Analiza

Pandemija i javne nabavke: Sumnjiva potrošnja stotine miliona maraka nikada nije došla do tužilaca

Piše: Žana Gauk

Samo kupovine 100 neupotrebljivih respiratora i “mobilne bolnice”, u vrijeme prvog udara virusa korona, građane Bosne i Hercegovine koštale su gotovo 15 miliona KM. Dok tužioci istražuju i formiraju predmete, korupcija u javnim nabavkama je napredovala. Stotine miliona javnih maraka nikada nisu došle pod tužilačku lupu. Ko uzima živote – korona ili vlast?

"Radi se o konkretnim predmetima i ne znam šta se dešava ni u jednom ni u dugom, osim onoga što tužioci objave, a javno su rekli, evo danas, da spremaju optužnicu u vezi sa nabavkom respiratora u Federaciji Bosne i Hercegovine. Ne znam šta se dešava sa prijavom za šator… ovaj, šatorsku bolnicu Republici Srpskoj. Nisam advokat gospodina Viškovića ni Vlade RS pa da ih branim, a nisam ni tužilac da ih napadam."

Ovako je 27. novembra javnosti odgovorio sada već bivši predsjednik Visokog sudskog i tužilačkog savjeta Bosne i Hercegovine Milan Tegeltija. Samo ova dva kriminalna “Covid predmeta” građane su koštala gotovo 14,8 miliona KM.

Nakon spektakularnog hapšenja federalnog premijera Fadila Novalića, direktora Federalne uprave Civilne zaštite Fahrudina Solaka i vlasnika poljoprivrednog gazdinstva “Srebrena malina” Fikreta Hodžića krajem maja i još spektakularnijeg puštanja na slobodu “kako bi penzioneri dobili penzije”, sa mrtve tačke ništa se nije pomjerilo. Verifikacija 100 respiratora je obustavljena, ali je raspodjela zdravstvenim ustanovama nastavljena.

Istovremeno, Sveučilišna bolnica Mostar odbila je da ih primi, navodeći da su ljekari potpisali izjave da ne žele da rade s “Malininim” respiratorima, jer mogu dodatno ugroziti zdravlje ljudi. Isto je uradila i Opšta bolnica “Prim dr Abdulah Nakaš”, koja će ih “preuzeti tek nakon verifikacije”.

Tužilaštvo BiH formiralo je još jedan u nizu predmeta.

“U Tužilaštvu BiH ranije je formiran odvojeni predmet u kojem se prikupljaju dokazi i informacije o kaznenom djelu pomoć počinitelju poslije počinjenog kaznenog djela, a u okviru kojeg će se vršiti provjere o postupanju tokom isporuke respiratora, za vrijeme rada Tužilaštva BiH na predmetu Fadil Novalić i drugi”, saopšteno je.  

S druge strane, kriminalna nabavka šatora, kojeg su vlasti u Republici Srpskoj pokušavale da predstave kao najnoviji medicinski krik u polju, pravosuđe je još bolje ušuškalo. Republičko javno tužilaštvo “formiralo je predmet” u vezi sa kupovinom vrijednom 4,3 miliona KM polovinom godine. Od tada do danas odgovor je uvijek isti:

“Predmet se nalazi u fazi provjera, odnosno prikupljanja  informacija i potrebnih obavještenja. Više informacija u ovoj fazi postupka ne možemo iznositi.”

Direktor Instituta za javno zdravstvo RS Branislav Zeljković hitro je raskinuo ugovor za kupovinu “mobilne bolnice”, koji je sklopio sa firmom “Balkan Global” iz Bijeljine vlasnika Slavena Ristića, direktora Remontnog zavoda Bratunac. Novac je, navodno, vraćen u javnu kasu, a RS je, prema riječima Milorada Dodika, propustila šansu da nabavi kvalitetan objekat koji bi pomogao ljekarima i građanima u vrijeme pandemije.

Dodika, jasno, nije brinulo to što nije postojala dozvola Agencije za lijekove BiH, što za “hitnu” nabavku nisu bili ispunjeni elementarni uslovi, na primjer, nije bilo proglašeno vanredno stanje; što je Zeljković, uz podršku vlasti, mimoišao Zakon o javnim nabavkama BiH; što je ugovor sklopljnen po principu “prijatelj mi je javio da ima bolnicu pa sam odlučio da bi bila korisna”.    

