REFERENDUM U KATALONIJI: Sedam godina borbe za nezavisnost

Jutro poslije referenduma Katalonska vlada spremna je da za 48 sati proglasi nezavisnost od Španije jer je 90 posto od 2,2 miliona glasača glasalo za nezavisnost. S druge strane, španska vlada negira da se referendum uopšte i održao i optužuje katalonskog predsjednika da uništava jedinstvo Španije. U međuvremenu zvaničnici Evropske unije šute.

MECI I PENDRECI

Katalonski referendum ostat će zabilježen po brutalnosti državne policije nad biračima. Više od 844 osobe i najmanje 33 policajaca je povrijeđeno u napadima državne policije (Guardia Civil). Gumenim mecima i pendrecima državna policija pokušala je spriječiti Katalonce da glasaju. Iako je više od dva miliona Katalonaca uspjelo da glasa, 319 od 2.315 glasačkih mjesta je  zatvoreno od strane policije a glasači su nasilno odstranjeni sa mjesta za glasanje.

Na društvenim mrežama pojavili su snimci na kojima državna policija brutalno napada katalonske vatrogasce i policajce. Prije održavanje referenduma katalonska policija je upozorila da neće koristiti silu protiv svojih građana. Širom Katalonije policija i vatrogasci su napravili živi zid između građana i državne policije. Hiljade ljudi okupilo se na trgovima širom Madrida i Valencije da podrži katalonski referendum.

Katalonski regionalni vođa Carles Puigdemont rekao je da je policijska brutalnost posramila Špansku državu za sva vremena.

Na današnji dan nade i patnje, katalonski narod je zaslužio pravo na nezavisnu državu, rekao je Puigdemont.

S druge strane, španski premijer Mariano Rajoy rekao je da su Katalonci prevareni jer su učestvovali u nelegalnim izborima. Premijer je rekao da je policija uradila šta je morala i zahvalio im na “čvrstoći i prisebnosti “ koju su pokazali na terenu.

BORBA ZA REFERENDUM

Katalonska borba za referendum traje već sedam godina.  Prvi pokušaj katalonskih političara da pokrenu otcjepljenje zaustavio je španski Ustavni sud 2010. godine kada je proglasio neustavnom odluku katalonske vlade kojom se povećava regionalna autonomija a Katalonci se proglašavaju nacijom. Ustavni sud je poništio odluku sa obrazloženjem da odluka nema apsolutno nikakvu pravnu snagu.

Ta odluka Ustavnog suda izazvala je proteste širom Barselone, jedne od najvećih u modernoj historiji Evrope. Preko milion ljudi je protestvovalo zahtijevajući nezavisnost.  

Bivši vođa katalonske regije Artur Mas, prkoseći Madridu i španskoj vladi 2014. godine održao je simbolični referendum na kojem je 1,8 miliona ljudi glasalo za nezavisnost Katalonije. Masov nasljednik Carles Puigdemont 2017. godine objavio je da će se referendum održati 1. oktobra. Španska vlada upozorila je da će svim raspoloživim sredstvima blokirati održavanje referenduma. Katalonski parlament, nakon 11 sati zasjedanja, šestog septembra 2017. godine odobrio je referendum. Već narednog dana Ustavni sud Španije proglasio je odluku neustavnom.

Krajem septembra, 14 katalonskih političara je uhapšeno nakon što su optuženi za nelegalno organizovanje referenduma, a zaplijenjeno je više od 10 miliona glasačkih listića. Nakon hapšenja 40.000 ljudi je protestvovalo u Barseloni. Hapšenju katalonskih političara prethodili su pretresi redakcija katalonskih novina, kompanija, zabrana političkih okupljanja, blokiranje aplikacija i web stranica koje su podržale referendum, kao i prijetnje zatvorom za sve katalonske političare koji podrže referendum.
 
Iako su rezultati preizbornih anketa pokazivali da manje od 40 posto Katalonaca želi nezavisnost, preko 70 posto njih je ipak željelo pravo da o nezavisnosti odlučuju sami - na referendumu. Zabrinutost španske vlade da svim silama spriječi otcjepljenje Katalonije ne treba da iznenađuje.

BOGATSTVO KATALONIJE

Katalonija je jedna je od najbogatijih regija u Španiji, sa 7,5 miliona stanovnika pokriva šest posto državne teritorije.
Preko 20 posto španskog bruto domaćeg proizvoda čini upravo ekonomija Katalonije. Preko pola ulaganja u start up (57 posto) u Španiji dolazi iz katalonske regije. Četvrtina stranih turista koji posjećuju Španiju, 23,5 posto, dolazi upravo u Kataloniju.

Katalonci već godinama optužuju špansku vladu da uzima više nego što daje. Jedan od ključnih razloga nezadovoljstva Katalonaca je upravo novac. Katalonija, sa ekonomijom većom od Portugala, već godinama upozorava da je raspodjela novca od poreza nepravedna. Svake godine Katalonija plaća 10 milijardi eura više poreza državi nego što se vrati u katalonski budžet.

Evropske nevladine organizacije i nezavisni posmatrači  na referedumu pozvali su špansku vladu i Europsku uniju da osudi ponašanje španske vlade i policijsko nasilje nadgrađanima. Pozvali su i Europsku uniju da uvede sankcije protiv španske vlade jer je prekršila Lisabonski ugovor time što je dozvolila upotrebu sile nad svojim građanima.

(zurnal.info)