ASHRAF NAGGUI: Dolazak Muslimanskog bratstva na vlast bio bi problem za Egipat

Kriza u Egiptu ovih dana polako dostiže svoj zenit. Preko milion nezadovoljnih građana danima protestuje na ulicama Kaira i u drugim gradovima, tržeći smenu korumpirane vlasti. Da li je dovoljno da se Mubarak povuče sa vlasti i hoće li se povući? Širi li se egipatska kriza na Bliski istok i od čega Amerikanci najviše strahuju. U intervjuu za Žurnal na ova pitanja je odgovarao Ashraf Naggui, novinar i poznavalac situacije u Egiptu. Naggui je iz Egipta, a trenutno živi u Londonu gde radi kao novinar

U svetskim medijima se ovih dana puno spekuliše oko toga kako je nastala kriza u Egiptu. Moćni Islamisti, uticaj SAD-a, a spominje se i Izrael. Šta je po vašem mišljenju dovelo do krize u Egiptu?

- Kriza je uglavnom nastala zbog nedostatka slobode izražavanja i ugnjetavanja, što su inače praktikovale bezbednosne snage. To se najviše odražavalo na mlade. U Egiptu je tako još od 1981. Na ovo dodajte visoku stopu nezaposlenosti i visok stepen društvene nejednakosti. To vam je praktično bila tempirana bomba. Moram pomenuti i mlade ljude iz “Grupe 6. april” koji su bili jedni od mnogih koji su preko Tweetera i Facebooka slali pozive za proteste. Ove grupe mladih aktivista su itekako pomogle da se tridesetogodišnji režim Hosnia Mubaraka baci na kolena.

Na koji način se kriza u Egiptu može dalje razvijati?

- Demostranti, uglavnom mladi, jasni su u svojim zahtevima. Oni insistiraju da se Mubarak povuče i da se održe slobodni izbori. U suprotnom, oni su obećali da će nastaviti ono što oni nazivaju ustanaka protiv režima. Situacija može da eskalira u svakom trenutku, što otvara vrata za žestoke akcije protiv demonstranata.

Mubarak je tri decenije na vlasti i pokušaće na svaki način da je zadrži. Šta je to što on može dalje preduzeti, ako se kriza nastavi?

- Već smo videli kako je Mubarak odgovorio na talas gneva javnosti. Prvo je pitao Vladu i kontroverzne ličnosti unutar vladajuće NDP-a da podnese ostavku. Zatim je imenovan prvi potpredsednik nakon trideset godina. Onda je imenovao novu Vladu i dao ukaz za novi paket političkih i ekonomskih reformi. Od njega se očekuje da objavi da se neće kandidovati ove godine za predsednika.

Skoro milion ljudi je na ulicama. Svetski mediji prenose da je nezadovoljstvo protestanata uglavnom zbog korumpirane Vlade. Šta je pored ovog razloga za tako kratko vreme izvelo milione ljudi na ulice širom Egipta?

-Danas smo videli, a i preneli su svi svetski mediji da je na glavnom trgu (Tahrir) u Kairu izašlo više od milion ljudi. Demonstracije su i u ostalim ključnim gradovima poput Aleksandrije i Sueca, gde je danas izašlo nekoliko stotina hiljada ljudi.

Ekonomski eksperti i sociolozi pripisuju sve zločine vladi i Mubarakovoj partiji, jer je imala jako spor pristup u rešavanju problema korupcije, ali i neodobravanje relevantnog zakonodavstva. Javnost je takođe bila nezadovoljna vladajućom partijom i bivšom vladom, jer su mnogi korumpirani biznismeni negovali monopolske trendove i sumnjive programe privatizacije. Pored toga, plate su stalno opadale kao rezultat visoke inflacije. Osnovni prehrambeni proizvodi su izuzetno poskupeli, dok je platežna moć običnih ljudi potpuno opala.

Vojska je obećala da neće krenuti na građane. Može li se u trenutku nešto promeniti i da vojska krene pucati na građane?

