PROTESTI STUDENATA: Fiktivno nezadovoljstvo zarad ličnih i unutarstranačkih borbi ?

Stotinjak studenata banjalučkog Univerziteta u popodnevnim satima 7. novembra “zauzelo” je prostorije rektorata. Nije bilo nikakve najave, a neki od profesora sa ovog Univerziteta koje smo kontaktirali nisu imali pojma o studentskom protestu niti su mogli da pretpostave šta bi mogao biti stvarni razlog za ovakav potez studentskih predstavnika.

“Svi ispitni rokovi su prošli, upisi su završeni, zaista ne znam šta može biti razlog protesta”, rekao je Žurnalu jedan od profesora banjalučkog Univerziteta.

Predsjednik Unije studenata RS Ratko Savić rekao je da je protest organizovan na 42. godišnjicu postojanja Univerziteta, jer se “enormna sredstva troše na proslavu, a ne izdvajaju novac za osnovne stvari kao što je zapošljavanje stručnog nastavnog kadra". Studenti su dali rok rektoru Milanu Matarugi da se pojavi u rektoratu do 16 sati, kako bi mu predali svojih 18 zahtjeva. Zaprijetili su da će, ako im ne bude udovoljeno, sledeći korak biti blokiranje nastave na svim fakultetima na Univerzitetu. Mataruga je stigao u rektorat nešto iz 16 sati, a sastanak je napustio nakon što su studenti od njega zatražili da podnese ostavku. Ratko Savić, predsjednik Unije studenata RS, rekao je da im je rektor rekao da je saglasan sa zahtjevima, ali da je nemoćan da ih izvrši.

"Pozivamo rektora da podnese ostavku, ako ne može da ispuni naše zahtjeve", kazao je Savić i dodao da će biti održana vanredna sjednica na kojoj će tražiti da se izglasa nepovjerenje rektoru ukoliko ne može da im ispuni zahtjeve.

Studenti između ostalog, traže da se istraže sve afere seksualnog uznemiravanja na Univerzitetu, da se riješi afera na Tehnološkom fakultetu, da se najboljim studentima ponudi ostanak na Univerzitetu, da se troškovnik Univerziteta uskladi sa zakonom, da se kroz softver za plagijate “provuku” radovi svih zaposlenih na Univerzitetu, da se odluke u Senatu i Nastavno-naučnim vijećima ne donose preglasavanjem studenata, da se prekine sa narušavanjem autonomije studentskih organizacija i mobingom studentskih predstavnika...

Radi se o opravdanim i legitimnim zahtjevima, ali je čudan tajming or ganizovanja studentskog protesta.

SNSD PROTIV SNSD-a

Prema dobro obaviještenim izvorima Žurnala, protest se desio uoči izbora u pojedinim studentskim organizacijama i cilj mu je što bolje pozicioniranje određenih kandidata za čelne funkcije u tim organizacijama. Prema drugom izvoru, namjera studentskih protesta je rušenje rektora Milana Mataruge.

“Matarugu sada ruše oni koji su ga doveli, odnosno SNSD. Proteste vodi Ratko Savić, predsjednik Unije studenata RS, koji je uticajan u mladima SNSD-a”, rekao je ovaj izvor. On dodaje da se spekuliše da da iza studentske “pobune” stoji dekan Medicinskog fakulteta u Banjaluci Ranko Škrbić, koji želi više novca i veća ovlašćenja u uprtavljanju novcem, čemu se Mataruga suprotstavlja, posebno u situaciji kada su i fakulteti u hroničnoj besparici. Škrbić je bivši ministar zdravlja RS, koji je tokom svog ministarskog mandata nanio višemilionske štete zdravstvu Republike Srpske, a da za to nikada nije odgovarao. