su, izveštavajući o napadu na vozača autobusa 32E GSP- a 25. avgusta u 15.30 u Bulevaru despota Stefana istakli da je napadač bio romske nacionalnosti. „Bahati mladić romske nacionalnosti juče u centru grada pretukao vozača i putnika u autobusu GSP“ nadnaslov je u „Novostima“ od četvrtka 26. abgusta, a „Press“ nije propustio da ustvrdi kako su „dva muškarca romske nacionalnosti uletela u autobus“.
Brutalni napad dogodio se nakon što je vozač „opela“, kažu očevici, iako nije imao prednost, uleteo ispred autobusa.
Tu se nastavlja svojevrsna filmska storija, dok su dva nasilnika pokušavala i na kraju uspela da otvore vrata autobusa i nasrnu na vozača, putnici su zapomagali i tražili da im on otvori vrata, ne bi li pobegli iz čitave drame, što je i učinio. Ustao je da ga brani osamdesetogodišnji Dragiša Okanović koji je, kao i vozač, dobio batine koje nisu za potcenjivanje. Obojica su završila na Vojnomedicinskoj akademiji.
U ova dva napisa tiražnih beogradskih dnevnika suština je u sintagmi „romska nacionalnost“, odnosno flagrantnom kršenju uzusa profesije i nekakvih elementarnih standarda ljudskosti, što duže vreme Rome stavlja van zakona, u skupinu poželjnu za odstrel. A poremećenoj i vaspitno zapuštenoj mladunčadi ludog naroda ne treba puno da se maše štangle, noža, ili čega god.
Evo dokaza za rasizam, nadnaslov u „Novostima“ smo videli, tu su „bahati mladići romske nacionalnosti“, a u antrflileu u kojem se podseća na četiri poslednja napada na vozače GSP-a stoji: „mladić M. S“ („bez povoda napao vozača na liniji 35 u Višnjičkoj ulici); 14. april, na okretnici linije 29 (...)vozača su napala dva mladića jer nije hteo da otvori vrata van stanice; 8. jun, nepoznati sugrađanin (...) nasrnuo na vozača na liniji 59 i naneo mu lakše povrede;12. avgust, vozač(...)povređen kada ga je ciglom gađao putnik koji nije želeo da plati kartu“.
Šta treba da učine Romi pa da im se u srbijanskoj štampi tepa, kakvu god bedastoću učinili, da budu, eto, „dva mladića“, „nepoznati sugrađani“, „putnici koji neće da plate kartu“, da ne budu „obesni mladići romske nacionalnosti“.
„Novinar mora da bude svestan opasnosti od diskriminacije koju mogu da šire mediji i učiniće sve da izbegne diskriminaciju zasnovanu, između ostalog, na rasi, polu, starosti, seksualnom opredeljenju, jeziku, veri, političkom i drugom mišljenju, nacionalnom ili društvenom poreklu“, podučava Kodeks novinara Srbije. A u uputstvu za upotrebu, naglašavaju dva najveća strukovna udruženja, „etnička pripadnost žrtve takođe se pominje samo ukoliko je taj podatak presudan za ono što je žrtva doživela, ukoliko je, na primer, pripadnik skinhedsa ubio ili napao pripadnika romske nacionalnosti, mediji su dužni da objave i podatak o ideološkoj pripadnosti osumnjičenog, i podatak o nacionalnoj pripadnosti žrtve, budući da je to u neposrednoj vezi s krivičnim delom“. Nije baš spretno sročeno, ali je, za onog ko ima savesti, dovoljno. Preciznije, nepotrebno.
