Zoran Tadić, vlasnik firme IT professional d.o.o. Banjaluka morao je, prema sopstvenim navodima, da napusti BiH i Republiku Srpsku zbog prijetnji i pritisaka Slobodana Stankovića, vlasnika konzorcijuma “Integral inženjering”, kojem pripada i firma njegove supruge Slavice Stanković “Integra inženjering”.
OTELI MI RADNIKE
Tadić je protiv Stankovića i drugih lica podnio krivičnu prijavu Tužilaštvu BiH i SIPI, kao i dopunu iste, koje objavljujemo kao užasavajuće svjedočanstvo o načinu funkcionisanja vlasti, njenoj sprezi sa tajkunima i kriminalcima i, naravno, bjesomučnoj pljački građana ovog entiteta.
Prijavu je podnio protiv firme “Integra Inženjering” doo, Slobodana Stankovića, njegove kćeri Maje Praštalo, direktora Dušana Lajšića i drugih lica. Tereti ih, između ostalog, za zloupotrebu autorskih prava i nedozvoljeno korišćenje autorskih prava. Prijavom su obuhvaćena i lica zaposlena u Tadićevoj firmi IT professional, koja su prešla u Integru.
U procesu implementacije i izvođenja radova za kompaniju Integra Inženjering doo, došlo je do nagomilavanja milionskih dugova kompanije Integra Inženjering doo prema našoj kompaniji IT Professional doo Banja Luka. U vrijeme odsustva odgovornog lica kompanije IT Professional doo i ostalog ključnog osoblja naše kompanije, predstavnici firme Integra Inženjering doo su tajno vršili kontinuirani pritisak na zaposlene radnike kompanije IT Professional doo, a sa ciljem, da u jednom momentu, kada to njima najviše bude odgovaralo, insceniraju i izvedu udaljavanje firme IT Professional doo sa poslova i projekata, koje ta firma ved godinama izvodi za firmu Integra Inženjering doo, i preotme zaposlene radnike koji godinama rade u kompaniji IT Professional doo, kako bi ih zaposlili u firmi Integra Inženjering doo, i na taj način pokušali da izbjegnu da plate ogromna dugovanja prema kompaniji IT Professional doo, navodi Tadić u prijavi.
Dalje se kaže da su predstavnici Integre, 28. marta 2011. godine, nasilno preuzeli Tadićevu firmu i obrisali sve podatke u njoj.
Pored napomenutih radnika kompanije IT Professional doo, u brisanju servisa je učestvovao i Saša Borjanović iz Banjaluke i Maja Praštalo, predstavnica firme Integra Inženjering, po čijem se nalogu i na čiji zahtjev sve to i izvelo, ističe Tadić.
Uzalud su bili svi njegovi napori da dođe do sopstvene firme, dokumentacije i opreme.
Firma Integra Inženjering doo je neovlašteno prisvojila naše vlasništvo, i njime raspolaže. Vlasništvo se odnosi na osnovna sredstva za rad, ali i intelektualnu svojinu, svojinu autorskih prava naše kompanije, i autorskih prava drugih kompanija, koje su partneri naše kompanije kao što su Cisco, Microsoft, VMWare, kaže se u krivičnoj prijavi.
Nakon krivične, uslijedila je i njena dopuna, koju je, takođe, potpisao Zoran Tadić.
Poslovna zgrada Integra sada ima 19 etaža. Projektovana je za 17 etaža. I odjednom su se pojavila dva nova sprata, tako da je bilo potrebno uložiti ogromne napore da se mnogi sistemi preprojektuju da bi zadovoljili nove uslove povećanja prostora. Ispostavilo se da su dva dodata sprata sadašnji Restoran Integra, koji je na 14. spratu PO Integra i pripada Slobodanu Stankoviću, kao i 12. sprat, koji takođe pripada Slobodanu Stankoviću i njegovoj firmi Integra Inženjering doo. Možda je u ovom momentu zanimljivo i to da je 14. sprat Restoran Integra, otvoren kao potpuno novo pravno lice, bez ikakve evidencije o tome na koji način poseduje taj prostor na 14. spratu PO Integra, precizira Tadić i kaže da je prodaja tih prostora počela mnogo pre nego što je objekat završen i dobijena upotrebna dozvola.
PODJELA PLIJENA
On je lično prisustvovao mnogim pregovorima sa tadašnjim potencijalnim kupcima, a sada već novim vlasnicima, oko prodaje.
Jednog dana gospodin Slobodan Stanković mi saopštava da je razgovarao sa tadašnjim premijerom Republike Srpske Miloradom Dodikom, koga i ja takođe lično poznajem, i da mu je gospodin Dodik kazao da i on hoće da bude u toj novoj firmi koja poseduje Data Centar, te da ćemo napraviti našu firmu na način da 33% pripadne gospodinu Dodiku, 33% gospodinu Slobodanu Stankoviću i 33% da pripadne meni. Ja sam gospodinu Stankoviću odmah kazao da sam ja mala firma da bi imala 33% udela u toj novoj firmi i da ja nemam tih para, našta je gospodin Stanković odgovorio, da to nije moj problem, već je najbitnije da preko mene on ipak ima većinu udela u toj novoj kompaniji, precizira kriminalne Stankovićeve zahtjeve Tadić u dopuni krivične.