TEME ZA TUŽILAŠTVA

Dok se javnost ove 2020. godine zabavlja gledajući krimi seriju u izuzetno lošoj režiji vlasti, pod tužilačku lupu nikada nisu došle druge mnogobrojne i desetine miliona maraka vrijedne kupovine sprovedene mimo zakona. O svim ovim slučajevima Žurnal je u vrijeme pandemije svakodnevno pisao.

Akter je u više navrata bio gorepomenuti Zeljković.

"Sprečavanje i suzbijanje širenja korona virusa na teritoriji RS ", ovu rečenicu napisao je uz 36 tendera koje je u samo dva mjeseca raspisao Institut za javno zdravstvo RS. Direktna ugovaranja nabavki svega i svačega građane su koštala 16.094.074 KM. Zdravstvenom sistemu u RS nedostajalo je sve – od hiruških maski do sterilizatora, otkrio je Žurnal.

Prvi slučaj zaraze registrovan je 5. marta, a Institut je u tender-napad, bez obavještenja javnosti, krenuo sedam dana kasnije. Sa firmom “Paroco-B Medical Equipment” sklopio je ugovor za nabavku aparata za mehaničku ventilaciju, vrijedan 408.096 KM. Banjalučkom “AKO MEDU” zaštitna odijela plaćena su 2.878.200 KM. I banjalučki “Stepmed”, po “hitnoj proceduri”, odabrao je za kupovinu hirurških maski, koje je iz budžeta platio 42.120 KM. U šoping korpi medicinske opreme našao se i autoklav, namijenjen za sterilizaciju. “Sineks laboratorija” Institutu ga je prodala za 15.795 KM. Sredstva za dezinfekciju “Galenfarmu” su plaćena 23.972 KM, a novi kontigent hirurških maski “Pro-ten Medicalu” – 42.705 KM. Novi direktni ugovor za “AKO MED” uslijedio je 18. marta i ticao se nabavke testova za brzu dijagnostiku korona virusa – 45.419 KM, a dva dana kasnije već uigrani “Paroco-B Medical Equipment” za aparate za mehaničku ventilaciju dobija 814.320 KM. Tada i “Broma Bel”, za virusne transportne podloge, od Zeljkovića dobija ugovor vrijedan 15.795 KM.

Nova tura zaštitnih odijela 20. marta, po direktnom dogovoru teškom 216.450 KM, plaćena je mostarskom “Medicalu”. Sa istom firmom, za istu robu tri dana kasnije sklopljen je još jedan ugovor od 432.900 KM. Zanimljivo, vlasnik “Medicala” je Jasmin Đonko, koji važi za bliskog prijatelja glavnog devastatora zdravstvenog sistema u RS i aktuelnog dekana Medicinskog fakulteta u Banjaluci Ranka Škrbića…

U unosne medicinske poslove ugradio se i Slavko Bojić, blizak prijatelj Milorada Dodika i poslovni saradnik mrkonjićkog tajkuna Mladena Milanovića Kaje. Njegovom “Procontrolu”, koji je inače registrovan za arhitektonske i inžinjerske djelatnosti i tehničko savjetovanje, za respiratorne maske dato je 403.650 KM, a za zaštitna odijela 1.930.500 KM.

Zanimljivih ugovora Zeljkovića i odabrane poslovne elite nije manjkalo. Turističkoj agenciji “Travel For Fun” Saše Markovića direktor Instituta je, za nabavku 80.500 komada medicinske zaštitne opreme, dao 2.794.545 KM, što je portal “InfoVeza” detaljno istražio.

Zaštitna odijela trebalo je da kroz dva ugovora vrijedna ukupno 827.190 KM Institutu za javno zdravstvo isporuči i “Emgen”, a potom i “Prevent” za 702.000 KM. Nadalje, uslijedila su i dva ugovora sa “Biosistemima” za nabavku RT PCR aparata od 56.160 KM i 168.480 KM, “Sanitekstom” za kupovinu hirurških maski – 819.000 KM, “Shimadzuom” za kolor dopler – 65.192, firmom “Đaković d.o.o” za respirator – 140.000 KM, “Perfect Cleanom” za dezinfekciju – 39.592 KM… Za brže testiranje brzo je, sa “Elektro-Račićem”, sklopljen ugovor za kupovinu agregata - 68.223 KM, sa “A.R.M.S. Sistemima” za termalne kamere – 34.983 KM, sa “V Group Palis” za 70% alkohol – 93.600 KM… Među skupljim ugovorima je i onaj sa “AKO MEDOM” za nabavku 5.000 testova za brzo testiranje na koronu – 1.755.000 KM

Zeljković, inače perjanica Nenada Stevandića, lidera Ujedinjene Srpske, oborio je još jedan korona-rekord. Za samo dan dodijelio je 50 ugovora, da bi novcem građana RS kupovao nepoznatu robu. Po navici, nije štedio, sve je platio oko 200.000 KM! Po navici, sam je birao i firme kojima će dodijeliti poslove. Kako nijedna nabavka nije prelazila iznos od oko 7.000 KM, tako mu nije bilo teško da sve direktne dilove potpiše 16. maja. U subotu, kada Institut ne radi.