Da ne zaboravimo, sezona lova na Rome po ulicama, parkovima, haustorima, stadionima, poodavno je otvorena, kao žrtve rasizma stradali desetogodišnji Dragan Jovanović (linčovan 1997.), usred Beograda, u Beogradskoj ulici, čiji je greh bio to što je izašao iz kuće da kupi koka - kolu, i vrhunski glumac Dragan Maksimović (umro od posledica predbijanja 2000.) čiji je greh bio to što je ličio na Roma. Ubice Dragana Jovanovića već su na slobodi (ako u zatvoru nisu još nekog ubili), ubice Dragana Maksimovića nisu pronađene, a njegov je tragični kraj života u 52. godini, kako je gradskim vlastima pisao reditelj Goran Marković, „zataškan“.
Sve se danas, nekako, uklapa u mentalni sklop čitalaca „Večernjih novosti“ i tiskovina slične provenijencije; zaključak je jednostavan: „Evo šta rade po Beogradu, a ovi iz Evropske unije napadaju Sarkozija što oće da ih protera, a mi oćemo u Evropsku uniju“.
Koliko li bi taj bašibozluk bio srećan da je Brisa Tatona ubio Rom. Kad smo već kod tog zločina, nije objavljeno da ga je ubio obesni mladić srpske nacionalnosti.
Još nešto nije objavljeno iz poslednjeg slučaja sa linije 32E, to koje su nacionalnosti bili nebahati mirni građani sa uredno plaćenim kartama koji su iz autobusa pobegli glavom bez obzira. Tu su, ipak, „Novosti“ u pravu, bilo bi to ozbiljno ugrožavanje privatnosti.
(preneseno sa e-novine.com)
">U napisima „Večernjih novosti“ i „Pressa“ reč je o flagrantnom kršenju uzusa profesije i nekakvih elementarnih standarda ljudskosti, što duže vreme Rome stavlja van zakona, u skupinu poželjnu za odstrel. A poremećenoj i vaspitno zapuštenoj mladunčadi ludog naroda ne treba puno da se maše štangle, noža, ili čega god
Prošlo je nedelju dana i niko se nije oglasio povodom rasističkih napisa „Večernjih novosti“ i „Pressa“ koji su, izveštavajući o napadu na vozača autobusa 32E GSP- a 25. avgusta u 15.30 u Bulevaru despota Stefana istakli da je napadač bio romske nacionalnosti. „Bahati mladić romske nacionalnosti juče u centru grada pretukao vozača i putnika u autobusu GSP“ nadnaslov je u „Novostima“ od četvrtka 26. abgusta, a „Press“ nije propustio da ustvrdi kako su „dva muškarca romske nacionalnosti uletela u autobus“.
Brutalni napad dogodio se nakon što je vozač „opela“, kažu očevici, iako nije imao prednost, 'uleteo' ispred autobusa.
Tu se nastavlja svojevrsna filmska storija, dok su dva nasilnika pokušavala i na kraju uspela da otvore vrata autobusa i nasrnu na vozača, putnici su zapomagali i tražili da im on otvori vrata, ne bi li pobegli iz čitave drame, što je i učinio. Ustao je da ga brani osamdesetogodišnji Dragiša Okanović koji je, kao i vozač, dobio batine koje nisu za potcenjivanje. Obojica su završila na Vojnomedicinskoj akademiji.
U ova dva napisa tiražnih beogradskih dnevnika suština je u sintagmi „romska nacionalnost“, odnosno flagrantnom kršenju uzusa profesije i nekakvih elementarnih standarda ljudskosti, što duže vreme Rome stavlja van zakona, u skupinu poželjnu za odstrel. A poremećenoj i vaspitno zapuštenoj mladunčadi ludog naroda ne treba puno da se maše štangle, noža, ili čega god.
Evo dokaza za rasizam, nadnaslov u „Novostima“ smo videli, tu su „bahati mladići romske nacionalnosti“, a u antrflileu u kojem se podseća na četiri poslednja napada na vozače GSP-a stoji: „mladić M. S“ („bez povoda napao vozača na liniji 35 u Višnjičkoj ulici); 14. april, na okretnici linije 29 (...)vozača su napala dva mladića jer nije hteo da otvori vrata van stanice; 8. jun, nepoznati sugrađanin (...) nasrnuo na vozača na liniji 59 i naneo mu lakše povrede;12. avgust, vozač(...)povređen kada ga je ciglom gađao putnik koji nije želeo da plati kartu“.
Šta treba da učine Romi pa da im se u srbijanskoj štampi tepa, kakvu god bedastoću učinili, da budu, eto, „dva mladića“, „nepoznati sugrađani“, „putnici koji neće da plate kartu“, da ne budu „obesni mladići romske nacionalnosti“.
„Novinar mora da bude svestan opasnosti od diskriminacije koju mogu da šire mediji i učiniće sve da izbegne diskriminaciju zasnovanu, između ostalog, na rasi, polu, starosti, seksualnom opredeljenju, jeziku, veri, političkom i drugom mišljenju, nacionalnom ili društvenom poreklu“, podučava Kodeks novinara Srbije. A u uputstvu za upotrebu, naglašavaju dva najveća strukovna udruženja, „etnička pripadnost žrtve takođe se pominje samo ukoliko je taj podatak presudan za ono što je žrtva doživela, ukoliko je, na primer, pripadnik 'skinhedsa' ubio ili napao pripadnika romske nacionalnosti, mediji su dužni da objave i podatak o ideološkoj pripadnosti osumnjičenog, i podatak o nacionalnoj pripadnosti žrtve, budući da je to u neposrednoj vezi s krivičnim delom“. Nije baš spretno sročeno, ali je, za onog ko ima savesti, dovoljno. Preciznije, nepotrebno.
Da ne zaboravimo, sezona lova na Rome po ulicama, parkovima, haustorima, stadionima, poodavno je otvorena, kao žrtve rasizma stradali desetogodišnji Dragan Jovanović (linčovan 1997.), usred Beograda, u Beogradskoj ulici, čiji je greh bio to što je izašao iz kuće da kupi koka - kolu, i vrhunski glumac Dragan Maksimović (umro od posledica predbijanja 2000.) čiji je greh bio to što je ličio na Roma. Ubice Dragana Jovanovića već su na slobodi (ako u zatvoru nisu još nekog ubili), ubice Dragana Maksimovića nisu pronađene, a njegov je tragični kraj života u 52. godini, kako je gradskim vlastima pisao reditelj Goran Marković, „zataškan“.
Sve se danas, nekako, uklapa u mentalni sklop čitalaca „Večernjih novosti“ i tiskovina slične provenijencije; zaključak je jednostavan: „Evo šta rade po Beogradu, a ovi iz Evropske unije napadaju Sarkozija što 'oće da ih protera, a mi 'oćemo u Evropsku uniju“.
Koliko li bi taj bašibozluk bio srećan da je Brisa Tatona ubio Rom. Kad smo već kod tog zločina, nije objavljeno da ga je ubio obesni mladić srpske nacionalnosti.
Još nešto nije objavljeno iz poslednjeg slučaja sa linije 32E, to koje su nacionalnosti bili nebahati mirni građani sa uredno plaćenim kartama koji su iz autobusa pobegli glavom bez obzira. Tu su, ipak, „Novosti“ u pravu, bilo bi to ozbiljno ugrožavanje privatnosti.
(preneseno sa e-novine.com)
">U napisima „Večernjih novosti“ i „Pressa“ reč je o flagrantnom kršenju uzusa profesije i nekakvih elementarnih standarda ljudskosti, što duže vreme Rome stavlja van zakona, u skupinu poželjnu za odstrel. A poremećenoj i vaspitno zapuštenoj mladunčadi ludog naroda ne treba puno da se maše štangle, noža, ili čega god
Prošlo je nedelju dana i niko se nije oglasio povodom rasističkih napisa „Večernjih novosti“ i „Pressa“ koji su, izveštavajući o napadu na vozača autobusa 32E GSP- a 25. avgusta u 15.30 u Bulevaru despota Stefana istakli da je napadač bio romske nacionalnosti. „Bahati mladić romske nacionalnosti juče u centru grada pretukao vozača i putnika u autobusu GSP“ nadnaslov je u „Novostima“ od četvrtka 26. abgusta, a „Press“ nije propustio da ustvrdi kako su „dva muškarca romske nacionalnosti uletela u autobus“.