Tvrdi da, u početku, nije ozbiljno shvatio Stankovićevu ponudu, što mu se vrlo brzo obilo o glavu.
Od mene je traženo da cenu ICT opreme povećam za par stotina puta, kako bi se naguralo na cifru koju Poreska Uprava RS treba da plati. Tačnije kojom će Hipo Alpe Adria banka da kroz način operativnog lizinga zaduži Poresku Upravu RS. To mi nakraju ispadne isto, jer Poreska Uprava RS na taj način kupuje taj prostor novcem koji pripada svim građanima. Cifra ove transakcije, a što se zna je preko 30.000.000,00 konvertibilnih maraka.
Da budem precizniji. Od mene je traženo da moje izlazne cene, prema kompaniji Integra Inženjering doo fiktivno povećam za nenormalne procente, u proseku preko 300%, da se te cene kalkulišu u pomenutom lizingu i zaduži Poreska Uprava RS. Ja naravno, zbog profesionalnih, principijelnih i zakonskih razloga nisam hteo tako nešto da učinim. Odmah sam shvatio šta u stvari hoće. Prošli put kada su gradili zgradu Vlade RS, i kada je pronađeno da su fakturisali pepeljare po 7.000,00 KM i vazne i lustere po 12.000,00 KM, da tako nešto hoće i sada. Ali sada će to uraditi na Informaciono Komunkacionoj Opremi, pa pošto se malo ko razume u tu tehnologiju, niko se neće upuštati u praćenje tih cena, pojašnjava Tadić način otimanja budžetskih sredstava.
On je odbio da učestvuje u tome i zahtijevao da se fakture ne naduvavaju.
Kako sam kasnije video nisu poslušali moje sugestije već su uvećali cene ICT opreme višestruko, neke čak i do 400%. Ja sam u posedu tog dokumenta, a koji je sastavni deo i ugovora o lizingu sa Poreskom Upravom RS. Tadašnji Ministar Finansija RS Aleksandar Džombić a sadašnji premijer, u mom prisustvu je kazao da se taj ugovor mora strogo čuvati u tajnosti od novinara i ostalih kako ne bi došlo do problema, navodi se u dokumentu.
Stanković nije odustajao i zahtijevao je od Tadića da uposli Dodikovu kći Goricu.
Stanković mi je kazao da treba da u moju firmu IT Professional doo zaposlim ćerku tadašnjeg premijera Milorada Dodika, Goricu. Ja sam mu kazao da moja kompanija zapošljava samo stručne ljude, koji su profesionalci u ICT, i da ne vidim šta bi ona mogla raditi u mojoj firmi. On je odgovorio da to nije problem, da ne mora ništa ni da radi i bili su joj spremili kancelariju odmah do moje. Na svu sreću ona se nije nikada tu pojavila, niti je ikada bila kod mene zaposlena, pojašnjava on.
Prema njegovim riječima, Stanković je nastavio da traži od njega da otvore, zajedno sa Dodikom, firmu.
Zatim mi je predložio da, pošto ja imam firmu u Americi, ta moja firma kupi neke radne mašine CATARPLAR, a pošto će on srediti sa Dodikom da dobije poslove izgradnje autoputa za Doboj, moja firma tada te radne mašine pošalje iz Amerika da za račun moje firme u Americi rade na tim autoputevima. Što bi se kazalo da iznajmi mašine koje bi bile privremeno uvezene u BiH i koje bi zarađivale pare. Pa da ja iz Amerike fakturišem rad tih mašina i da se na moj račun u Americi plaćaju te fakture. Te bi se fakture uvećavale kako to bude moglo da se radi, a oko tih para bi se naknadno dogovarali, kaže Tadić.
Tadić se iz SAD-a vratio u BiH, 12. Februara 2011 godine, i tada je definitivno saopštio Stankoviću da neće da pravi firmu sa njim i Dodikom.
Od sledećeg dana za mene i moju suprugu počinje pakao u Banja Luci. Počeli su sa pretnjama, tako da smo moja supruga i ja morali u više navrata da iz bezbednosnih razloga napuštamo BiH. Pronašao sam i prislušni uređaj u stanu. Kada bi boravili na selu, bili bi praćeni i posmatrani iz nepoznatih auta... Jednostavno su preko noći izbacili moju firmu na ulicu u nadi da je unište, što zbog toga što sam odbio da radim prljave poslove, što zbog mržnje i sujete, objašnjava epilog Tadić.
Nakon otvorenih prijetnji, Zoran Tadić i njegova porodica napustili su Bosnu i Hercegovinu.
(U prilogu objavljujemo kompletan tekst krivične prijave)
KRIVIČNA PRIJAVA
"TUŽILAŠTVO BOSNE I HERCEGOVINE
Zbog postojanja osnova sumnje o počinjenim krivičnim djelima koji su obuhvaćeni krivičnim zakonom Bosne i Hercegovine podnosimo:
PRIJAVU
Protiv sledećih pravnih i fizičkih lica.
