Odmetnički zakon Republike Srpske: Udar na ustavni poredak BiH

Narodna skupština Republike Srpske velikom većinom glasova usvojila je predlog Zakona o neprimjenjivanju odluka Ustavnog suda Bosne i Hercegovine. Za predlog zakona glasalo je 56 od 65 prisutnih poslanika, a nije bilo uzdržanih. Usvojeni zakon je kratak, praktično ima samo tri člana, ali bi se moglo reći da je njegova lakonska sažetost obrnuto proporcionalna njegovoj važnosti i posledicama koje mogu uslediti.

U Članu 1. se konstatuje da se odluke Ustavnog suda BiH neće primenjivati i izvršavati na teritoriji Republike Srpske, što će reći da je manji bh. entitet praktično suspendovao pravni poredak države Bosne i Hercegovine. Na jednom delu državne teritorije od sada neće važiti odluke institucije koja predstavlja vrhovnog pravnog arbitra, koja bi trebalo da stoji iznad svih zakona. 

Nasilje nad pravnom državom

U Članu 2. podvučena je privremenost zakona, tu se kaže da “odluke iz člana 1. ovog zakona neće se primjenjivati i izvršavati na teritoriji Republike Srpske dok Parlamentarna skupština BiH ne donese Zakon o Ustavnom sudu BiH”. Prividno privremeni karakter zakona ne menja suštinu, ovaj pravni akt je zapravo nasilje nad pravnom državom.

Član 3. jasno potcrtava bazično kriminalnu prirodu zakona, glasi ovako: “Lica koja su dužna da postupaju po odredbama ovog zakona izuzimaju se od krivične odgovornosti propisane krivičnim zakonodavstvom BiH, u pogledu krivičnih djela u vezi sa izvršenjem ovog zakona i biće zaštićena od institucija Republike Srpske”.

Drugim rečima, ustanove Republike Srpske staviće pod svoju zaštitu one koji krše zakone BiH tako što primenjuju  Zakon o neprimjenjivanju odluka Ustavnog suda BiH. Pošto je poštovanje ovog zakona protivzakonito, to je logična posledica, iako sve zajedno svuči potpuno sumanuto.

Nije se Narodna skupština RS tu zaustavila, već je otišla i korak dalje, usvajajući zaključak kojim se od entiteske Vlade traži da Skupštini podnese “Prijedlog zakona o dopuni Krivičnog zakonika Republike Srpske kojim će biti propisano posebno krivično djelo postupanja suprotno odredbama Zakona o neprimjenjivanju odluka Ustavnog suda Bosne i Hercegovine”. Dakle, ko god se usudi da poštuje odluke Ustavnog suda BiH, taj će biti krivično gonjen, kao kriminalac. Naopaka logika dovedena je do svog apsurdnog kraja: ko poštuje ustavnost BiH, taj će završiti u zatvoru; a ko krši odluke Ustavnog suda, taj će biti zaštićen kao beli medved, i to po zvaničnoj pravnoj regulativi Republike Srpske.

Pokušaj državnog udara

Jedan od predlagača zakona i glavni kreator antidržavne politike Milorad Dodik najavio je i neke radikalne mere u budućnosti.

“U trenutku kada neki sudija u recimo Trebinju ili Istočnom Sarajevu vrati neku odluku na novo odlučivanje po naredbi Ustavnog suda BiH, ukinućemo taj sud”, najavio je Dodik svetlu besudnu budućnost.

Nije ni čudo, pošto on sve radi da razvali instituciju Ustavnog suda. Odbijao je da imenuje sudije Ustavnog suda sa područja Republike Srpske, nakon čega je Ustavni sud izmenio pravilnik tako da može da odlučuje i bez sudija iz RS. Potom je Dodik zapretio usvajanjem narečenog zakona, ukoliko Ustavni sud do 23. juna u podne ne povuče izmene pravilnika.

Dodika posebno boli odluka Ustavnog suda BiH da stavi van snage neustavni Zakon o imovini pomoću kojeg su vlasti Republike Srpske pokušale da izvrše uzurpaciju državne imovine BiH, a taj zakon je direktno podrivao Dejtonski sporazum i doveo u pitanje ustavni poredak BiH. Nije donošenje Zakona o neprimjenjivanju odluka Ustavnog suda BiH prvi put da ruši ustavni poredak, mogli bi se reći da je u toj delatnosti prilično dosledan, ali ovo mu je najradikalniji potez do sada. Doneti zakon koji direktno suspenduje ovlašćenja Ustavnog suda praktično predstavlja pokušaj državnog udara.

