Nakon njihovog prvog koncerta u Mostaru, novinar Ahmed Burić, Kebru je opisao kao mješavinu Dee Dee Ramonea i Iana Curtisa. Neki drugi su ga prozvali panonskim Mark E. Smithom. No, po meni, godine prolaze, a još uvijek nije nađeno rješenje za enigmu zvanu Branislav Babić Kebra. Još uvijek možemo postaviti pitanje „ko je taj čovek“? Nadamo se da će vam ovih 5 pitanja i odgovora makar malo približiti Kebru i Obojeni program.
Što Kebra i Obojeni program trenutno rade?
Kebra se malopre probudio, napravio kafu i seo za komp da odgovori na pet pitanja a Obojeni Program je u vazduhu na laganih -6C u Novom Sadu.
Posljednji vaš album je zapravo best off kompilacija. Ono što je zanimljivo je da ste ušli u studio i ponovo snimili sve stvari koje čine presjek vaše karijere. Otkud je došla ta potreba za „redizajnom“ nekih starih dobro poznatih pjesama?
Suština tog albuma je da se čuje koliko se Obojeni Program menjao kroz proteklih 30 godina. Za mene su promene najvažnija stvar u životu. Sve ostalo je zamka letargičnog života. Naravno, ne promene po svaku cenu, već uspostavljanje sistema vrednosti i na osnovu toga svakim danom korak napred.
Vidim i čujem da se u Novom Sadu lome koplja oko situacije u kulturi. Kako ti gledaš na projekt „exitizacije“ novosadske kulture?
Slična je situacija i u toj „kulturi“, ljudi se plaše promena., previše se hermetično živi. Život je sveden na puko preživljavanje i kome je u takvom ambijentu do „kulture“. Exit je u Novom Sadu organizacija koja je promenila kulturološku mapu grada, i izdigla je na znatno viši nivo. Ja bih rekao da su je digli na svetski nivo, ali evo neka bude na regionalni. Ni to nije malo , e sad to svima smeta, i svi bi da se vrate na staro, jer ne razumeju kvalitet promene. Ne nalaze sebe u tome zato sto su inertni i zatvoreni u svoje male kutije, male kružoke, zato što su replika nekog prošlog vremena.
Ljudima u BiH manje je poznato da si ti i prilično tiražan romanopisac. Jedan novinar davno te je prozvao renesansnim čovjekom. Prateći tvoj rad godinama stekao sam dojam da su i muzika koju radiš, ilustracije koje crtaš, dizajn i knjige koje pišeš dio jednog istog projekta. Kako bi ti opisao taj svoj projekt? Odnosno, možeš li nam približiti globalnu sliku Kebrinog projekta „Obojeni program“.
Ne doživljavam to kao neki projekat, a još manje Obojeni Program kao svoj projekat. Ali isto tako razumem da ljudi to tako doživljavaju. Svako od nas ima svoj stav i samo je razlika u tome da li ga želi sa nekim podeliti, i da li to nekoga uopšte interesuje. Svako od nas je ono što radi, svojim radom crtamo sebe.
Koliko je cijela ta priča tipično novosadska? Ako se vratimo u vrijeme koje je prethodilo tvom radu nalazimo još renesansnih pojava poput Slobe Tišme i Miroslava Mandića. Otkud takve umjetničke pojave baš u Novom Sadu?
Slobodan Tišma i Miroslav Mandić su super likovi, ima tu još nekoliko interesantnih stvaraoca.. i svi su jako bitni za ovaj grad ili ovu zemlju. Meni su bitni, ali sumnjam da su bitni kulturološkom establišmentu. To je ta dugogodišnja palanačka logika, malicioznost sredine u kojoj stvaraš. Ali to je tako, ne samo u Novom Sadu, svaka urbana sredina ima svoje neshvaćene heroje.
(zurnal.info)
">Nakon njihovog prvog koncerta u Mostaru, novinar Ahmed Burić, Kebru je opisao kao mješavinu Dee Dee Ramonea i Iana Curtisa. Neki drugi su ga prozvali panonskim Mark E. Smithom. No, po meni, godine prolaze, a još uvijek nije nađeno rješenje za enigmu zvanu Branislav Babić Kebra. Još uvijek možemo postaviti pitanje „ko je taj čovek“? Nadamo se da će vam ovih 5 pitanja i odgovora makar malo približiti Kebru i Obojeni program.
Što Kebra i Obojeni program trenutno rade?
Kebra se malopre probudio, napravio kafu i seo za komp da odgovori na pet pitanja a Obojeni Program je u vazduhu na laganih -6C u Novom Sadu.
Posljednji vaš album je zapravo best off kompilacija. Ono što je zanimljivo je da ste ušli u studio i ponovo snimili sve stvari koje čine presjek vaše karijere. Otkud je došla ta potreba za „redizajnom“ nekih starih dobro poznatih pjesama?
Suština tog albuma je da se čuje koliko se Obojeni Program menjao kroz proteklih 30 godina. Za mene su promene najvažnija stvar u životu. Sve ostalo je zamka letargičnog života. Naravno, ne promene po svaku cenu, već uspostavljanje sistema vrednosti i na osnovu toga svakim danom korak napred.
Vidim i čujem da se u Novom Sadu lome koplja oko situacije u kulturi. Kako ti gledaš na projekt „exitizacije“ novosadske kulture?
Slična je situacija i u toj „kulturi“, ljudi se plaše promena., previše se hermetično živi. Život je sveden na puko preživljavanje i kome je u takvom ambijentu do „kulture“. Exit je u Novom Sadu organizacija koja je promenila kulturološku mapu grada, i izdigla je na znatno viši nivo. Ja bih rekao da su je digli na svetski nivo, ali evo neka bude na regionalni. Ni to nije malo , e sad to svima smeta, i svi bi da se vrate na staro, jer ne razumeju kvalitet promene. Ne nalaze sebe u tome zato sto su inertni i zatvoreni u svoje male kutije, male kružoke, zato što su replika nekog prošlog vremena.