1. Pravno lice Integra Inženjering doo, Trg Republike Srpske 8, Banja Luka.
2. Odgovornih i nadležnih lica u firmi Integra Inženjering doo. Slobodan Stanković, Maja Praštalo, Dušan Lajšić.
3. Fizičkog lica Dejan Žarković, ulica Živojina Preradivića 6 Banja Luka, zaposlenog u firmi IT Professional doo Banja Luka
4. Fizičkog lica Vojislav Ćeklić, uluca Jovice Savinovića 175, Banja Luka, zaposlenog u firmi IT Professional doo Banja Luka
5. Fizičkog lica Vladimir Bundalo, ulica Gundulićeva 98, Banja Luka, zaposlenog u firmi IT Professional doo iz Banja Luke
6. Fizičkog lica Boris Milosavac, ulica Igmanska 8, Banja Luka, zaposlenog u firmi IT Professional doo iz Banja Luke
7. Fizičkog lica Đorđe Kondić, ulica Omladinska bb, Trn, Laktaši, zaposlenog u Firmi IT Professional doo iz Banja Luke
8. Fizičkog lica Ljubiša Sajić, Nova Topola bb, Nova Topola, zaposlenog u firmi IT Professional doo Banja Luka
9. Fizičkog lica Marko Bošković, ulica Vojvode Radomira Putnika 29, Banja Luka, zaposlenog u firmi IT Professional doo Banja Luka
Prijava se podnosi za krivična djela:
1. Zloupotreba autorskih prava član 242 krivičnog zakona BiH
2. Nedozvoljeno korišćenje autorskih prava član 243 krivičnog zakona BiH
3. Pomaganje, član 31 krivičnog zakona BiH
4. Odgovornost pravne osobe, član 122 krivičnog zakona BiH
5. Osnovi odgovornosti pravne osobe, član 124 krivičnog zakona BiH
Smatramo da su gore navedena pravna i fizička lica, pored krivičnih djela obuhvaćenih krivičnim zakonom BiH, počinila krivična djela koja su obuhvaćena krivičnim zakonom Republike Srpske i to.
1. Oduzimanje tuđe stvari, član 236 krivičnog zakona Republike Srpske
2. Neovlašćeno ulaženje u zaštićenu kompjutersku bazu podataka, član 238 krivičnog zakona Republike Srpske
3. Zloupotreba povjerenja, član 244, krivičnog zakona Republike Srpske
4. Zloupotreba ovlaštenja u privredi, član 263 krivičnog zakona Republike Srpske
5. Upad u kompjuterski sistem, član 271 krivičnog zakona Republike Srpske
Molimo Vas da hitno intervenišete da bi se spriječilo dalje vršenje krivičnih dijela od strane gore navedenih pravnih i fizičkih lica.
OBRAZLOŽENJE
Kompanija IT Professional doo iz Banja Luke, od 26 Aprila 2010 godine, privremeno koristi poslovni prostor, vlasništvo Integra Inženjeringa doo, na adresi Trg Republike Srpske 8, na 13 spratu te poslovne zgrade. Gde je preselila vlastita tehnička sredstva i ljudstvo, potrebno za izvođenje radova i uspostavljanje savremenog Data Centra. A sve za potrebe kompanije Integra Inženjering doo iz Banja Luke.
Radi uspješnosti i efikasnosti, kompanija IT Professional doo je na navedenu lokaciju preselila i svoje elektronske servise. U procesu implementacije i izvođenja radova za kompaniju Integra Inženjering doo, došlo je do nagomilavanja milionskih dugova kompanije Integra Inženjering doo prema našoj kompaniji IT Professional doo Banja Luka. U vrijeme odsustva odgovornog lica kompanije IT Professional doo i ostalog ključnog osoblja naše kompanije, predstavnici firme Integra Inženjering doo su tajno vršili kontinuirani pritisak na zaposlene radnike kompanije IT Professional doo, a sa ciljem, da u jednom momentu, kada to njima najviše bude odgovaralo, insceniraju i izvedu udaljavanje firme IT Professional doo sa poslova i projekata, koje ta firma ved godinama izvodi za firmu Integra Inženjering doo, i preotme zaposlene radnike koji godinama rade u kompaniji IT Professional doo, kako bi ih zaposlili u firmi Integra Inženjering doo, i na taj način pokušali da izbjegnu da plate ogromna dugovanja prema kompaniji IT Professional doo.
U večernjim satima, 28 Marta 2011 godine, van radnog vremena u periodu oko 19 časova, bez prisustva i znanja odgovornih lica, predstavnici firme Integra Inženjering doo, su pozvali neke od zaposlenih radnika kompanije IT Professional doo, i vjerovatno pod prijetnjom sile, zahtjevali su od njih da se dođe do podataka, te preotmu, isključe i obrišu svi elektronski servisi kompanije IT Professional doo, koji su se nalazili na serverima Data Centra, koji je izgradila firma IT Professional doo iz Banja Luke.
Servisi uključuju: Servise Elektronske pošte sa trogodišnjom arhivom u bazi, svih email poruka svih zaposlenih radnika firme IT Professional doo, Elektronski servis za upravljanje dokumentima SharePoint Portal servis, na kome su se nalazili baza podataka sa svim elektronskim dokumentima preduzeća IT Professional, koji su od suštinskog značaja za funkcionisanje kompanije IT Professional doo iz Banja Luke. U toj bazi su se nalazili elektronski projekti, autorsko vlasništvo firme IT Professional doo, i ostala poslovna korenspondencija.