TRI KLJUČNE SEDMICE DEJANA KUSTURIĆA

Tokom “tri ključne sedmice”, tačnije, od 25. marta do 13. aprila, Dejan Kusturić, vršilac dužnosti direktora Fonda zdravstvenog osiguranja RS nezakonito je sklopio ugovore u vrijednosti od 39.448.413 KM. Samo firmi “Medietik” za opremu i potrošni materijal dao je 34.755.413 KM.

Pozivajući se na famozni član 10. Zakona o javnim nabavkama BiH, kojim je propisano izuzeće u vanrednih slučajevima, Kusturić je mimo procedure kupovao medicinsku opremu od kompanije u vlasništvu Željka Babića, supruga Ane Trišić Babić, funkcionerke vladajućeg SNSD-a i savjetnice Milorada Dodika.

Respiratori i ostali potrošni materijal, mimo svih pravila i propisa, hitno su plaćeni 2.166.900 KM. Svjesno kršeći Zakon, Kusturić i FZO su, ohrabreni nedostatkom reakcija, nastavili da od iste firme, mimo bilo kakve procedure, nabavljaju sve i svašta. Dva dana nakon ove kupovine direktor FZO je od iste firme nabavio “maske, rukavice i višekratna odijela” za 1.822.000 KM, a onda im je, nakon tri dana, dao 10.988.757 KM za, kako stoji u dokumentu u posjedu Žurnala, “nabavku potrošnog medicinskog materijala potrebnog za sprečavanje širenja korona virusa”, ma šta to značilo.

Devet dana nakon sklapanja ugovora o kupovini svega protiv korona virusa, FZO RS od “Medietika” naručuje “ventilatore za intenzivnu njegu” u vrijednosti od 6.722.756 KM. Potom, samo nakon četiri dana, ponovo od iste kompanije Fond nabavlja “ventilatore za intenzivnu njegu”. Ovaj put za 13.055.000 KM.

Pored poslova sa “Medietikom”, FZO RS je mimo Zakona o javnim nabavkama 26. marta sa “Krajinagroup” potpisao ugovor o nabavci “troslojnih jednokratnih zaštitnih maski i višekratnih zaštitnih odjela” za 2.550.000 maraka, a “Milšped” je naplatio 1.090.000 eura za “organizovanje avio transporta robe”. Među ovakvim gigantskim kršenjima zakona, u najmanju ruku je nejasan posao od 17.500 KM sa firmom “Eurosan” za “nabavku dezinfekcionih sredstava”…

Milionski teškim apsurdima nikad kraja, Vlada RS polovinom novembra dala je dozvolu Kusturiću da Fond zaduži za novih 35 miliona maraka “kako bi mogla da se finansiraju zakonom obezbjeđena prava osiguranika”. Prema pisanju “Capitala”, po osnovu kredita FZO RS duguje oko 230 miliona maraka koje će morati da vrati do 2028. godine. Po podacima Sektora za finansije, u četiri banke ima 11 otvorenih kredita od kojih je najveći onaj od 133 miliona maraka iz 2018. godine, a koji je podignut za refinansiranje obaveza i izmirenja dugovanja.

ĐAJIĆEVE KORONA VJEŠTINE

U trku sa trošenjem narodnog novca uključio se i direktor Univerzitetskog kliničkog centra RS Vlado Đajić. Dok se život u RS, početkom marta, zaustavljao, on je imao nedovršenog tenderskog posla. Šest dana nakon pojave virusa u Banjaluci aminovao je kupovinu informatičke opreme po cijeni od 292.399 KM. I to od banjalučkog “Prointera”. Kada se ova cifra ubaci u “corona translate”, a prema podacima sa tržišta medicinske opreme, dobije se podatak da je Đajić za taj novac mogao da kupi, na primjer, od dva do pet najkvalitetnijih respiratora marke “Dräger”. Cijena ovih respiratora, naveli su dobro upućeni izvori Žurnala, tada je bila između 55.000 i 120.000 KM.  Takođe, “corona translate” kaže i da je mogao da nabavi do šest aparata koji se, po cijeni od 50.000 KM, mogu naći na kineskom tržištu.

