Zbogom Geronimo

Postoji samo jedna dobra stvar u tome da je Osama bin Laden preživeo skoro 10 godina nakon napada na Svetski trgovinski centar i Pentagon i masovnog ubistva koje je počinio.

A to je da je živeo dovoljno dugo da vidim toliko mladih Arapa kako odbacuju svoju ideologiju.

On je živeo dovoljno dugo da vidi Arape od Tunisa do Egipta, Jemena i Sirije kako mirno ustaju da steknu dostojanstvo i pravdu, za šta je Bin Laden tvrdio da se može dobiti samo ubilačkim nasiljem i povratkom na puritanski islam.

Mi smo naš deo posla uradili. Ubili smo Bin Ladena. Sada arapski i muslimanski deo sveta ima priliku da urade svoj deo - ubije bin ladenizam glasanjem - odnosno, sa realnim izborima, sa realnim ustavima, realnim političkim strankama i progresivnom politikom.

Ipak, loši momci su zadali teške udarce širom arapskog sveta u poslednjih nekoliko meseci - ne samo Al Kaida, već cela jedna galerija diktatora, čija je meka netrpeljivost niskih očekivanja za svoj narod, držala arapski svet iza sebe.

Pitanje koje se sada nameće je: Da li se sada nove snage organizuju, biraju i počinju izgradnju drugačije arapske budućnosti? To je najvažnije pitanje. Sve ostalo je nebitno.

Da biste razumeli da je ovo veliki izazov, moramo da podsetimo, ponovo, odakle se bin ladenizam stvorio. Pa stvorio se iz dogovora između đavoljih zemalja koje kupuju naftu i arapskih diktatora.

Svi mi – Evropa, Amerika, Indija, Kina – posmatrali smo arapski svet kao skupinu velikih benzinskih pumpi i svi smo, u suštini, slali istu poruku petro-diktatorima: Šaljite nam naftu po niskim cenama i ne uznemiravajte previše Izrael a prema svom narodu možete postupati kako god želite, na to nećemo obraćati pažnju.

Bin Laden i njegovi sledbenici bili su produkt svih patologija kojima se dozvolilo da rastu u tami – osakaćujućeg nedostatka slobode, ženskih prava i obrazovanja širom arapskog svijeta.

Ovi deficiti negovali su duboki osećaj poniženja među Arapima, duboku želju da kontrolišu sopstvenu budućnost i prodoran osećaj nepravde u svakodnevnom životu. To je ono što je najupečatljivije, a vezano za arapske ustanke u Egiptu i Tunisu posebno. Oni su bili skoro apolitični. Nisu bili u vezi sa bilo kakvom ideologijom. U osnovi to je bila ljudska čežnja za dostojanstvom, pravdom i kontrolom sopstvenog života. Zapamtite, jedna od prvih stvari koje su uradili Egipćani je bio napad na policijske stanice - instrumente režimske nepravde. S obzirom da milion Arapa dele istu čežnju za dostojanstvom, pravdom i slobodom, ove revolucije neće brzo nestati.

Međutim, decenijama arapski lideri su bili veoma vični u preusmeravanju besa na Sjedinjene Države i Izrael. Da, Izrael je sopstvenim ponašanjem, povremeno hranio arapski osećaj poniženja i nemoći, ali to nije bio primarni uzrok. Dok su kineske autokrate govorile svojim ljudima : "Mi ćemo vam oduzeti slobodu, a zauzvrat, ćemo vam dati konstantni rast obrazovanja i životnog standarda", arapske autokrate su rekle: "Mi ćemo vam oduzeti slobodu, a zauzvrat ćemo vam dati arapsko-izraelski konflika."

To je bio otrovni koren iz kojih se Bin Laden pojavio. Psihopata i lažni Mesija, propovedao je da samo nasiljem i uništavanjem arapskih režima i njihovih američkih pristalica, Arapi mogu zaustaviti svoje dalje poniženje, povratiti pravdu i izgraditi neke mitove neiskvarenog halifata.

Veoma mali broj Arapa aktivno je podržavalo Bin Ladena, ali je u početku privukao značajnu podršku pokazivanjem pesnice u lice Amerike, arapskim režimima i Izraelu.

No kako se Al - Kaida odmetnula, a najveću energije potrošila na ubijanje drugih muslimana, koji nisu bili po meri Bin Ladena, čak je i ta pasivna podrška nestala (osim vođstva ludog Hamasa).

U tom međuprostoru, bez nade da će bilo ko drugi ujahati u akciju spašavanja - desilo se nešto potpuno nepredviđeno - arapska javnost u Tunisu, Egiptu, Jemenu i u drugim mestima, odbacila je svoje strahove i odlučila da napravi promene. Jako impresivno, odlučili su da to urade pod zastavom jedne reči koju danas najčešće čujete među sirijskim pobunjenicima: Silmiiiah! To znači mirno. "Mi ćemo ovo mirno učiniti .” To je baš suprotno bin ladenizmu. To je način da Arapi ovo kažu na svoj način:

“Mi ne želimo da budemo mučenici za Bin Ladena ili pioni Mubaraka, Asada, Gadafija, Ben Alija i svih ostalih. Mi želimo da budemo građani. Naravno, ne svi. Neki vole više verskih identiteta. Ovo je mesto gde će biti borba.”

Rezultat ne možemo predvideti. Sve čemu se možemo nadati je da će se ovog puta zaista voditi borba ideja – da će u regionu, gde ekstremisti odu do kraja a umjereni obično samo odu, ovoga puta biti drugačije. Da će umereni biti jednako vatreni i predani kao ekstremisti. Ukoliko se to desi i binladenizam će, poput Bin Ladena, ostati da počiva na dnu okeana.

(Preneseno iz The New York Timesa. Sa engleskog preveo, Dalibor Tanić. Originalni tekst možete pročitati na ovom linku.)