“Bernardijeva soba” zaslužila NIN-ovu nagradu

Dobitnik NIN-ove nagrade za roman godine je pisac Slobodan Tišma za roman "Bernardijeva soba".

Prema obrazloženju žirija Tišmin roman izdvojio se osobenom perspektivom ljudske izolacije i umjetničke samodovoljnosti.
Ove godine, pored Tišminog romana, u najužem izboru za NIN-ovu nagradu bili su "Majn Kampf" Svetislava Basare, "Almaški kružoci lečenih mesečara" Franje Petrinovića, "Oda manjem zlu" Voje Čolanovića, "Sasvim skromni darovi" Uglješe Šajtinca i "Kontrolni punkt" Davida Albaharija.
O “Bernardijevoj sobi” književna kritičarka Maja Solar napisala je:

Bernardijeva soba nije samo roman kao događajnost, već priča koja je pronašla i autora i čitaoce, i vozi nas i vozi u čudesnoj naizmeničnosti uzlaznih i silaznih lukova na Jadranskoj magistrali. Ispresecanost putanja fenikscrvene bube i tamnog mercedesa, u tamnoljubičasto more, u veliki hladni Okean. Roman koji je kantata raspričava se kao muzika - i na planu doživljaja. Reč je o prozno-poetskom melanžu, pripovesti i refleksijama, muzici i slikama, alhemijskim pretapanjima događaja, razmišljanja, boja i oblika, nameštaja, sobe, grada i okeana. Naracija nije linearna, nego isprekidana, muzikalna, ponavljajuća, dijalektička; ne putanja, nego mnoštvo skretanja i susretanja ...

Novi roman Slobodana Tišme pojavljuje se kao netipična proza, kao pasivni otpor i rezignacija, kao remećenje klasične naracije (sistema u kojem živimo) i prepuštanje alhemiji zgušnjavanja doživljaja i događaja. Slojevi radnje su slojevi zanosa koji želi da bude neprekidna afirmacija, dijalektička afirmacija, ,,Da ali Ne! Ne, ali Da! Uvek Da, ali sa zadrškom“. Stoga je priča=doživljaj ovog romana ona kućica koju nosi svaki/a umetnik/ca. Bernardijeva soba je svačija vlastita soba, mesto subjekta koje je titranje praznine između talasa Okeana, soba koja nas prazni od nas samih.

Vladimir Arsenić svojevremeno je ovako opisao Tišmin roman:

Po filozofskoj dubini, po prihvatanju nemoći, po snazi slike, Bernardijeva soba je vrhunsko delo umetnosti i kao takvo verovatno van domašaja velikog broja čitalaca, uprkos svojoj dostupnosti jer je u pitanju delo koje se mehanički reprodukuje (Pištin omiljeni citat iz Benjamina). Ovaj roman će ostati tamo gde i želi da bude, tamo gde mu je i prirodno mesto – putokaz pravog smera na margini jedne zalutale književnosti.

Slobodan Tišma rođen je 1946. godine u Staroj Pazovi. Studirao je književnost u Novom Sadu i Beogradu. Bio je urednik u Indexu, „Poljima“ i dugogodišnji saradnik na Novosadskoj televiziji, u emisijama „Kulturni magazin“, „Videopis“ i „Sazvežđe knjiga“. Bio je frontmen „Lune“ i „La Strade“, kultnih bendova iz osamdesetih godina. Svoju prvu knjigu objavio je kada je napunio 45 godina. Živi u Novom Sadu.

(zurnal.info)