Ako se u obzir uzme da je 27. decembra prošle godine, kada je virus već opasno počeo da hara, istoj firmi, čiji je “saradnik” Igor Dodik, sin Milorada Dodika, za održavanje mreže i servera dao 327.413 KM - broj neophodnih aparata se drastično povećava.

U vrijeme kada je bila aktuelna priča Slavena Ristića i “mobilne bolnice”, Đajić je odlučio da u kovid bolnicu preuredi i staru banjalučku hirurgiju, koja je, inače, predviđena za rušenje. Kroz direktno pregovaranje, a pod oznakom “hitno”, za adaptaciju je namijenio 602.998 KM. Posao nije urađen, a novac je očito bio potrošen. Ali, narodnog novca ima pa Vladi RS, zajedno sa Đajićem, nije bilo teško da ruku ponovo zavuku tamo. Firmi “Delta MD” i radove po sistemu “ključ u ruke” dao je još 1.578.250 KM. Ukupno - 2.181.248 KM za bolnicu koja i danas čeka prve pacijente.


Nije da nije razgovarao sa pacijentima. Tačnije, poslao je studente da s njima porazgovaraju, a pacijenti su, zamislite, rekli da im, u izobilju lijekova i medicinskog materijala, fali podzemna garaža. Nema problema, “Marković investu” iz Laktaša za ovaj posao plaćeno je 35 miliona KM. Vlasnik ovog preduzeća je Rade Marković, u javnosti se nezvanično spominjao kao kum Ranka Škrbića, nekadašnjeg ministra zdravlja i aktuelnog dekana Medicinskog fakulteta u Banjaluci.

LAMINAT, ŠTAMPA, VILJUŠKARI

Pandemija korona virusa Univerzitetskom kliničkom centru Tuzla poslužila je za direktne kupovine frižidera, zamrzivača, viljuškara, pletiva i stubova za ograde… Posla je bilo i za dimnjačare, a “ukazale” su se i rupe na asfaltu pa je sanacija bila hitna. Zanimljive nabavke stale su 48 direktno sklopljenih ugovora vrijednih ukupno 200.000 KM, o čemu je Žurnal takođe pisao.

Od tog broja tek 10 kupovina mogu se podvesti pod nabavke u vezi sa korona virusom. Njihova ukupna vrijednost iznosila je 40.000 KM. Jusufović je sam, kao da troši vlastiti novac, birao firme s kojima će poslovati i nabavke “razbijao” na manje vrijednosti kako i ugovore direktno dodjeljivao.

Zanimljivo, odbio je da učestvuje u kriminalnoj nabavci respiratora posredstvom “Srebrene maline”. Tada je poručio da nije spreman da potpisuje opremu bez sistema javnih nabavki koje idu normalnim redoslijedom.

SEBIJA OKOM, PRIVATNICI SKOKOM

Puna “antitijela nepoznatog porijekla”, direktrica Kliničkog centra Univerziteta u Sarajevu Sebija Izetbegović od borbe protiv korone predahnula bi kada se dogovara sa firmama koje sama odabere, kako bi im dodijelila skupe poslove. U stilu galantne domaćice u javnoj zdravstvenoj ustanovi, koju je odavno privatizovala, ne štedi javni novac. Tokom udarnih mjesec i 11 dana pandemije razdijelila je 2.406.376 KM.

Klinički centar univerziteta u Sarajevu, na čijem je čelu, tačno toliko je potrošio za kupovinu javnosti neobjašnjenih medicinskih sredstava, vizira i zaštitnih naočala, CT aparata, lijekova, dijagnostičkog materijala i servisiranja aparata. 

Od 25 diskutabilnih tendera, čak u 20 slučajeva, Izetbegovićeva je primjenila netransparentni pregovarački postupak bez objave obavještenja u javnosti. Dobri poslovni odnosi direktorice i vlasnika privatnih firmi građane su koštali 2.396.307 KM. Preostalih pet tendera, zbog vrijednosti manje od 7.000 KM, sklopila je direktno. Ukupna vrijednost tih dogovora iznosila je 10.069 KM. Nijedna od ovih nabavki nije bila uvrštena u godišnji tenderski plan.