-Vojska je institucija koja je visoko cenjena i mnogo poštovana u Egiptu. Otkada je raspoređena po Kairu, vojska je naišla na topao prijem od demonstranata. Na neki način, konstantna izloženost egipatskih vojnika svakodnevnim bučnim žalbama njihovih sunarodnika, umanjila bi njihovu snagu, ako bi došlo do toga da vojska mora da reaguje.

Kakve su namere Muslimanskog bratstva u ovim protestima?

-Muslimansko bratstvo je najorganizovanija opoziciona grupa u Egiptu. Oni pokušavaju da iskoriste istorijsku šansu da ubace sebe u vladajuću koaliciju i da preuzmu vlast. Za SAD i njihovog regionalnog saveznika Izrael, to bi bilo veoma loše za razvoj regiona. Eventualni ulazak Bratstva u vlast, otvara vrata da u Egiptu vidimo ono što smo već videli u Iranu, Libanu i Gazi – korišćenje demokratskih sredstava za postizanje radikalnih islamističkih ciljeva.

Kakav uticaj u narodu Egipta ima El Baradei?

-Mohamed el Baradei je stekao značajan kredibilitet, kao i medijsku pažnju na zapadu, ali ne i u Egiptu. Egipatski kritičari ističu da je on poslednjih 30 godina veći deo proveo u inostranstvu i izgradnji međunarodnog ugleda. Podsetimo, on je bio van Egipta u novembru prošle godine kad je nasilje poremetilo parlamentarne izbore. Kada je sadašnji talas protesta uzeo maha, on se jednostavno vratio da “pokupi kajmak”.

Ko ima najveći interes da se održi mir, ili možda nastavi nasilje u Egiptu?

- Arapski susedi imaju najveći interes za postizanje mira u Egiptu. Naravno, oni strahuju da se talas nemira proširi i u njihove zemlje. SAD takođe pozivaju na uzdržanost i isključivanje nasilnih sukoba policije i demonstranata, jer bi to išlo na štetu njenoj slici kao o zaštitniku ljudskih prava. S druge strane, neki Egipćani gledaju na Izrael, Iran i neke radikalne islamiste, jer, Iran podržava Hamas u Gazi i Hezbolah u Libanu.

Na kraju, da li je dovoljno da Mubarak ode sa vlasti. Šta nakon toga?

- Za mlade koji su na ulicama i koji protestiraju, uklanjanje Mubaraka je sasvim dovoljno. Međutim, tu su mnoge opasnosti i jedan širok dijapazon scenarija koji mogu biti rezultat dešavanja u Egiptu. Prvo, ako Mubarak pristane da se povuče, vojska će preuzeti ključnu ulogu i biće institucija koja mora da ukaže na to, jer on predstavlja faktor nestabilnosti u zemlji. Vojska preuzima ulogu za bezbednost zemlje.

Drugi scenario - sumorno. Mubarak bi mogao da pokuša “da se vozi” na protestima, nadajući se da će se protestanti umoriti pre nego što on nešto uradi. Drugo, on jednostavno može izdati nalog da se protesti uguše, ali mu je za to potrebna vojska.

Verovatniji scenario je da Mubarak bude ozbiljan u svojim obećanjima. Dakle da se ne kandiduje na predsedničkim izborima koji će biti u septembru, a opozicija se složi da se pridruži vladi - haos i nasilje može biti izbegnuto.

U ovom scenariju, uticajne političke figure kao što je Muhamed el Baradei ili generalni sekretar Arapske lige Amer Moussa, ili čak bivši predsednički kandidat Ayman Nour, mogu se pojaviti kao kompromisne figure koje će nadgledati čitav tok tranzicije i uspostaviti nova pravila za predsedničke i parlamentarne izbore u koja će Egipćani verovati.

Na kraju, očekuje se i da veliki deo glasova osvoji Muslimansko bratstvo što će predstavljati novi problem za Washington i njegovog najbližeg saveznika Tel Aviv.

(zurnal.info)