AMIR PEĆANINOVIĆ: Upamtio sam rečenicu: "Kako Ciganin može biti bolji od nas?"

Amir Pećaninović je mladi Rom iz Živinica. Završio je srednju Medicinsku školu u Tuzli i bio je prvi Rom koji je upisao ovu srednju školu.
Sa odličnim uspjehom mogao je da se nada upisu na Medicinski fakultet. Tako je i bilo. Upisao je fakultet, položio sve ispite u roku i nakon prve godine, odustao.

Njegov otac je morao da bira. Hoće li Amir nastaviti sa fakultetom, a da mlađi brat odustane od srednje škole, ili će Amir pokušati naći posao i potražiti drugi fakultet pa da i mlađi brat završi srednju školu?
Odluku je donio Amir. Nije želio da njegov brat ima samo osmogodišnju školu.

Kako ciganin može biti bolji od nas

Mnogo prije Amira i mnogo prije njegovog oca, pedesetih godina prošlog vijeka, Amirov djed Suljo bio je jedan od rijetko obrazovanih Roma u BiH. Završio je srednju ekonomsku školu i radio kao komercijalista u rudniku Banovići.

Jedno vrijeme bio je i direktor, ugledan i poštovan. Odnos prema obrazovanju prenio je i na svoju djecu. Amirov otac je završio ekonomsku školu, a majka srednju ugostiteljsku školu.

Nije živio u romskom naselju, bio je jedini Rom koji je pohađao Prvu osnovnu školu. Od samog početka isticao se kao jedan od najboljih učenika.

- Nikada nisam imao nikakav problem. Bio sam učenik sa svim peticama... A onda mi se desilo nešto strašno – govori Amir.

U sedmom razredu na jednom roditeljskom sastanku, razgovarajući sa roditeljima, Amirov razredni starješina je došavši do njega, kazao:
- Za Amira nemam šta da kažem. Primjeran je učenik i sa svim je peticama.
- Kako jedan Ciganin može da bude bolji od nas? – uzviknuo je jedan od roditelja.

Nakon par dana, nekoliko učenika iz razreda sačekali su ga ispred škole i isprebijali.
Sazvan je roditeljski sastanak, direktor je dao obećanje da se neće ponoviti ništa slično...

- Nakon toga nisam nikada imao bilo kakav problem – rekao je Amir.
Osnovnu školu završio je kao učenik generacije.

Sredina bez Roma

U Živinicama postoje dva romska naselja. Međutim, Amir do svoje dvanaeste godine nije imao gotovo nikakvog dodira s Romima, jer je živio na drugom kraju grada gdje nema Roma.

- Naravno, ja nisam nikada bježao od toga. Naprotiv, svima sam govorio da sam Rom i bio sam ponosan – rekao je Amir.

Kako nije živio u mahali, Amir nije imao svakodnevne kontakte s Romima. To se danas može prepoznati kod Amira. On ne govori romski jezik, jer se u kući gdje je živio, vrlo rijetko upotrebljavao.

Nakon što je kao prvi Rom upisao Prvu osnovnu školu, Amir je bio prvi Rom koji je upisao i srednju Medicinsku školu. I tu je bio odličan učenik.

- U srednjoj je već bila druga priča... Nikada nisam imao nikakvih problema. No, postoji jedna anegdota – kaže nam.
Ali ne radi se ovdje o anegdoti. Zapravo je opaka diskriminacija. 

U drugoj godini srednje škole, Amirov razredni starješina podijelio je anketne listiće na kojima se između ostalog trebalo izjasniti i o nacionalnoj pripadnosti.

- Ja sam napisao da sam Rom, kazao je Amir.
On nam je kazao da je nakon toga nastala poprilična zbrka. Razrednik je mislio da se Amir šali i s njim je ozbiljno porazgovarao.

- Predrasude, samo predrasude... Niko to nije očekivao, jer je svima usađena slika Roma sa ulice, ili nekog smetljišta – prisjeća se.