“I na kraju jos jedan demanti, odnosno ‘ispravka zlonamjernog navoda’, a koja se tiče moga kolege Novalića. Svima je kristalno jasno da je premijera Novalića i njegovu karijeru jedino i isključivo ugrozila NN ženska osoba koja je telefonski naredila kupovinu respiratora”, poručio je Izetbegovićevoj 29. novembra stranački kolega i, vjerovatno, bivši kućni prijatelj Denis Zvizdić.

Na koga li je mislio, tužilaštva nikada neće dati odgovor.

 SRBIJA: Tajna kupljene opreme

Piše: Mirjana N. Stevanović (Danas.rs)

Prvog dana po uvedenom vanrednom stanju zbog pandemije koronavirusa, 15. marta ove godine, Vlada Srbije donela je dokument kojim je suspendovala postupak javnih nabavki medicinske opreme i sanitetskog materijala, a sve podatke o tome označila sa “strogo poverljivo”.

Taj zaključak nigde nije objavljen pa nije poznato iz kojih razloga su informacije postale tajna, zašto javnost ne može da zna koliko je i koje opreme nabavljeno, ko su dobavljači, po kojoj je ceni sve kupljeno. Dokument o tajnosti nabavki prosleđen je ministarstvima i institucijama i oni se na to pozivaju kada novinari postave pitanja o opremi koja je kupljena.

Zakon o javnim nabavkama dozvoljava da se u slučajevima elementarnih nepogoda ili proglašene epidemije propisana procedura skrati i da se potrebna sredstva nabave po hitnom postupku, pozivom ili direktnom pogodbom sa proizvođačima ili distributerima sa kojima od ranije postoji saradnja. Ali, nikako ne predviđa da podaci o tome budu tajna.

Međutim, ukoliko se postupak nabavljanja opreme i materijala po uvođenju vanrednog stanja nastavio onako kako je na samom početku epidemije krenulo, izgleda da vlast ima mnogo razloga za prikrivanje informacija od građana.

Svega nekoliko dana nakon što je u Srbiji otkriven prvi slučaj epidemije, 12. marta Republički fond zdravstvenog osiguranja objavio je nabavku po pozivu za kupovinu sanitetskog i medicinskog potrošnog materijala, kao i ličnu i drugu zaštitnu opremu. Za kupovinu šest miliona hirurških maski, isto toliko epidemijskih, više hiljada sterilnih i nesterilnih jednokratnih rukavica, zaštitnih i maski sa filterom, vizira, mantila, kombinezona i dezinfekcionih sredstava, procenjena vrednost iznosila je 878,9 miliona dinara ili oko 7,5 miliona evra.

Postupak RFZO bio je razumljiv, epidemija je bila pred vratima, slike iz Italije potresne a svima jasno da je naručena oprema neophodna. Sporno je bilo to što su pozvane tri firme - "Galenika pharmacia", njeno zavisno preduzeće "Galenika tehnoplast" i javnosti potpuno nepoznata firma "MBS Tehno". I dok se za “dve“ Galenike podrazumeva da su imale prethodnu saradnju sa Fondom, treći pozvani učesnik zasigurno nije jer u prethodnoj, 2019. godini nije imao nikakvu poslovnu aktivnost, nema zaposlenih, a u završnom računu samo je prenet raniji gubitak od 141.000 dinara.

Reč je firmi čije je sedište bilo u Ćupriji, a koju je 21.septembra 2018. iz stečaja kupio Oliver Stanisavljević kao fizičko lice. On je bio treći vlasnik, jer je osnivač u februaru 2012. prodao preduzeće kiparskoj "Znameli Limited", da bi tri godine kasnije bio uveden stečaj. Preduzeće registrovano za proizvodnju tekstilnih predmeta, trgovinu i usluge praktično godinama unazad nije radilo pa je nejasno iz koje ga je “kartoteke” Fond izvukao kao potencijalnmog dobavljača u ovoj velikoj nabavci. Jedina uočena veza je to što je vlasnik Stanisavljević istovremeno i finansijski direktor u "Galenika farmaciji", ali ona ne može biti legitiman razlog za poziv iz zdravstvenog fonda.

Novinari nisu stigli da postave pitanje o toj nabavci. Ona je, kao i sve ostale koje su bile planirane, obustavljena 16. marta. Ali, čak i nakon ukidanja vanrednog stanja, šta je sve nabavljeno tokom tog perioda, koliko respiratora o kojima se najviše pričalo, pa razne opreme i zaštitnih sredstava - i dalje nije dostupno javnosti koja će, tvrde zvaničnici, sve saznati kad epidemija prođe.

