DOKTOR PORESKOG PRAVA ROK SNEŽIČ:Federacija BiH je najbolji off-shore na svijetu, bolji od Paname

Interview

DOKTOR PORESKOG PRAVA ROK SNEŽIČ: Federacija BiH je najbolji off-shore na svijetu, bolji od Paname

Slovenac Rok Snežič je doktor poreskog prava i jedan je od najboljih sagovornika o off-shore kompanijama. Vlasnik je nekoliko firmi u Sloveniji a posluje i u Bosni i Hercegovini. Našu državu smatra najboljom off-shore zonom na svijetu a za Žurnal objašnjava i zašto

Federacija BiH je najbolji off-shore na svijetu, bolji od Paname
FOTO: Nino Verdnik/zurnal24.si

ŽURNAL: Da li ste vi bili iznenađeni podacima iz Panamskih dokumenata?

SNEŽIČ: Ja sam bio iznenađen da su ljudi toliko naivni da su otvarali firme na svoje ime. Ja nikada ne bih otvorio na svoje ime neko poduzeće gdje bih prao pare ili krao porez. To je ludo da otvoriš na svoje ime. Nađeš nekoga, daš mu 1.000 eura mjesečno i na njegovo ime vodiš sve tako da nikada nećeš imati problem. Ako već radiš nešto onda to radi da te niko ne može uhvatiti, a ne da ideš sa svojim pasošem i otvoriš na Panami neko poduzeće. To je glupost.

ŽURNAL: Ima li na prostoru bivše Jugoslavije kompanija koje pružaju usluge registracije off-shore kompanija poput Mossack Fonseca sa Paname?

SNEŽIČ: Bosna je najbliži off-shore za Evropu. Ja sam inače doktor poreskog prava. Pogotovo Federacija, toga nema u Republici Srpskoj. Vi nemate poreza na dobit ako poduzeće više od 50 posto usluga radi u inostranstvu. Ako ja otvorim u Sarajevu firmu i moja firma radi više od 50 posto usluga sa Evropom ja nemam kod vas poreza na dobit.

Ako otvori firmu rezident Federacije onda nema poreza na dividende, na podizanje dobiti. U Republici Srpskoj ima deset posto. Ja svima kažem da otvore firmu u Sarajevu. Sarajevo je kao Panama, još bolje. Otvorite firmu na nekoga ko je prijavljen u Federaciji, radite sa Evropom, dajte fakture iz Sarajeva za Njemačku ili Austriju. Nema nijednog poreza na dobit firme. Neko vam samo podiže pare u Federaciji. To je bolje nego Panama, a Sarajevo je i mnogo bliže.

ŽURNAL: Koliko ljudi radi na taj način?

SNEŽIČ: Pa ima ih mnogo. Mnogo ljudi otvara u Federaciji firme, ima Slovenaca, Austrijanaca i Nijemaca. Te ljude vi nećete naći jer su to pametni ljudi koji prvo mene pitaju, ja sam poreski savjetnik.

Kažem im da nađu nekoga ko živi u Sarajevu, da ga zaposle i daju mu 1.000 eura plate. Nek se vodi na njega firma. Na taj način nema poreza na dividende, poreza na dobit i nema ličnog poreza na podizanje para jer u Federaciji su ti porezi nula. U Republici Srpskoj su 20 posto, tamo gubite, upozoravam klijente. 

Kažem im zašto da idete u Panamu? Idite fino u Sarajevo, otvorite tamo firmu na nekoga iz Federacije i gotova priča. Uzećete svu lovu bez ijednog poreza.

Imam mnogo klijenata koje šaljem u Bosnu da otvaraju firme, nađu tamo čovjeka koji je vlasnik firme i ostalo je sve legalno. Niko ne može reći da mi tu krademo porez.

ŽURNAL: To je sve po zakonu?

SNEŽIČ: Sve! Ja kažem da je najbolji off-shore Bosna. Mislim na Federaciju. Što bi čovek letio u Panamu i tamo tražio nekoga. Fino dođeš u Sarajevo i nađeš čovjeka iz Sarajeva koji je rezident Federacije i gotova priča.

Kad se isplati dobit, rješenjem se sva dobit prebaci na rezidenta i on ide na banku i diže pare. Gotova priča.

ŽURNAL: Kako onda taj novac ide van države, kako se iznosi?

SNEŽIČ: On putem banke samo navede da se radi o pozajmici i prebaci novac pravom vlasniku. On dobije  pozajmicu na 20 godina sa kamatom od jedan posto. Nikakav problem.

Kod vas se može 3.000 eura prenijeti preko granice bez prijavljivanja. Čovjek koji je podigao dobit može legalno ponijeti u Evropu i 100.000 eura ako ima potvrdu iz banke da je to legalna dobit. To nije nikakav problem.

Ja sam zaključio da je Federacija najbliži i najpovoljniji off-shore Evropljanima. Zato sve moje klijente šaljem u Federaciju.

ŽURNAL: Kako novac uđe u Bosnu za pokretanje firme?