Brutalni napad dogodio se nakon što je vozač „opela“, kažu očevici, iako nije imao prednost, 'uleteo' ispred autobusa.
Tu se nastavlja svojevrsna filmska storija, dok su dva nasilnika pokušavala i na kraju uspela da otvore vrata autobusa i nasrnu na vozača, putnici su zapomagali i tražili da im on otvori vrata, ne bi li pobegli iz čitave drame, što je i učinio. Ustao je da ga brani osamdesetogodišnji Dragiša Okanović koji je, kao i vozač, dobio batine koje nisu za potcenjivanje. Obojica su završila na Vojnomedicinskoj akademiji.
U ova dva napisa tiražnih beogradskih dnevnika suština je u sintagmi „romska nacionalnost“, odnosno flagrantnom kršenju uzusa profesije i nekakvih elementarnih standarda ljudskosti, što duže vreme Rome stavlja van zakona, u skupinu poželjnu za odstrel. A poremećenoj i vaspitno zapuštenoj mladunčadi ludog naroda ne treba puno da se maše štangle, noža, ili čega god.
Evo dokaza za rasizam, nadnaslov u „Novostima“ smo videli, tu su „bahati mladići romske nacionalnosti“, a u antrflileu u kojem se podseća na četiri poslednja napada na vozače GSP-a stoji: „mladić M. S“ („bez povoda napao vozača na liniji 35 u Višnjičkoj ulici); 14. april, na okretnici linije 29 (...)vozača su napala dva mladića jer nije hteo da otvori vrata van stanice; 8. jun, nepoznati sugrađanin (...) nasrnuo na vozača na liniji 59 i naneo mu lakše povrede;12. avgust, vozač(...)povređen kada ga je ciglom gađao putnik koji nije želeo da plati kartu“.
Šta treba da učine Romi pa da im se u srbijanskoj štampi tepa, kakvu god bedastoću učinili, da budu, eto, „dva mladića“, „nepoznati sugrađani“, „putnici koji neće da plate kartu“, da ne budu „obesni mladići romske nacionalnosti“.
„Novinar mora da bude svestan opasnosti od diskriminacije koju mogu da šire mediji i učiniće sve da izbegne diskriminaciju zasnovanu, između ostalog, na rasi, polu, starosti, seksualnom opredeljenju, jeziku, veri, političkom i drugom mišljenju, nacionalnom ili društvenom poreklu“, podučava Kodeks novinara Srbije. A u uputstvu za upotrebu, naglašavaju dva najveća strukovna udruženja, „etnička pripadnost žrtve takođe se pominje samo ukoliko je taj podatak presudan za ono što je žrtva doživela, ukoliko je, na primer, pripadnik 'skinhedsa' ubio ili napao pripadnika romske nacionalnosti, mediji su dužni da objave i podatak o ideološkoj pripadnosti osumnjičenog, i podatak o nacionalnoj pripadnosti žrtve, budući da je to u neposrednoj vezi s krivičnim delom“. Nije baš spretno sročeno, ali je, za onog ko ima savesti, dovoljno. Preciznije, nepotrebno.