U večernjim satima, 28 Marta 2011 godine, van radnog vremena u priodu oko 19 časova, svi elektronski servisi firme IT Professional su prestali da odgovaraju. Pokušaji da se pristupi vlastitim bazama su bili neuspješni, a VPN konekcija prema tim servisima je bila ukunuta.
Te večeri shvatili smo u našoj kompaniji da nam ne rade elektronski servisi elektronske pošte i pokušali da stupimo u telefonski kontakt sa našim zaposlenim radnicima, koji se nisu uopšte javljali na telefon.
U tom djelu brisanja servisa, a po našem kasnijem saznanju su učestvovali zaposleni radnici kompanije IT Professional doo iz Banja Luke i to; Vojislav Ćeklić, Dejan Žarković, i Vladimir Bundalo, koji je inače dva dana prije ovih događanja suspendovan iz razloga što je pokušao nešto slično da učini ali na sreću to tada nije bilo uspješno. Pored napomenutih radnika kompanije IT Professional doo, u brisanju servisa je učestvovao i Saša Borjanović iz Banjaluke i Maja Praštalo, predstavnica firme Integra Inženjering, po čijem se nalogu i na čiji zahtjev sve to i izvelo.
Idućeg dana, 29 Marta 2011 godine, pošto ni u jutarnjim časovima nismo imali pristup elektronskoj pošti, i bazama podataka, bez kojih ne možemo normalno funkcionisati, a zaposleni nisu odgovarali na telefonske pozive, radnik kompanije IT Professional doo, Marijana Tadić, je otišla do poslovnih prostorija na navedenoj adresi na 13 spratu, kako bi vidjela zašto ne rade servisi, i kako bi uzela projekat izvedenog stanja, koji se nalazio u kancelariji direktora, te isti ponijela na potpis i ovjeru.
Kada je stigla na 13. sprat, RFID kartica za elektronski ulaz nije joj dozvoljavala pristup tom spratu, pa je kucala na staklo pokretnih vrata. Izašao je jedan radnik, zaposlen u našoj firmi IT Professional doo da joj otvori i njegovo ime je Boris Milosavac. Kada je ušla u prostorije, pitala je radnika Borisa Milosavca, šta se dešava, što ne rade servisi i što se niko ne javlja na telefon. Radnik naše kompanije IT Professional doo, Boris Milosavac je odgovorio da on ne može da odgovori i da pita Dejana Žarkovića, takođe zaposlenog u našoj kompaniji IT Professional doo. Marijana Tadić je pitala Dejana Žarkovića, uz prisustvo još nekolicine takođe naših radnika, kompanije IT Professional doo, šta se dešava i što se ne javljaju na telefone, na šta je Dejan Žarković, radnik naše kompanije IT Professional doo, odgovorio da oni od 28 Marta 2011 godine rade za drugu kompaniju Integra Inženjering doo. Marijana Tadić je pitala kako je to moguće, jer su zaposleni u firmi IT Professional doo, i ko im je kazao da rade za firmu Integra Inženjering doo. Dejan Žarković je odgovorio da im je to kazala Maja Praštalo.
U tom trenutku došao je čovek iz privatnog obezbjeđenja kompanije Integra Inženjering, i pitao ostale, kako su smjeli da je puste da uđe. Na to je Marijana Tadić odgovorila da će ona sama da izađe, i da nije potrebno da primenjuje silu, te da treba da uzme i ponese projekat izvedenog stanja na potpisivanje i ovjeru. Na šta je radnik privatnog obezbjeđenja odgovorio, da ne smije ništa da uzme niti da ponese.
Marijana Tadić je uz pratnju privatnog obezbjeđenja, odvedena do izlaznih vrata objekta i napustila je zgradu.
Naša kompanija IT Professional je odmah reagovala dopisom upućenim kompaniji Integra Inženjering doo, gdje ih obavještavamo o događaju i tražimo objašnjenje zašto nam je zabranjen pristup objektu u kojem mjesecima radimo za tu istu kompaniju, te zašto nam je zabranjeno raspolaganje vlastitim sredstvima za rad i poslovnom dokumentacijom.
Na naš dopis smo dobili odgovor, da naša kompanija IT Professional doo, nema nikakvih vlastitih sredstava za rad u tom poslovnom objektu, a da će nam oni dostaviti dokumentaciju gdje mi to kažemo. Što nedvosmisleno govori da su otuđili naša radna sredstva i poslovnu dokumentaciju. U odgovoru navode da je naša poslovna dokumentacija za njih bezvrijedna, pošto vjerovatno nisu pronašli ono što su očekivali, jer samo par dana prije ovog događaja, od strane firme Integra Inženjering doo takođe je provaljeno u kancelariju gdje je radila Marijana Tadić i gdje se nalazila naša poslovna dokumentacija. Tom prilikom ispražnjeni su ormari sa dokumentacijom, a dokumentacija iz ormara je odložena na radni sto. Tada nismo mogli da utvrdimo da li nešto nedostaje.
Firma Integra Inženjering doo je neovlašteno prisvojila naše vlasništvo, i njime raspolaže. Vlasništvo se odnosi na osnovna sredstva za rad, ali i intelektualnu svojinu, svojinu autorskih prava naše kompanije, i autorskih prava drugih kompanija, koje su partneri naše kompanije kao što su Cisco, Microsoft, VMWare, itd.