Miloševićev Ustav

Donošenje spornog, neustavnog zakona u Narodnoj skupštini RS podseća na sličan potez Narodne skupštine Srbije iz septembra 1990. godine. Tada je režim Slobodana Miloševića doneo novi Ustav kojim je Srbija sebe definisala kao suverenu i nezavisnu državu, članom 72. u kojem je pisalo: “Republika Srbija uređuje i obezbeđuje: suverenost, nezavisnost i teritorijalnu celokupnost Republike Srbije i njen međunarodni položaj i odnose s drugim državama i međunarodnim organizacijama”.

Članom 135. tog Ustava Srbija se izuzela iz pravnog poretka Jugoslavije, navodeći da će poštovati zakone savezne države samo kad proceni da joj je to u interesu, a preuzela je na sebe i uređenje međunarodnih odnosa sa drugim državama u svetu.

Praktično je Ustav jedne republike stavljen iznad Ustava savezne države, što je bio pobunjenički čin kojim se Srbija otcepila od SFRJ, mada je malo ko u tom trenutku to primetio, a ni danas ta činjenica nije mnogo poznata. Danas je nešto slično učinjeno u Republici Srpskoj, zakon jednog entiteta stavljen je iznad Ustava države, što je takođe pobunjenički čin koji suspenduje Dejtonski mirovni sporazum na jednom delu državne teritorije.

Povlađivanje nasilniku

Ako na nekom delu teritorije ne važi Ustav, ako se ne poštuju odluke Ustavnog suda, postavlja se pitanje da li je ta teritorija i dalje deo države. U najmanju ruku moglo bi se reći da se nakon odluke Narodne skupštine RS država našla u neproglašenom vanrednom stanju. Moglo bi se reći da se Republika Srpska ovim zakonom okrenula korenima i vratila na fabrička podešavanja. Jeste u pitanju entitet sa jasnim pravim statusom, ali takav status je dobila tek 1995. godine Dejtonskim sporazumom.

Nastala je pod nazivom Srpska Republika Bosna i Hercegovina u januaru 1992. godine, promenila ime u Republika Srpska u avgustu iste godine, ali je njeno formiranje bilo čin pobune protiv državnog poretka, sve vreme je tretirana kao nelegalna paradržavna tvorevina. Pritom su ciljevi njenog nastanka bili vrlo transparentni, pa su čak i definisani u zvaničnim strateškim ciljevima donetim u nelegalnoj Skupštini, mogli bi se svesti na etničko čišćenje i genocid. Ne samo da je u pitanju bila odmetnička tvorevina, već je imala i jasan zločinački karakter koji je neštedimice ispoljavala tokom celog rata u BiH.

Umesto da bude kažnjena za sve počinjene zločine, Republika Srpska je legalizovana. Pošto je adekvatna politička kazna izostala, Dodik i kompanija su mirno nastavili da ruše državu. Reakcije Međunarodne zajednice na sve odmetničke i antidržavne poteze bile su mlake, popuštali su siledžijskoj politici koja je svoje pokrovitelje imala sve vreme u Beogradu, a posebno od dolaska Aleksandra Vučića na vlast. Povlađivanje nasilniku koji ucenjuje, blokira institucije i razvaljuje državu na kraju je dovela do logičnih posledica.

Sa reči na dela

Milorad Dodik nastavlja politiku Radovana Karadžića, doduše drugim sredstvima, ali ih spaja isti pobunjenički duh, isto nastojanje da uruše Bosnu i Hercegovinu. Ohrabruje oštra reakcija Ambasade Sjedinjenih Američkih Država u BiH koja u saopštenju odluke Narodne skupštine RS jasno određuje kao “bezobziran napad na Dejtonski mirovni sporazum i njime uspostavljen Ustav Bosne i Hercegovine”, te podseća da “RS mora u potpunosti poštovati odluke institucija Bosne i Hercegovine, što uključuje konačne i obavezujuće presude Ustavnog suda BiH”.

Ohrabruje i to što su naveli da će SAD odlučno braniti teritorijalni integritet i suverenitet BiH, a da će posledice snositi svi oni koji ruše Dejton. Nadam se da neće sve ostati na rečima, kao što je to uglavnom bila dosadašnja praksa. Napad na ustavni poredak BiH ne bi smeo da ostane nekažnjen. Valjda je sada i najvećim šampionima samoobmanjivanja i šminkanja stvarnosti postalo jasno do kakvih pogubnih posledica može da dovede praksa nekažnjavanja zločina. Vreme je da se konačno pređe sa reči na dela.

(zurnal.info)