Da ne zaboravimo, sezona lova na Rome po ulicama, parkovima, haustorima, stadionima, poodavno je otvorena, kao žrtve rasizma stradali desetogodišnji Dragan Jovanović (linčovan 1997.), usred Beograda, u Beogradskoj ulici, čiji je greh bio to što je izašao iz kuće da kupi koka - kolu, i vrhunski glumac Dragan Maksimović (umro od posledica predbijanja 2000.) čiji je greh bio to što je ličio na Roma. Ubice Dragana Jovanovića već su na slobodi (ako u zatvoru nisu još nekog ubili), ubice Dragana Maksimovića nisu pronađene, a njegov je tragični kraj života u 52. godini, kako je gradskim vlastima pisao reditelj Goran Marković, „zataškan“.
Sve se danas, nekako, uklapa u mentalni sklop čitalaca „Večernjih novosti“ i tiskovina slične provenijencije; zaključak je jednostavan: „Evo šta rade po Beogradu, a ovi iz Evropske unije napadaju Sarkozija što 'oće da ih protera, a mi 'oćemo u Evropsku uniju“.
Koliko li bi taj bašibozluk bio srećan da je Brisa Tatona ubio Rom. Kad smo već kod tog zločina, nije objavljeno da ga je ubio obesni mladić srpske nacionalnosti.
Još nešto nije objavljeno iz poslednjeg slučaja sa linije 32E, to koje su nacionalnosti bili nebahati mirni građani sa uredno plaćenim kartama koji su iz autobusa pobegli glavom bez obzira. Tu su, ipak, „Novosti“ u pravu, bilo bi to ozbiljno ugrožavanje privatnosti.
Prijavite se na newsletter Žurnala potpuno besplatno! Odabrali smo za Vas istraživačke tekstove objavljene proteklih 7 dana.
Arhiva
ROMI U SRBIJANSKOJ ŠTAMPI: Evo teksta Cigane moj
U napisima „Večernjih novosti“ i „Pressa“ reč je o flagrantnom kršenju uzusa profesije i nekakvih elementarnih standarda ljudskosti, što duže vreme Rome stavlja van zakona, u skupinu poželjnu za odstrel. A poremećenoj i vaspitno zapuštenoj mladunčadi ludog naroda ne treba puno da se maše štangle, noža, ili čega god
Prošlo je nedelju dana i niko se nije oglasio povodom rasističkih napisa „Večernjih novosti“ i „Pressa“ koji su, izveštavajući o napadu na vozača autobusa 32E GSP- a 25. avgusta u 15.30 u Bulevaru despota Stefana istakli da je napadač bio romske nacionalnosti. „Bahati mladić romske nacionalnosti juče u centru grada pretukao vozača i putnika u autobusu GSP“ nadnaslov je u „Novostima“ od četvrtka 26. abgusta, a „Press“ nije propustio da ustvrdi kako su „dva muškarca romske nacionalnosti uletela u autobus“.
Brutalni napad dogodio se nakon što je vozač „opela“, kažu očevici, iako nije imao prednost, 'uleteo' ispred autobusa.
Tu se nastavlja svojevrsna filmska storija, dok su dva nasilnika pokušavala i na kraju uspela da otvore vrata autobusa i nasrnu na vozača, putnici su zapomagali i tražili da im on otvori vrata, ne bi li pobegli iz čitave drame, što je i učinio. Ustao je da ga brani osamdesetogodišnji Dragiša Okanović koji je, kao i vozač, dobio batine koje nisu za potcenjivanje. Obojica su završila na Vojnomedicinskoj akademiji.
U ova dva napisa tiražnih beogradskih dnevnika suština je u sintagmi „romska nacionalnost“, odnosno flagrantnom kršenju uzusa profesije i nekakvih elementarnih standarda ljudskosti, što duže vreme Rome stavlja van zakona, u skupinu poželjnu za odstrel. A poremećenoj i vaspitno zapuštenoj mladunčadi ludog naroda ne treba puno da se maše štangle, noža, ili čega god.