Kad proradi inat

Tek po završetku srednje škole i kada je počeo da traži posao, Amir se susreo sa pravim značenjem riječi diskriminacija.

- Nekoliko puta sam pokušavao da se zaposlim u Domu zdravlja u Živinicama. Podnosio sam molbe, ali direktor mi je u više navrata govorio da nema u planu upošljavati nove radnike – prisjeća se Amir.
Međutim, tvrdi da je uvijek, kada je odlazio u Dom zdravlja, susretao novouposlene radnike. 

Nakon nekoliko neuspjelih pokušaja, obratio se romskim nevladinim organizacijama.
Ubrzo nakon upućene molbe, dobio je poziv.

- Prvi put sam potpisao ugovor na tri mjeseca. Radio sam tri mjeseca, a onda se ponovo vratio na početak – rekao je Amir.
Ovako je bilo nekoliko puta. Radio par mjeseci, pa je bio kući pet. Od posljednjeg obećanja da će ga ponovo pozvati, prošlo je puno. Amir je odustao, jer je shvato da za njega nema mjesta u Domu zdravlja.

Danas radi u Udruženju Roma “EuroRom” iz Tuzle. Nije odustao od ideje da završi fakultet. Štedi novac. Rado se prisjeća svog pokojnog djeda od kojega je sve počelo. Prisjeća se i događaja iz sedmog razreda, koji mu je bio prekretnica u životu.

Kaže da je nakon toga proradio nekakav inat u njemu. Tada je obećao sebi da će se uvijek truditi da bude najbolji.
- Nažalost, medicina se ne može vanredno završavati, tako da će mi to ostati neostvareni san, ali planiram visoku medicinsku školu, ili neki drugi fakultet koji se može vanredno završavati, kazao je Amir.
...
Te ove Rrom

Ramosarda thaj nakhavda pi Rromani čhib: Dalibor Tanić

Amir Pećaninović: Ićardem an godji e agoresko godjaveripe: Sar o Rrom šaj te avel pošukar amendar

O Amir Pećaninović si terno Rrom adar Živinice. Nakhada srednjo Medicinsko sikavniandi Tuzla i hineha angluno Rroma ki akaja sikavni. Hineha shukar sikando, em manglja te džal ko fakulteto.
Gadija hineha. Ramosarda o fakulteti, položinda sa pučipa, em palo jek brš, crdindape.
Leskoro dad musaj te alosarel maškaro phralja. Jal o Amir te džal ko fakulteti, a tikno phral te ačhol ćhere, jal o Amir te crdelpe andaro fakulteti, sar te o tikno phral džal andi sikavni.
O Amir korkoro ćerda krisi. Vov na manglja leskoro phral te ačhol bezi srednjo sikavni.

Sar o Rrom šaj te avel pošukar amendar

But angle deso o Amir tahj leskoro dad  hineha ki sikavni, angle šhovardeš brš e Amiresko papu o Sulja, hineha jek livarno Rrom. Vov nakhada srednjo Ekonomsko sikavni, em ćerda bući sar komercijalista andno rudnik Banovići. Palo odovoa o Suljo hineha direktori ko rudniko, dikhavno thaj paćavno.

Leskeri relacija thaj o mangipe pala i sikavni nakhavda ko Amiresko dad. Vov nakhada srednjo Ekonomsko sikavni, dikhavno thaj paćavno ando Živinice.

E Amireski daj nakhada srednjo Ugostiteljsko sikavni. A kaktar o Amir ašućardape pobut.

Vov na crdindape katar leskero suno – fakulteto.

O Amir na džuvdinda andi rromani malava. Dživdinda ki aver rig ando Živinice. Hineha jekhoro Rrom savo djelo andi Prvo osnovno sikavni. Vov povakerdjape sar jek kotar najšhukar sikande.

-Na hineha ma nisavo pharimate. Avilem najšukar sikando... Numaj, dodžakerdjum jek baro bilačhipe – vakerel o Amair.