Činom neovlaštenog ulaska u elektronski sistem kompanije IT Professional doo, načinjena su mnoga krivična djela, kako smo to opisali u uvodu.
Osnovano sumnjamo da se svi sistemi Data Centra, pokreću na OS platformama i Servisima, koji su vlasništvo firme IT Professional doo. Čime se zloupotrebljavaju autorska i licencna prava.
Osnovano sumnjamo da se Elektronski dokumenti kopiraju, umnožavaju i otuđuju, a koji su isključivo vlasništvo kompanije IT Professional doo, čiji vlasnik na njih polaže autorska prava.
Osnovano sumnjamo da se štampani dokumenti u pisanom obliku, Projektna Dokumentacija, skripte, tehnička dokumentacija, neovlašćeno koristi i umnožavaju, a vlasništvo su kompanije IT Professional doo iz Banja Luke.
Osnovano sumnjamo da su gotovo svi operativni sistemi kompanije Integra Inženjering doo, kao i Integral Inženjering doo, piratski, bez licence za korišćenje, čime čine krivično djelo zloupotrebe i neovlašćenog korišćenja autorskih prava.
Osnovano sumnjamo da je zloupotrebljeno naše poslovno povjerenje od strane firme Integra Inženjering doo.
Pouzdano tvrdimo da radnici, koje je firma Integra Inženjering doo, preotela iz naše kompanije, rade na crno za kompaniju Integra Inženjering doo, pošto su još zaposleni u našoj kompaniji i nalaze se pod suspenzijom dok se ne utvrdi stepen njihove odgovornosti.
U prilogu dostavljamo prateća dokumenta i to:
1. Odluku o preseljenju u poslovni objekat Integra na adresi Trg Republike Srpske 8/13, od 23. Aprila.
2. Spisak imovine kompanije IT Professional doo, koja je tom prilikom preseljena u taj poslovni objekat.
3. Dopis kompanije IT Professional doo od 29 Marta 2011 godine u kome ih službeno obavještavamo o nastaloj situaciji i događaju.
4. Odgovor kompanije Integra Inženjering doo na naš dopis u kome ponovo negiraju da IT Professional doo ima sredstva za rad i imovinu u toj poslovnoj zgradi, čime nedvosmisleno iskazuju namjeru da ta sredstva za rad i imovinu bespravno otuđe od pravih vlasnika.
5. Spisak sve imovine kompanije IT Professional doo iz Banja Luke, koja se do 28. Marta 2011 godine nalazila u korišćenim poslovnim prostorijama na 13 spratu poslovne zgrade Integra Inženjeringa doo i u magacinskom prostoru tog istog objekta.
Napominjemo da naša firma IT Professional doo iz Banjaluke ništa ne duguje kompaniji Integra Inženjering doo iz Banja Luke. Već kompanija Integra Inženjering doo iz Banja Luke duguje kompaniji IT Professional doo iz Banja Luke milionski iznos, za izvršene radove i isporučenu opremu. I da je sve ovo inscenirano i izvedeno sa ciljem da se bespravno prigrabi imovinska korist.
Predstavnici IT Professional doo iz Banja Luke stoje Vam na raspolaganju i spremi su da sa vašim ovlaštenim službenim licima izađu na lice mjesta, to jeste na mjesto gdje se odvijaju gore imenovana krivična djela.
S poštovanjem.
Direktor
Zoran Tadić mr. elektrotehnike i kompjuterskih nauka"
Dopuna krivične prijave
"Dopis Tužilaštvu Bosne i Hercegovine.
Dopuna krivične prijave protiv firme Integra, Slobodana Stankovića, i trećih fizičkih lica.
Ovim dopisom pokušavam da objasnim događaje, uzroke kao i posledice poslovnog odnosa sa kompanijom Integra Inženjering doo, koji su doveli do podnošenja naše krivične prijave, a zbog osnovanih sumnji da su počinjena neka krivična dela, koja su u nadležnosti BH tužilaštva i SIPA-e.
Poslovni odnos mene i moje kompanije IT Professional doo iz Banjaluke, sa kompanijom Integra Inženjering doo takođe iz Banjaluke, počeo je kada je gospodin Graham Day, inače bivši direktor OHR Republike Srpske, upoznao mene i gospodina Slobodana Stankovića, vlasnika firme Integra Inženjering doo, koji pored navedene poseduje još petnaestak firmi i kompanija u BiH i van nje.
Mene je gospodin Stanković upoznao kao vodećeg experta u oblasti Informaciono Komunikacionih Tehnologija u Bosni i Hercegovini i nekoga ko je u stanju da projektuje, implementira i upravlja velikim projektima iz te oblasti.
Saradnja je počela potpisivanjem opšteg ugovora o saradnji, kao i nekoliko narednih aneksa tih ugovora. Moj zadatak je bio da projektujem savremeni informaciono poslovni sistem za novu poslovnu zgradu Integra, na adresi Trg Republike Srpske 8 u Banja Luci, koja je u to vreme bila u fazi početnih zemljanih radova. Pored projekta Informaciono Komunikacionih Sistema za taj objekat, moja firma je dobila zadatak da osmisli i projektuje savremeni Data Centar, koji bi služio za različite svrhe iz oblasti ICT tehnologija i servisa.