Ljudima u BiH manje je poznato da si ti i prilično tiražan romanopisac. Jedan novinar davno te je prozvao renesansnim čovjekom. Prateći tvoj rad godinama stekao sam dojam da su i muzika koju radiš, ilustracije koje crtaš, dizajn i knjige koje pišeš dio jednog istog projekta. Kako bi ti opisao taj svoj projekt? Odnosno, možeš li nam približiti globalnu sliku Kebrinog projekta „Obojeni program“.
Ne doživljavam to kao neki projekat, a još manje Obojeni Program kao svoj projekat. Ali isto tako razumem da ljudi to tako doživljavaju. Svako od nas ima svoj stav i samo je razlika u tome da li ga želi sa nekim podeliti, i da li to nekoga uopšte interesuje. Svako od nas je ono što radi, svojim radom crtamo sebe.
Koliko je cijela ta priča tipično novosadska? Ako se vratimo u vrijeme koje je prethodilo tvom radu nalazimo još renesansnih pojava poput Slobe Tišme i Miroslava Mandića. Otkud takve umjetničke pojave baš u Novom Sadu?
Slobodan Tišma i Miroslav Mandić su super likovi, ima tu još nekoliko interesantnih stvaraoca.. i svi su jako bitni za ovaj grad ili ovu zemlju. Meni su bitni, ali sumnjam da su bitni kulturološkom establišmentu. To je ta dugogodišnja palanačka logika, malicioznost sredine u kojoj stvaraš. Ali to je tako, ne samo u Novom Sadu, svaka urbana sredina ima svoje neshvaćene heroje.
(zurnal.info)
">Nakon njihovog prvog koncerta u Mostaru, novinar Ahmed Burić, Kebru je opisao kao mješavinu Dee Dee Ramonea i Iana Curtisa. Neki drugi su ga prozvali panonskim Mark E. Smithom. No, po meni, godine prolaze, a još uvijek nije nađeno rješenje za enigmu zvanu Branislav Babić Kebra. Još uvijek možemo postaviti pitanje „ko je taj čovek“? Nadamo se da će vam ovih 5 pitanja i odgovora makar malo približiti Kebru i Obojeni program.
Što Kebra i Obojeni program trenutno rade?
Kebra se malopre probudio, napravio kafu i seo za komp da odgovori na pet pitanja a Obojeni Program je u vazduhu na laganih -6C u Novom Sadu.
Posljednji vaš album je zapravo best off kompilacija. Ono što je zanimljivo je da ste ušli u studio i ponovo snimili sve stvari koje čine presjek vaše karijere. Otkud je došla ta potreba za „redizajnom“ nekih starih dobro poznatih pjesama?
Suština tog albuma je da se čuje koliko se Obojeni Program menjao kroz proteklih 30 godina. Za mene su promene najvažnija stvar u životu. Sve ostalo je zamka letargičnog života. Naravno, ne promene po svaku cenu, već uspostavljanje sistema vrednosti i na osnovu toga svakim danom korak napred.
Vidim i čujem da se u Novom Sadu lome koplja oko situacije u kulturi. Kako ti gledaš na projekt „exitizacije“ novosadske kulture?
Slična je situacija i u toj „kulturi“, ljudi se plaše promena., previše se hermetično živi. Život je sveden na puko preživljavanje i kome je u takvom ambijentu do „kulture“. Exit je u Novom Sadu organizacija koja je promenila kulturološku mapu grada, i izdigla je na znatno viši nivo. Ja bih rekao da su je digli na svetski nivo, ali evo neka bude na regionalni. Ni to nije malo , e sad to svima smeta, i svi bi da se vrate na staro, jer ne razumeju kvalitet promene. Ne nalaze sebe u tome zato sto su inertni i zatvoreni u svoje male kutije, male kružoke, zato što su replika nekog prošlog vremena.
Ljudima u BiH manje je poznato da si ti i prilično tiražan romanopisac. Jedan novinar davno te je prozvao renesansnim čovjekom. Prateći tvoj rad godinama stekao sam dojam da su i muzika koju radiš, ilustracije koje crtaš, dizajn i knjige koje pišeš dio jednog istog projekta. Kako bi ti opisao taj svoj projekt? Odnosno, možeš li nam približiti globalnu sliku Kebrinog projekta „Obojeni program“.
Ne doživljavam to kao neki projekat, a još manje Obojeni Program kao svoj projekat. Ali isto tako razumem da ljudi to tako doživljavaju. Svako od nas ima svoj stav i samo je razlika u tome da li ga želi sa nekim podeliti, i da li to nekoga uopšte interesuje. Svako od nas je ono što radi, svojim radom crtamo sebe.
Koliko je cijela ta priča tipično novosadska? Ako se vratimo u vrijeme koje je prethodilo tvom radu nalazimo još renesansnih pojava poput Slobe Tišme i Miroslava Mandića. Otkud takve umjetničke pojave baš u Novom Sadu?
Slobodan Tišma i Miroslav Mandić su super likovi, ima tu još nekoliko interesantnih stvaraoca.. i svi su jako bitni za ovaj grad ili ovu zemlju. Meni su bitni, ali sumnjam da su bitni kulturološkom establišmentu. To je ta dugogodišnja palanačka logika, malicioznost sredine u kojoj stvaraš. Ali to je tako, ne samo u Novom Sadu, svaka urbana sredina ima svoje neshvaćene heroje.
(zurnal.info)
">