Pandemija

Zenički prevarant u centru skandala u Sloveniji: Žilo obećao isporučiti tri miliona zaštitnih maski, pa nestao

Piše: Avdo Avdić

Ministar odbrane Slovenije danas saopćio da je Slovenija uzalud čekala 3 miliona maski koje su im trebali isporučiti biznismeni iz BiH. Žurnal je istražio sve detalje ove prevare iza koje stoji presuđivani biznismen iz Zenice Sead Žilo. Posao sa Slovenijom ugovorio biznismen iz Gračanice Emir Begović koji tvrdi da je Žilo i njega prevario. Sead Žilo za Žurnal: Kakve maske?

"Mene je prevario Sead Žilo. Ne javlja mi se više. On je trebao isporučiti te maske", kazao je za Žurnal Emir Begović, biznismen iz Gračanice kojeg je danas ministar odbrane Slovenije pomenuo kao centralnu figuru u međunarodnoj prevari nabavke tri miliona maski za Sloveniju.

"Kompanija čiji je direktor Emir Begović iz Bosne obećala je da će isporučiti tri miliona maski. To je bila klasična prevara. Policija će takve slučajeve rješavati ovih dana. Dobra stvar je što država nije platila ništa za ove maske", rekao je ministar odbrane Slovenije Matej Tonin.

Novinar Žurnala danas je uspio stupiti u kontakt sa Begovićem koji nam je potvrdio da je bio uključen u ovaj posao. Tvrdi da je sklopio ugovor sa slovenačkom kompanijom Labena d.o.o. o isporuci 3,8 miliona maski. Osim toga, sa istom firmom Begovićeva kompanija Global Promet sklopila je i ugovor o isporuci 10 miliona maski.


"Ta isporuka se trebala desiti 28. marta", kazao nam je Begović.

Po osnovu tog, drugog ugovora, Begović je naplatio 300 hiljada eura od kompanije Labena iz Slovenije. Kao podizvođača odabrao je firmu Windsor Group iz Zavidovića čiji je direktor Sead Žilo iz Zenice, inače ranije optuživan i osuđivan za prevaru i utaju.

"Uplatio sam mu 10 hiljada maraka avansa na osnovu predračuna", napisao nam je Begović koji tvrdi da mu se zenički "biznismen" više ne javlja. 

Žurnal je, međutim, uspio stupiti u kontakt sa Žilom.

"Kakve maske, što mene petljate u to. Nađite bilo kakav trag, bilo kakav novac da je nama plaćen. Uvučeni smo u tu priču, ne znam ni ja, zato što smo priču počeli u martu. To se petljalo, petljalo, nikad niko nije napravio nikakav ugovor", kazao je Sead Žilo u razgovoru za Žurnal.

Međutim, Emir Begović nam je u međuvremenu ustupio predračun, kojeg mu je 17. marta izdala firma Windsor Group d.o.o.


Prema tom predračunu, Windsor je trebao firmi Global promet d.o.o. Miričina kod Gračanice isporučiti 3 688 000 komada zaštitnih maski. Cijena je bila 4,3 miliona maraka. Nešto ranije je izdata još jedna faktura o isporuci 354 hiljade komada maski. 

Sve je to, na kraju, trebalo završiti u Sloveniji, preko firme Labena čiji je direktor Borut Čeh. Labena je, kako  smo naveli uplatila 300 hiljada eura po osnovu ugovora koji je u posjedu Žurnala, a koji je potpisan 9. marta ove godine. Rok isporuke nije definisan. Potpisnici ugovora su Emir Begović i Borut Čeh. Roba je, kako smo već naveli, trebala biti nabavljena od firme Windsor Group koja ima samo jednog uposlenog,  a koju zastupa direktor Sead Žilo. Iako je prethodno negirao da išta ima sa ovim poslom, Žilo je u razgovoru za Žurnal potvrdio da ga je jučer Emir Begović obavijestio da mu je uplatio 405 hiljada maraka za maske.

"I onda je rečeno, maske se trebaju isporučiti danas negdje u Sloveniji. Pojma nemam. Na to sam ja rekao da me niti interesuje, niti me briga oko toga. Istina, pare nisu ni došle. Došla je samo uplatnica", rekao je Žilo.

"Novac nije prošao, jer je bilo kasno. Jutros sam ga stornirao i hvala Bogu da mu nisu legle pare, jer je stvarno sada prevarant", pojašanjava Begović čija firma ima 5 zaposlenih. 


Inače, Begovićeva porodica je vlasnik i firme EUROPROST Miričina koja se bavi proizvodnjom liftova i koja posluje na teritoriji cijele Bosne i Hercegovine. Ta firma ima 55 zaposlenih radnika i milionske promete. 


Sead Žilo

S druge strane, "isporučilac" robe Sead Žilo je odavno poznat organima gonjenja. Tokom 2008. godine osnovao je firmu AEB u Mađarskoj. U BiH je dao oglas za zapošljavanje i prijavljenim kandidatima je rekao da je uslov za posao da imaju nove računare i mobitele sa karticom na svoje ime. Potencijalni zaposlenici su to kupili i dostavili računare u prostorije Žiline firme, da bi na kraju shvatili da ne postoji ni firma, ni posao. Svi računari su, potom, nestali, a Žilo je tvrdio da je on žrtva prevare. 

Osim toga, Žilo je bio optužen da je preko IRA agencije naplatio 3300 eura za digitalni printer koji nikad nije isporučio, a kupcima je, slično kao i u slučaju maski, tvrdio da je printer na putu ka BiH. Ponovo je tvrdio da je on žrtva prevare.

(zurnal.info) 

Pročitajte više tekstova sa pojmovima:

Emir Begović, Sead Žilo, Pandemija