Moja firma IT Professional doo je izvršila projektovanje tih sistema. Prilikom odabira izvođača radova za projektovane sisteme na poslovnom objektu Integra, mojoj firmi je dodeljen posao izvođenja kompletnih radova na oba objekta: Poslovni Objekat Integra i Objekat RTV DOM koji je kompanija Integra Inženjering doo gradila, pod meni do tada nepoznatim uslovima, za potrebe Radio Televizije Republike Srpske.
Pošto je projektovani Data Centar projektovan na način da nudi ogromne resurse u oblasti ICT, od mene je zatraženo da za firmu Integra Inženjering doo, obezbedim i potrebne dozvole kod Regulatorne Agencije za Komunikacije Bosne i Hercegovine RAK-a. Ja sam izradio potrebnu projektnu dokumentaciju i za kratko vreme smo od regulatorne agencije RAK, dobili potrebne dozvole, koje su kompaniju Integra Inženjering doo iz Banja Luke stavili u poziciju novog nacionalnog Telekom Mrežnog Operatera, Operatera Fiksne Telefonije, i Internet Service Operatera. Za dobijanje ovih dozvola, regulatornoj agenciji, je potrebno dostaviti veoma stručnu i preciznu dokumentaciju. Ja sam koristeći moje znanje i iskustvo uspeo da isposlujem sve navedene dozvole. Ovo vam kazujem iz razloga što se iz prethodnih radnji jasno može naslutiti namera investitora Integra Inženjering doo, da uđe u jednu sasvim novu dimenziju svog poslovanja, i da sam im, glavna poluga za to, bio ja i moja kompanija.
Poslovi na implementaciji sistema slabe struje na poslovnom objektu Integra i Objektu RTV Dom su se odvijali prema planiranoj dinamici, iako investitor Integra Inženjering doo, nije ispunjavala svoje obaveze iz ugovora i redovno plaćala izvršene radove. Tako da sam tokom ovih implementacija bio često primoran da angažujem i vlastita finansijska sredstva, samo da bi se posao odvijao prema predviđenoj dinamici.
Poslovna zgrada Integra sada ima 19 etaža. Projektovana je za 17 etaža. I odjednom su se pojavila dva nova sprata, tako da je bilo potrebno uložiti ogromne napore da se mnogi sistemi preprojektuju da bi zadovoljili nove uslove povećanja prostora. Ispostavilo se da su dva dodata sprata sadašnji Restoran Integra, koji je na 14. spratu PO Integra i pripada Slobodanu Stankoviću, kao i 12. sprat, koji takođe pripada Slobodanu Stankoviću i njegovoj firmi Integra Inženjering doo. Možda je u ovom momentu zanimljivo i to da je 14. sprat Restoran Integra, otvoren kao potpuno novo pravno lice, bez ikakve evidencije o tome na koji način poseduje taj prostor na 14. spratu PO Integra.
Prodaja tih prostora je počela mnogo pre nego što je objekat završen i dobijena upotrebna dozvola. Ja sam lično prisustvovao mnogim pregovorima sa tadašnjim potencijalnim kupcima, a sada već novim vlasnicima, oko prodaje. Jedan od najvećih aduta kompanije Integra, a koji je i sastavni deo svih njihovih prodajnih ugovora sa sadašnjim vlasnicima, je upravo bio zasnovan na savremenim tehničkim rešenjima ICT infrastrukture koja nudi taj prostor. Navešću samo neke:, Centralna IP kontrola pristupa objektu i kartična autentifikacija pristupa sa inteligentnim servisima praćenja kretanja korisnika i gostiju, Centralni sistem IP Video Nadzora sa mnogim mogućnostima, savremeni WiFi sistem unutar objekata, centralna telefonska mreža koja se zasniva na IP telefoniji kompanije Cisco, L3 agregacija zasnovana na optičkoj mreži unutar objekta... i mnogi drugi servisi.
Sve ovo navedeno je uveliko uticalo na cenu kvadratnog metra prostora, kao i na odluku kupaca da prihvate tu cenu, ili samo kao izgovor za prihvatanje visoke cene kvadratnog metra.
U nekoliko navrata sam gospodina Slobodana Stankovića pitao, kako će pravno da organizuje Data Centar, pošto bi to trebalo da bude novo pravno lice, jer će pružati usluge iz oblasti Telekomunikacija. U početku nisam dobijao nikakav konkretan odgovor.
Poslovi na izgradnji PO Integra, Objekta RTV Dom i Data Centra su se uspešno odvijali, ali se dug kompanije Integra Inženjering doo, prema mojoj kompaniji IT Professional doo, neprestano povećavao. Ja sam kao mala firma, kontinuirano nosio teret veći od 2 miliona maraka tokom skoro dvogodišnjeg perioda. Iz tih razloga sam dugovao i svojim dobavljačima. Situacija je za mene kao malu firmu bila veoma komplikovana i teško sam se nosio sa tim.
