Šejtan i ja

(to Gil Scott-Heron)

Došao je rano

praznim jutarnjim autobusom radničke klase.

Otvorio sam vrata

prošao je pored mene

potapšao me po ramenu

razgledao okolo.

I poznat i nepoznat

kao zapostavljeni znanac iz detinjstva.

Bronzane puti i vesele naravi.

Pucketao je prstima ritam železničkih pragova.

Rekao je

vreme je da pođemo beli đavole

duša ti je finog kolorita

ali ti je koža smešna

ružičasto pilence moje.

Gledamo se

uzima mi šolju kafe iz ruke

daj gutljaj cicijo.

Nudi me kratkom debelom cigarom.

Gledam u ispruženu ruku

gleda on mene u oko

šta je

da li si ti bolji od pobijenih

da li si bolji od onih što su ubijali

da li si bolji od samoubica.

Zapalim

obučem košulju

stavim ličnu kartu i vozačku u džep

za svaki slučaj.

Ajmo, spreman sam.

Zaključam vrata

i idemo đavo i ja niz pustu ulicu

rano je.

Idemo šejtan i ja

jedan pored drugog

gurka me ramenom šeret.

Hodamo đavo i ja

rame uz rame.

Idemo đavo i ja

pička li mu materina.

(Miloš Živanović je rođen 1976. godine u Beogradu. Član je redakcije Kulturno-propagandnog kompleta Beton. Do sada objavio roman Kubernetes - priča o pilotu, pjesničke zbirke  Ignore The Nightmare In The Bathroom i Lirika pasa, a novi roman Razbijanje objavljen je istovremeno u Hrvatskoj i Srbiji)