Više ne postojimo, raspali smo se a možda i otrijeznili

Ideja ovog projekta je zapravo bila da se pokrene debata na osnovu, kako su autori rekli, nekonvencionalnog pogleda na situaciju.

Po ovim scenarijima BiH nema jednu, već nekoliko verzija budućnosti.

U centar dešavanja je odnos BiH prema putu ka Evropskoj uniji i njna mogućnost ka modernizaciji i stvaranju uređene i funkcionalne države.

Kako će bosanskohercegovačko društvo izgledati 2025. godine? Kroz koja dešavanja će proći do tada? Hoće li uspeti preći preko dubokih podela? A ako neće, koje opcije BiH ima na raspolaganju u budućnosti?

Pokušaj da se nađu odgovori na ova pitanja su zapravo srž ovog projekta, odnosno pet različitih scenarija BiH do 2025.

Scenario prvi: Status quo

Godina 2025. ustavna struktura je ostala ista – dva entiteta i Brčko distrikt, 10 kantona u FbiH, tri konstitutivna naroda, “ostali” i građani. Neke reforme su provedene da BiH stekne status kandidata za članstvo u EU, država je u lošoj ekonomskoj situaciji. Država je suočena sa ogromnom javnom potrošnjom, ogromnim unutrašnjim spoljnim dugom. Kasni se u isplati plata, funkcionisanje sistema i dalje zavisi od određenih interesa političara. Promene se dešavaju, ali uvek na isti način: sporo i kao rezultat političkog interesa.

Istovremeno, BiH je opterećena otplatom duga po osnovu aranžmana sa MMF-om. i pored neispunjavanja pretpristupnih obaveza, EU je Bosni i Hercegovini odobrila kandidatski status, pre svega iz strateških i političkih razloga.

Godine 2025. BiH i dalje ima strukturu utvrđenu Dejtonskim sporazumom.

Scenario drugi: Funkcionalna decentralizirana država

Do 2025. Bosna i Hercegovina – članica Evropske unije – funkcionalna je i decentralizovana država, s vladavinom prava, ekonomijom u procvatu, što je rezultat značajnih ustavnih promena. Nove političke elite su preovladale prepreke starog političkog sistema, koji je bio zasnovan na partikularnim etničkim interesima. Stvorena je jasna struktura s jasnom socioekonomskom politikom, koja služi interesima svih građana, a uspostavljen je i mehanizam zaštite kako bi se osigurala prava različitih grupa.

Scenario treći: Funkcionalna centralizirana država

Godine 2025. BiH je funkcionalna centralizovana država i članica Evropske unije. Centralizovani politički sistem, uspostavljen nakon nasilnih sukoba i kasnije međunarodne vojne intervencije, omogućio je pojednostavljenje procesa donošenja odluka, što je rezultiralo političkim, ekonomskim i reformama pravosuđa. Zakoni o ljudskim pravima se provode, ekonomija napreduje, nezaposlenost opada, a socijalna kohezija jača.

Scenario četvrti: Ponovno regionalno povezivanje

Godine 2025. BiH je deo Evropske unije zajedno sa Srbijom, Makedonijom, Hrvatskom, Crnom Gorom i Kosovom. Kao rezultat toga je stvaranje nove političke paradigme, a podela na nacionalnoj i etničkoj osnovi postala je besmislena. Tome je prethodio dug proces povezivanja koji je bio vođen s nekoliko važnih motivacionih elemenata: ekonomska međuzavisnost, iste sportske i kulturne vrednosti, nepostojanje jezičkih barijera, kulturološka regionalizacija itd. Decenije političkog zaostajanja, ekonomske i fiskalne krize koje su opustošile socijalne programe u svakoj od zemalja ogolile su nacionalisičke ideologije i potpuno razotkrile njihov dugoročni destruktivni potencijal. Pošto te ideologije nisu bile u stanju ponuditi nešto novo osim iste stare mantre o etničkoj podeli, tlu i krvi, ljudi su postepeno počeli tražiti alternativu. Trezvenije i pragmatičnije snage, dobile su svoju priliku.

Scenario peti: Disolucija

Godine 2025. Bosna i Hercegovina više ne postoji u svom prethodnom obliku. Etnički sukob koji je trajao decenijama, kulminirao je disolucijom BiH na tri zasebne države pod okriljem Međunarodne zajednice, kako bi se sprečio nasilni sukob. Nove zemlje su koncentrisane na unutrašnje promene na njihovom putu ka EU. Ekonomija se razvija prilivom direktnih stranih investicija.

(zurnal.info)