Jednog dana gospodin Slobodan Stanković mi saopštava da je razgovarao sa tadašnjim premijerom Republike Srpske Miloradom Dodikom, koga i ja takođe lično poznajem, i da mu je gospodin Dodik kazao da i on hoće da bude u toj novoj firmi koja poseduje Data Centar, te da ćemo napraviti našu firmu na način da 33% pripadne gospodinu Dodiku, 33% gospodinu Slobodanu Stankoviću i 33% da pripadne meni.
Ja sam gospodinu Stankoviću odmah kazao da sam ja mala firma da bi imala 33% udela u toj novoj firmi i da ja nemam tih para, našta je gospodin Stanković odgovorio, da to nije moj problem, već je najbitnije da preko mene on ipak ima većinu udela u toj novoj kompaniji.
Da budem iskren ja nisam to ozbiljno ni shvatao. Jer nisam mogao sebe da prepoznam u svemu tome, tako da je ta tema ostala po strani u to vreme.
Poslovni Objekat Integra je dobio upotrebnu dozvolu 14 Maja 2010 godine, a takođe i objekat RTV Dom. Tada su počeli da se useljavaju razni kupci u objekat. Prvo Direkcija za Puteve, zatim Geodetska Uprava, zatim Inspektorat Republike Srpske, zatim Elektro Privreda. Kulminacija je bila kada je odlučeno da se useli Poreska Uprava Republike Srpske. Poreska Uprava je navodno kupila 5 spratova u PO Integra, takođe polovinu prizemlja i prostore u podrumu PO Integra. Ispostavilo se da ja za potrebe Poreske Uprave potrebno obezbediti duplo više radnih mesta, nego što je to projektom projektovano. To je za moju kompaniju bila prava noćna mora, kako to učiniti. Napokon smo završili sva preseljenja i Poreska Uprava RS je uselila u navedeni prostor.
Ved i pre useljenja Poreske Uprave RS pretpostavljao sam da nešto nije u redu sa tim prodajama prostora i da nije u skladu sa zakonima, ali kada je useljavala Poreska Uprava RS sve je postalo jasno.
Od mene je traženo da cenu ICT opreme povećam za par stotina puta, kako bi se naguralo na cifru koju Poreska Uprava RS treba da plati. Tačnije kojom će Hipo Alpe Adria banka da kroz način operativnog lizinga zaduži Poresku Upravu RS. To mi nakraju ispadne isto, jer Poreska Uprava RS na taj način kupuje taj prostor novcem koji pripada svim građanima. Cifra ove transakcije, a što se zna je preko 30.000.000,00 konvertibilnih maraka.
Da budem precizniji. Od mene je traženo da moje izlazne cene, prema kompaniji Integra Inženjering doo fiktivno povećam za nenormalne procente, u proseku preko 300%, da se te cene kalkulišu u pomenutom lizingu i zaduži Poreska Uprava RS. Ja naravno, zbog profesionalnih, principijelnih i zakonskih razloga nisam hteo tako nešto da učinim. Odmah sam shvatio šta u stvari hoće. Prošli put kada su gradili zgradu Vlade RS, i kada je pronađeno da su fakturisali pepeljare po 7.000,00 KM i vazne i lustere po 12.000,00 KM, da tako nešto hoće i sada. Ali sada će to uraditi na Informaciono Komunkacionoj Opremi, pa pošto se malo ko razume u tu tehnologiju, niko se neće upuštati u praćenje tih cena.
Moje odbijanje da to učinim sa mojim kalkulacijama, njih nije sprečilo da to ipak učine. Gospodin Stanković i gospodin Dragan Bojić su zbog mog odbijanja bili jako ljuti na mene tom prilikom. Ipak me je Dragan Bojić zamolio da im pomognem. Tako da je došlo do korenspondencije između mene i gospodina iz Hypo-Alpe-Adria-Leasing d.o.o čije je ime Alen Stjepanović. Na njegov zahtev da mu kažem koliko mogu da se uvećaju cene, kazao sam mu da je to moguće svega 10% i da je to u skladu sa zakonom, te sasvim realno. Kako sam kasnije video nisu poslušali moje sugestije već su uvećali cene ICT opreme višestruko, neke čak i do 400%. Ja sam u posedu tog dokumenta, a koji je sastavni deo i ugovora o lizingu sa Poreskom Upravom RS. Ovo ima pravnu kvalifikaciju koja se naziva, prevara, neosnovano bogaćenje,.. i kažnjivo je po našim zakonima Bosne i Hercegovine. Tadašnji Ministar Finansija RS Aleksandar Džombić a sadašnji premijer, u mom prisustvu je kazao da se taj ugovor mora strogo čuvati u tajnosti od novinara i ostalih kako ne bi došlo do problema.
Tada mi je već bilo očito da i mene nameravaju da uvlače u različite sumnjive poslove.
Predlog gospodina Slobodana Stankovića, oko zajedničke firme Dodika, njega i mene, počeo sam ozbiljno da shvatam, pošto se tadašnji premijer Milorad Dodik počeo često pojavljivati na 13. spratu poslovne zgrade Integra u Data Centru. Dovodivši tom prilikom razne ministre i uticajne ljude da im pokaže Data Centar i ubeđuje kako je to dobro i za Vladu RS, da je odnos privatno javno partnerstvo dobra solucija.
