O SLOBODI MEDIJA U SRBIJI: "Topli zec" za radoznale novinare

"Konferencija za medije danas više nema, danas imamo konferencije za javnost, i to su konferencije koje nisu namenjene razmeni informacija, to su konferencije koje su u slavu jedne osobe, jednog čoveka i jedne politike", kaže predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije i jedan od osnivača Grupe za slobodu medija Slaviša Lekić.

Lekićeva izjava u zaoštrenoj formi definiše stav o ponašanju političara prema novinarima i medijima karakterističan za Grupu za slobodu medija, čiji je cilj borba protiv "medijskog mraka". Prvi zahtev te grupe upućen Vladi i Skupštini Srbije je da državni funkcioneri prestanu vređanje i ignorisanje novinara i medija koji postavljaju teška pitanja, jer javnost ima pravo da zna, a posao predstavnika vlasti je i da odgovaraju na pitanja!

Situacije u kojima funkcioneri vređaju i ignorišu novinare, izbegavaju odgovore i govore ono što im odgovara, postale su gotovo pravilo. 

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je jednom prilikom rekao da mu se sviđa da odgovaara kako on želi, a ne kako novinar očekuje, dok je ministar odbrane Aleksandar Vulin naveo da će odgovoriti na pitanje kada bude hteo.

Profesorka Fakulteta političkih nauka u Beogradu Snježana Milivojević smatra da je uzrok takvog ponašanja vlasti to što ona počiva na pretpostavci da nema dijaloga i da pitanja odgovornosti za poteze koje vuče nije uputno postavljati.

"Mi to vidimo na čitavom nizu stvari, a pre svega na nipodaštavanju građanskog civlinog društva, na urašavanju kontrolnih institucija i na odnosu prema novinarima. Novinari su tu prvi na listi zato što je jednoj vlasti koja je sve uložila u to da savlada tehniku pobedjivanja na izborima potpuno nezamislivo da tamo preko puta sedi neko s kim moraju da razgovaraju", rekla je ona.

Predstavnici medijskih udruženja upozoravaju da su se konferencije za štampu pretvorile u skupove za javnost, iako su njihova pravila jednostavna i jasna svuda - novinar pita, a predstavnik vlasti odgovara.

"Zna se šta je čiji posao, posao političara je da rade u korist gradjana i da budu tu da odgovore na pitanje novinara, a posao novinara je da insistiraju da dobiju odgovor na pitanja", kaže predsednik Udruženja novinara Srbije Vladimir Radomirović.

Insistiranje na odgovoru, političari - opozicioni i vladajući, ali i predstavnici resornog ministarstva - najčešće tumače kao nekulturu i provokaciju novinara, uz nastojanje da ih "poduče" novinarskom poslu.

"Mislim da novinari na te konferencije za štampe dolaze jako nepripremljeni, pitanja koja se tu postavljaju su ne samo nemušta, već ono što me posebno iznenađuje - daju se odgovori koji su možda malo i širi a onda odmah posle toga sledi pitanje a odgovor je već dat", kaže državni sekretar u Ministarstvu kulture i informisanja Aleksandar Gajović.

Predsednik Vučić tako je ocenio kao provokaciju novinara to što je sedam puta prekinut potpitanjima, dok je gradski menadžer Goran Vesić insistiranje na odgovoru novinarki televizije N1 Maji Nikolić ocenio kao vređanje i poručio joj da može da se raspravlja sa njim tek pošto postane član stranke.

"Do sada nismo čuli da kada hoćete da postavite pitanje funkcioneru gradske vlasti koga vi plaćate kao poreski obveznik, morate da se kandidujete. Reagovala sam na to jer ne želim da me neko na terenu etiketira, a nije prvi put da nas neko etiketira kao političke protivnike", ispričala je Maja Nikolić.

Novinari, a naročito oni koji se bave istraživačkim novinarstvom često su suočeni sa ćutanjem organa vlasti, pa moraju da traže pomoć poverenika za informacije od javnog značaja kako bi dobili potrebne informacije. Ali ni tada, po rečima Maje Živanović iz Balkanske istraživačke mreže (BIRN), ne stigne potpun odgovor.

"Prosečan odgovor je forma dokumenta u kojem je zatamnjeno sve, u kojem je crnim markerom zatamnjeno ko je potpisao dokument do sadržine tog dokumenta", rekla je Maja Živanović.

Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić skrenuo je pažnju da se često pojedini podaci ne daju novinarima pod izgovorom da je reč o službenoj tajni.

“Kako bi, pobogu, odavanje bilo koje informacije kako je neki funkcioner stekao imovinu ili prihode, ugrozilo interese Srbije”, upitao je Šabić.

Novinari su, inače, "zatrpali" poverenika zahtevima kojih u proseku godišnje dobije više od 300. U 96 odsto slučajeva stigne odgovor, ali prošle godine procenat uspešnosti je opao za četiri odsto i i dalje opada. I sporost i sve slabija uspešnost postupka deluju kao poruka novinarima da, čak i kada je zakon na njihovoj strani, ne mogu lako doći do informacija.

"S jedne strane imate zakon koji medijima, javnosti, građanima jemči odgovarajući pristup informacijama od javnog značaja. Ako državani organi ne poštuju taj zakon i ako oni drugi državni organi koji su dužni da ih prisile da poštuju, takođe ne poštuju zakon onda se država de fakto ismeva sa svojim sopstvenim zakonom”, kaže Šabić.

Iz Evropske unije već godinama upozoravaju da su mediji u Srbiji neslobodni, da država ništa ne čini da popravi situaciju i da učestvuje u kršenju garantovanih sloboda. Podaci Reportera bez granica pokazuju da Srbija od 2014. konstantno pada na listi slobode medija, te je 2016. nazadovala za sedam mesta, zauzevši 66 poziciju.

(zurnal.info)