Spisak javnih službenika koji se nalaze u unosnom sukobu interesa

Kada govorimo o sukobu interesa javnih službenika, u većini slučajeva se radi o kršenju Zakona koji se odnose na angažman u privatnim preduzećima, angažmanu u javnim preduzećima, angažmanu bliskih srodnika protivno odredbama zakona i angažmanu u udruženjima i fondacijama.
Zakon(i) o sukobu interesa koji je trenutno na snazi, sadrži puno nedostatataka i nedoumica.

Celom svetu jedan zakon dosta, a kod nas...

U BiH je na snazi veliki broj Zakona koji na različite načine tretiraju sukob interesa.

Najvažniji su oni koji postoje na nivou države, oba entiteta i distrikta Brčko. Centralna izborna komisija BiH nadležna je za sprovođenje zakona na nivou BiH, Federacije BiH, distrikta Brčko, dok u RS-u postoji posebna Komisija za sprečavanje sukoba interesa u organima vlasti.

Nejednakost pravnih posledica

Već smo u nekoliko navrata govorili da postojeći Zakon o sukobu interesa praktično dozvoljava primenjivanje dvostrukih standarda, “zahvaljujući” njegovoj nepreciznosti koja omogućava takvu praksu.

Primera radi, pitanje nejednakosti u postojećem Zakonu (na nivou BiH), najbolje se ilustruje razlikom pravnih posledica po izborne zvaničnike s jedne, i imenovane zvaničnike s druge strane.

Postojeći praksa omogućava imenovanim zvaničnicima i savetnicima da ostanu na svojim funkcijama i nakon pravosnažnih odluka CIK-a, jer je izvršenje ostavljeno na volju organu koji ih je imenovao, dok se izabrnim zvaničnicima oduzima mandat u skaldu sa Izbornim zakonom BiH.

Šta ne mogu izborni zvaničnici – javna preduzeća

Za vreme obavljanje funkcije i šest meseci nakon prestanka obavljanja funkcije, izborni zvaničnici ne mogu biti članovi upravnog ili nadzornog odbroa u javnom preduzeću, kao ni članovi skupštine, uprave ili menadžmenta.

Primera radi, Suad Agić (SDA), bio je zastupnik u Skupštini ZDK-a, ali je istovremeno bio i član Skupštine “BH Telecom” d.d Sarajevo.

Centralna izborna komisija Bosne i Hercegovine (CIKBiH) razmatrala je 27. 2010. maja predmete iz oblasti primene zakona o sukobu interesa i donela rešenje o izricanju sankcija.

Agić je od 6. novembra 2008.g. pa do donošenja rešenja, istovremeno obavljao funkciju izabranog zastupnika u Skupštini Zeničko-dobojskog kantona i funkciju člana Skupštine „BH Telecom“ d.d. Sarajevo, koje ima status javnog preduzeća.

CIK BiH je Agiću izrekao sankciju nepodobnosti za kandidovanje za bilo koju funkciju u periodu od četiri godine nakon počinjenog prekršaja, počevši od 27. maja 2010. godine.

Angažman bliskih srodnika

U slučaju da bliski srodnik (bračni i vanbračni drug, dete, majka, otac, usvojilac i usvojenik) javnog službenika obavlja nespojive dužnosti u javnom ili privatnom preduzeću i agenciji za privatizaciju, sklapa ugovore o ličnim uslugama sa javnim ili privatnim preduzećem, sve to dovodi do sukoba interesa javnog službenika.

Primera radi, bivša ministrica obrazovanja, nauke, kulture i sporta u Tuzlanskom kantonu, Mirzeta Hadžić-Suljkić, našla se u sukobu interesa po ovom osnovu. Utvrđeno je da je ona u periodu od 06.11.2008. godine do 10.02.2011. godine, dok je obavljala funkciju ministrice, njen suprug, istovremeno obavljao funkciju člana Nadzornog odbora i funkciju člana Skupštine preduzeća d.d. „Gradski i prigradski saobraćaj“ Tuzla. Ovo preduzeće je u 2008., 2009. i u 2010. godini sklapalo ugovore vrednosti veće od 5.000,00 KM godišnje, sa organima koji se finansiraju iz budžeta. Time je Mirzeta Hadžić-Suljkić, direktno počinila povrede Zakona o sukobu interesa.

Njoj je za ovaj prekršaj izrečena kazna nepodobnosti kandidivanja na svim funkcijama od četiri godine nakon počinjenog prekršaja (31.12.2010.) i novčana kazna od 7 000 KM.

Pored angažmana u privatnim i javnim preduzećima, angažmanu bliskih srodnika, do sukoba interesa javnih službenika dolazi i u slučajevima primanja poklona (poklon do 200 KM može se zadržati), primanja novca, ili drugog vrednosnog papira, bez obzira na iznos.

Grad Mostar primer loše prakse

Prema Zakonu o finansiranju političkih stranaka BiH iz 2002. godine „privatna poduzeća koja obavljaju javne usluge na temelju ugovora s vladom, ne mogu finansijski pomagati političke stranke.”

Ipak, prema finansijskom podacima HDZ-a BiH, firma Hering je u 2009. godini donirao ovu stranku sa 5000 KM.

Takođe, firma “Amitea” dobitnik je nekolicine ugovora u Mostaru samostalno ili u konzorciju sa drugom firmom u vrijednosti 2.168473 KM. Ova firma je donirala Stranku demokratske akcije u iznosu od 1500 KM u 2008. godini. Inače.

Među nevladinim organizacijama i sportskim savezima, najviše se izdvajalo za Sportski savez Grada Mostara.

U 2006. godini su dobili 68 000 KM. U 2007. 850 000 KM, u 2008. godine 1.090. 000 KM dok su u 2009. godini dobili 825 000 KM.

U Nadzornom odboru ovog Saveza, je Živko Budimir, koji je svojevremeno bio većnik Grada Mostara iz stranke HSP, a danas, u 2011. godini je predsjednik FBiH.

Prema Zakonu o sukobu interesa u organima vlasti FBiH, gradski većnici za vreme vršenja javne dužnosti, ne smeju vršiti dužnost ovlaštenih lica u fondacijama i udruženjima a koje se finansiraju iz budžeta u iznosu većem od 50 000 KM godišnje u udruženjima iz oblasti kulture i sporta.

Dosadašnja sudska praksa

Od početka primene Zakona o sukobu interesa (na nivou BiH) , Centralna izborna komisija, pokrenula je 243 postupka i izrečeno je 115 sankcija. Na odluke CIK-a, uloženo je 46 tužbi, od čega su četiri delimično uvažene u delu koji se odnosi na visinu novčane sankcije, 36 ih je odbijeno, jedna je odbačena, a pet uvaženo.

Od 2008., protiv odluka CIK-a, može se izjaviti žalba Apelacionom sudu BiH, što je do sada iskorišćeno u 24 slučaja, od čega je jedna žalba delimično uvažena, 20 žalbi je odbijeno, jedna je uvažena, a dve još uvek nisu rešene.

Ustavnom sudu BiH podneto je ukupno 11 žalbi protiv presuda Suda BiH, od čega je 10 rešeno na način da su neosnovane.

{szakitable filter="table" zebra="#eef" width="800"}

{/szakitable}

(zurnal.info)