SNEŽIČ: Pet hiljada eura može svaki stranac, bez prijavljivanja, ponijeti preko granice. Hiljadu eura je osnivački kapital, u Republici Srpskoj je jedna marka. U Republici Srpskoj se ne isplati otvarati firme, ja to svakome kažem.  Ja se tome čudim da ste vi kao dvije države, Federacija i Republika Srpska.

Ja svakome kažem da u Sarajevu otvori firmu. Jedini uslov je da, zbog poreza, moraju raditi sa inostranstvom. Svi koji hoće nešto da muljaju i peru pare oni daju fakture za neke usluge, recimo usluge posređivanja. To niko ne može dokazivati. Tako sve pare padaju na račun u Bosnu, rezident ih podiže kao svoju dobit bez poreza. Sve je legalno.

ŽURNAL: Šta je sa registrom kompanija koji postoji u Federaciji i u kojem se mogu vidjeti imena vlasnika?

SNEŽIČ: Uzmu se vaši ljudi. Ne dođem ja sada kao Slovenac i otvorim tamo. Ako ja kao Slovenac otvorim u Federaciji firmu, imam porez u Sloveniji koji moram da prijavim. Oporezivan sam 25 posto. Zato trebam naći rezidenta vlasnika koji nema oporezivanja dividende. On mi donosi keš u Sloveniju ili mi pušta preko banke pozajmicu. To je sve legalno. Naša porezna ne može meni oporezivati pozajmicu na 20 godina. Još bolje da donese keš. Na granici to može prijaviti jer je legalno podizao novac sa računa. Nije on tu ništa pokrao.

Kod vas je problem podizati više od 20.000 maraka zbog terorizma i provjera. To malo komplikuje i onda je bolje prebacivanje para. Imam ugovor kod notara na 20 godina i niko ne može reći da je nešto sporno.

ŽURNAL: Koliko država kontroliše taj način poslovanja?

SNEŽIČ: Ništa. Osim banaka. Samo banke kontroliraju podizanje keša – zašto ide keš i u koju svrhu. Samo banke rade kontrolu. Zato je bolje kada se pušta sa računa na račun. Malo gubiš na konverziji maraka u eure.

ŽURNAL: Na koliko procjenjujete taj biznis u Federaciji – milionima, desetinama miliona ili su veći iznosi?

SNEŽIČ: Ja mislim da je mnogo takvih kompanija. Vi ste isto kao Kipar ili Panama. Budimo realni. Federacija je još bolja od Paname. Panama ima šest posto na dividende a vi imate nulu. Ponavljam, najbolji off-shore, najbolja oaza, je Federacija.

ŽURNAL: Da li će nakon otkrića Panama dokumenata biti veći interes za Sarajevo kao off-shore zonu?

SNEŽIČ: Pa da, sigurno će biti. Mene sada mnogo zovu. Kažem im obratite se jednom advokatu u Sarajevu, neću vama sada reći kojem, da ne bi napravio čovjeku problem, obratite se njemu on će vam otvoriti firmu, naći će vam jednog rezidenta Federacije i nastavite sa njim sa radom. Tu ništa nije nelegalno. Vaša država je napravila takve zakone da nema poreza.

ŽURNAL: Već postoje i ljudi koji vrše te usluge?

SNEŽIČ: Da, u Sarajevu. Ovdje nema ni PDV-a. Tu su sve fakture za inostranstvo. Firma ne treba biti ni u PDV sistemu. To nije nikakva krađa poreza. To je vaša država namjerno napravila. Vjerovatno je htjela u jednom trenutku da privuče strani kapital, da se firme otvaraju. Vi ste jedini u Evropi koji imate takve zakone. Bio sam dobar sa jednim vašim ministrom i on meni kaže, gledaj Rok, to se napravilo za naše ljude poslije rata da se može nešto praviti i da se privuče tuđi kapital.

Ja mislim da to nije loše. Tako vi navučete strance da dolaze. Zaposle vaše ljude, plaćaju doprinose, banke zarađuju. Ja tu ne vidim ništa loše. Bolje da vi to radite tako nego da se toga sjete Kosovo ili Albanija. Ako vi to sada prestanete raditi vjerovatno će se Kosovo sjetiti toga jer mu trebaju pare iz inostranstva. Ja mislim da je to za Bosnu pozitivno. Ne vidim ništa negativno. Jedino mi nije jasno od čega Federacija živi. Ja radim u Republici Srpskoj, tamo imam diskoteke, klubove… Ja tamo sve platim, deset posto od dividende i deset posto poreza. Od čega Federacija živi? To je meni uvijek bilo pitanje. Jedino od inostrane pomoći.

Možete porediti Sloveniju i Federaciju. Slovenija ima 17 posto poreza na dobit a vi imate nulu za firmu koja radi više od 50 posto poslova sa inostranstvom. Mi imamo 25 posto poreza na dividendu a vi imate nulu. Ne znam od kojih poreza živite jer PDV-a nema toliko. Kod nas je i benzin 50 posto skuplji jer su porezi na derivate veći. Vi nemate ni poreza na nekretnine, nemate ništa. Na auto imate samo PDV a kod nas još 30 posto drugih poreza. Tako da ja ne znam od čega Federacija živi. To sam se uvijek pitao.

(zurnal.info)