Evo dokaza za rasizam, nadnaslov u „Novostima“ smo videli, tu su „bahati mladići romske nacionalnosti“, a u antrflileu u kojem se podseća na četiri poslednja napada na vozače GSP-a stoji: „mladić M. S“ („bez povoda napao vozača na liniji 35 u Višnjičkoj ulici); 14. april, na okretnici linije 29 (...)vozača su napala dva mladića jer nije hteo da otvori vrata van stanice; 8. jun, nepoznati sugrađanin (...) nasrnuo na vozača na liniji 59 i naneo mu lakše povrede;12. avgust, vozač(...)povređen kada ga je ciglom gađao putnik koji nije želeo da plati kartu“.
Šta treba da učine Romi pa da im se u srbijanskoj štampi tepa, kakvu god bedastoću učinili, da budu, eto, „dva mladića“, „nepoznati sugrađani“, „putnici koji neće da plate kartu“, da ne budu „obesni mladići romske nacionalnosti“.
„Novinar mora da bude svestan opasnosti od diskriminacije koju mogu da šire mediji i učiniće sve da izbegne diskriminaciju zasnovanu, između ostalog, na rasi, polu, starosti, seksualnom opredeljenju, jeziku, veri, političkom i drugom mišljenju, nacionalnom ili društvenom poreklu“, podučava Kodeks novinara Srbije. A u uputstvu za upotrebu, naglašavaju dva najveća strukovna udruženja, „etnička pripadnost žrtve takođe se pominje samo ukoliko je taj podatak presudan za ono što je žrtva doživela, ukoliko je, na primer, pripadnik 'skinhedsa' ubio ili napao pripadnika romske nacionalnosti, mediji su dužni da objave i podatak o ideološkoj pripadnosti osumnjičenog, i podatak o nacionalnoj pripadnosti žrtve, budući da je to u neposrednoj vezi s krivičnim delom“. Nije baš spretno sročeno, ali je, za onog ko ima savesti, dovoljno. Preciznije, nepotrebno.
Da ne zaboravimo, sezona lova na Rome po ulicama, parkovima, haustorima, stadionima, poodavno je otvorena, kao žrtve rasizma stradali desetogodišnji Dragan Jovanović (linčovan 1997.), usred Beograda, u Beogradskoj ulici, čiji je greh bio to što je izašao iz kuće da kupi koka - kolu, i vrhunski glumac Dragan Maksimović (umro od posledica predbijanja 2000.) čiji je greh bio to što je ličio na Roma. Ubice Dragana Jovanovića već su na slobodi (ako u zatvoru nisu još nekog ubili), ubice Dragana Maksimovića nisu pronađene, a njegov je tragični kraj života u 52. godini, kako je gradskim vlastima pisao reditelj Goran Marković, „zataškan“.
Sve se danas, nekako, uklapa u mentalni sklop čitalaca „Večernjih novosti“ i tiskovina slične provenijencije; zaključak je jednostavan: „Evo šta rade po Beogradu, a ovi iz Evropske unije napadaju Sarkozija što 'oće da ih protera, a mi 'oćemo u Evropsku uniju“.
Koliko li bi taj bašibozluk bio srećan da je Brisa Tatona ubio Rom. Kad smo već kod tog zločina, nije objavljeno da ga je ubio obesni mladić srpske nacionalnosti.
Još nešto nije objavljeno iz poslednjeg slučaja sa linije 32E, to koje su nacionalnosti bili nebahati mirni građani sa uredno plaćenim kartama koji su iz autobusa pobegli glavom bez obzira. Tu su, ipak, „Novosti“ u pravu, bilo bi to ozbiljno ugrožavanje privatnosti.
(preneseno sa e-novine.com)
Bojan Tončić
U napisima „Večernjih novosti“ i „Pressa“ reč je o flagrantnom kršenju uzusa profesije i nekakvih elementarnih standarda ljudskosti, što duže vreme Rome stavlja van zakona, u skupinu poželjnu za odstrel. A poremećenoj i vaspitno zapuštenoj mladunčadi ludog naroda ne treba puno da se maše štangle, noža, ili čega god