Ko eftato brš andi sikavni hineha kedipe andi škola. O sikavno vaćarda e dadenca thaj e dajenca kotaro čhave.

E Amiresko sikavno vakerdja kas si o Amir najšhukar sikando thaj nane aver so te vakherel olestar.

-Sar o Rrom šaj te avel pošukar amendar – holjarda jek dad.

Duj dive palo adava e Amireske amala ašućardele thaj mardele. O šherutno e sikavnako vakerda kaj na pale e Amire ka ovel pharipe.

-Pale odovo na hineha ma pharipa – phenda o Amir.

Vov i sikavni nakhada sar najšhukar sikando andi generacija.

Pašimata bizo Rroma

Ando Živinice si duj rromane malave. O Amir kotar leskero dešhudujto brš na hineha mašhkaro Rroma, adaleske kaj dživdinda ki aver rig ando Živinice kaj na hineha Rroma.
-Me na našljum kotar odova. Sarijenge vakerava kaj sem Rrom em džava ko baripe – vakerda o Amir.

Sar na dživdinda andi malava, e Amire na hineha kontakt avere Rromenca. Adava avdive šaj te prepindžarelpe ko Amir.  Vov na vakerel rromane, adaleske kaj ando kher na vakerdape rromane.

Pali osnovno sikavni, o Amir hineha jekhoro Rom savo djelo andi Medicinsko sikavni.

-Andi srednjo sikavni hineha vareso aver... Adarga na hinehama pharipa. Isi jek baro hasape – phenel o Amir.

Numaj, akava nane hasabnaske, akava si jek bari diskriminacija.

Ko dujto brš andi Medicinsko sikavni, e Amiresko sikando anda lil ando savo trebonda te hramosarelpe koj si savi nacionalnost.

-Me hramosardem kaj sam Rom – vakerda o Amir.

Vov vakerl kaj palo adava ačhili jek bari zbrka. E Amiresko sikando gndinda kaj o Amir kerel hasape oleja.

-Angalkrisipe... Khonik na ašućarda kaj me sem Rom, adaleske kaj sarijenge ando šhero kaj si o Roma po droma, melale, džungale...-ripardivel pe o Amir.

Kana avel o inati

Harica pale so nakhada Medicinsko sikavni, o Amir rodinda bući. Athe dikhlja soj si čhače diskriminacija.

-Nekobor droma mangljem te astarav bući ko Dom zdravlja ando Živinice. Hramosardem lila, numaj o šherutno phenda kaj nane than mange -vakerel o Amir.

Vov phenel kana god gelo ko Dom zdravlja dikhlja avren manušhen save astarde te kheren bući.

Palo nekobor droma, vov rodindja dumo kotar o Rromane organizacije.

Sig palo so bičhalde lil, e Amire rodinde andaro Dom zdravlja.

-Prvo drom ćerdem bući trin masek. Palo odova irindema khere – vakerel o Amir.

Palo nekobor droma ki bući-khere, ki bići-khere na rodindema. Ake panda na avilo ni jek lil. O Amir vaazdinda pe vasta.

Akana vov kerel bući ko Rromani organizacija “EuroRom” andi Tuzla.

Numaj, vov panda na vazdinda pe vasta te nakhavel o fakultet. Arakhel e love. Ripardivel pe e papuske kova angle šhovardeš brš hineha šerutno.

Ripardivel i kana halja maripe andi sikavnisavi. Odova hineha jek baro memonti ko leskoro džuvdipe.
Pale so halja maripe adalesko so si vov Rrom savo si najšhukar sikando, o Amir phenel kaj astarda but baro zuralipe. Vakerel kaj dina ande leste disavo inato. Dinja thav peske kaj ka avel majšukar.

 - Okova soj si pharipe, Medicinsko fakulteti našti te nakhavelpe vanredno. Adava ka ačhol mo suno. Numaj, šaj te nakhavav Visoko medicinsko sikavni, jal aver fakulteti – vaćerda o Amir. 

(zurnal.info)