Ipak, ne baš sve. Neke su informacije proglašene vojnom tajnom pa je malo verovatno da i ako se održi obećanje da će “embargo na istinu” biti skinut kad epidemija prođe, taj segment ostati ispod radara. A radi se o ugovoru vrednom 1,7 milijardi dinara ili 14,5 miliona evra, sklopljenom između Ministarstva zdravlja i tri kompanije za opremanje novih kovid bolnica koje se grade u Zemunu i Kruševcu.

Građanima je objašnjeno da se u ovom slučaju ne primenjuje Zakon o javnim nabavkama jer se vrši u oblasti odbrane i bezbednosti. Analitičari su jednoglasni u oceni da to što Ministartsvo odbrane koordinira izgradnju tih bolnica, ne znači i da je nabavka vojna tajna, jer nije. Očigledno je reč o medicinskim sredstvima koje nabavlja nadležno ministartsvo.

U senci grozničave kupovine opreme i sumornih ili pretećih obraćanja članova kriznog štaba, nesmetano su se odvijale mnoge transakcije državnih para za čiju opravdanost nismo stiogli da se zainteresujemo. Nastavljena je nabavka po stavkama koje su ministartsva i ranije imala, od sitnijih poput plaćanja za pres kliping, prevođenje ili praćenje aktivnosti, do IT usluga koje su baš u poslednjim mesecima po vrednosti “eksplodirale” ali su zapažene i po dobavljačima koji su u nekim slučajevima usko povezani sa članovima Vlade.

Tako je Ministarstvo finansija za poslednjih nekoliko meseci tokom epidemije nabavljalo IT opremu ili usluge vredne ukupno 642 miliona dinara ili 5,5 miliona evra, a gotovo polovinu tog iznosa, 313 miliona dinara, dobila je po ugovoru firma "Asseco" u kojoj je direktor rođeni brat premijerke Ane Brnabić.

O tome je u javnost izlazila Marinika Tepić, potpredsednica Stranke slobode i pravde, ranije novinarka koja je ukazala i na druge primere potencijalno koruptivnih ugovora. Podsetila je i na nabavku Ministarstva za rad koje je istoj firmi u aprilu ove godine dodelilo ugovor “težak” 692 miliona, kao i Elektromrežu koja je “ušla” sa samo 27 miliona, a sličan ugovor potpisalo je i Ministartsvo lokalne samouprave.

Tepić je navela i ugovor Ministarstva zdravlja sa Telekomom,53 miliona za takođe IT opremu a to javno preduzeće podelilo je posao sa firmom "Nites", rođenog brata u to vreme samo članice kriznog štaba, sada ministarke za rad i socijalnu politiku Darije Kisić Tepavčević.

“Suština ugovora je da bi se posrnulom, potonulom Telekomu obezbedio novac iz budžeta da pokrije dugove“, istakla je Marinika Tepić koja je naglasila da je u istoj ulozi bio i Fond penzijsko invalidskog osiguranja koji je sa Telekomom potpisao ugovor vredan329 miliona evra.

“To su samo ugovori koji su dostupni, a ko zna koliko ima onih koji nisu. Ovo su čisto koruptivni ugovori, radi se o trgovini uticajem, a reč je o sticanju profita. Ovde se radi o zloupotrebi zakona, ne postoje pisani nalazi i zato ih je najteže dokazati”, rekla je ona.

POLUCRNE NABAVKE

Od početka epidemije suočavamo se sa farsičnim saopštenjima zvaničnika o nabavkama respiratora. Pre nego što su informacije proglašene nepoželjnim, Centar za istraživačko novinarstvo dobio je podatak od Batuta da u Srbiji ima više od 950 ispravnih respiratora, dok oko 60 nije u funkciji i vodi se samo na papiru. Na samom početku Ministartsvo zdravlja je od firme "Drager tehnika" nabavilo još 15, čak po ceni nižoj od one koju su javnom nabavkom predvideli.

Odmah potom krenulo je licitiranje koliko ih je na putu za Srbiju, predsednik Vučić je čak tvrdio da je u svetu tolika jagma da ih “kupujemo na polucrno”. On je bio ubeđen da će uskoro naše zdravstvo raspolagati sa čak 3.700 respiratora, čini se više nego deset puta preko potreba koje sada imamo u piku trećeg talasa epidemije.



(zurnal.info) 

Pročitajte više tekstova sa pojmovima:

Javne nabavke, Žana Gauk, Pandemija