Ja sam sve to vreme morao tim polupismenim ljudima što je dovodio, da kao papagaj objašnjavam nešto u šta se oni uopšte ne razumeju.
Za sve ovo postoje video snimci i tonski zapisi sistema video nadzora Data Centra. Neke posedujem ja lično a neki se nalaze na storage Data Centra, ako to do sada nije uništeno.
Pošto je moja kompanija prisutna i u Americi, ja sam krajem Decembra 2010, morao dva meseca da boravim u SAD. Pre mog polaska u SAD gospodin Stanković mi je kazao da treba da u moju firmu IT Professional doo zaposlim ćerku tadašnjeg premijera Milorada Dodika, Goricu. Ja sam mu kazao da moja kompanija zapošljava samo stručne ljude, koji su profesionalci u ICT, i da ne vidim šta bi ona mogla raditi u mojoj firmi. On je odgovorio da to nije problem, da ne mora ništa ni da radi i bili su joj spremili kancelariju odmah do moje. Na svu sreću ona se nije nikada tu pojavila, niti je ikada bila kod mene zaposlena.
Pre mog odlaska u USA gospodin Stanković me je ubeđivao kako je najbolje to da pristanem da sa njim i Dodikom otvorim firmu i da Data Centar pripadne toj firmi i da tako razvijamo taj posao. Ponovo sam mu napomenuo da sam ja mala firma za takve kombinacije. Te da ću da završim moj posao oko Data Centra i da ga neću napustiti, i mogu ostati neko vreme da to sve dovedem u red. Zatim mi je predložio da, pošto ja imam firmu u Americi, ta moja firma kupi neke radne mašine CATARPLAR, a pošto će on srediti sa Dodikom da dobije poslove izgradnje autoputa za Doboj, moja firma tada te radne mašine pošalje iz Amerika da za račun moje firme u Americi rade na tim autoputevima. Što bi se kazalo da iznajmi mašine koje bi bile privremeno uvezene u BiH i koje bi zarađivale pare. Pa da ja iz Amerike fakturišem rad tih mašina i da se na moj račun u Americi plaćaju te fakture. Te bi se fakture uvećavale kako to bude moglo da se radi, a oko tih para bi se naknadno dogovarali.
Ja sam za vreme mog boravka u Americi pronašao mašine koje trebaju gospodinu Stankoviću, prema specifikaciji koju mi je on dao. I poslao mu elektronskom poštom te specifikacije.
Kada sam se vratio u BiH, 12 Februara 2011 godine, tada sam saopštio gospodinu Stankoviću da nisam spreman da sa njim i sa tada već predsednikom RS Miloradom Dodikom pravim zajedničku firmu kako su to tražili, jer imam sasvim druge planove. Takođe sam mu saopštio da sam ja po njegovom nalogu pronašao mašine koje mu trebaju, ali da ja nisam spreman da ulazim u taj posao i da u Americi kupujem mašine pa ih navodno iznajmljujem u BiH i fakturišem uvećane fakture. Objasnio sam gospodinu Stankoviću da je Amerika uređena država i da se svaki incam, (zarada), mora prijaviti i oporezovati u skladu sa zakonima. Te da ja ne mogu da na bilo koji način kršim te zakone, niti u Americi niti u Bosni i Hercegovini.
Od sledećeg dana za mene i moju suprugu počinje pakao u Banja Luci.
Prvo su mi zabranili ulazak u Data Centar gde je već godinu i po dana bilo privremeno sedište moje firme. Sve moje radnike koji su radili u Data Centru, su preko noći uz primenu sile, pretnji ili ne znam čega više naterali da rade za kompaniju Integra Inženjering doo. Otuđili su sva moja sredstva za rad. Kada sam im poslao dopis, odgovorili su mi da ja tu nemam nikakvih sredstava itd.. Počeli su sa pretnjama, tako da smo moja supruga i ja morali u više navrata da iz bezbednosnih razloga napuštamo BiH. Pronašao sam i prislušni uređaj u stanu. Kada bi boravili na selu, bili bi praćeni i posmatrani iz nepoznatih auta itd.. itd.
Jednostavno su preko noći izbacili moju firmu na ulicu u nadi da je unište, što zbog toga što sam odbio da radim prljave poslove, što zbog mržnje i sujete.
Ja sam se obratio Tužilaštvu Bosne i Hercegovine i SIPA-i, za zaštitu mojih prava, pošto postoji osnovana sumnja krivičnog dela iz nadležnosti tih institucija. Policiji RS se nisam ni obraćao, pošto znam u kakvim je vezama Slobodan Stanković sa Stranislavom Čađom ministrom.
Sve o čemu sam pisao je istina zašta imam i neke materijalne dokaze. Ja se ne osećam bezbedno u vlastitoj zemlji i zbog toga boravim u inostranstvu. Pokušavam da saniram štetu koju mi je naneo Slobodan Stanković i njegova firma Integra. Na sreću ja za sebe uvek imam rešenja, zahvaljujući mom obrazovanju i kompetencijama, ali se pitam šta je sa drugima, koji su radili sa Slobodanom Stankovićem, a koji nemaju izbora. I kada će se više lopovima poput njega stati u kraj u toj našoj državi Bosni i Hercegovini.
Zoran Tadić"
(zurnal.info)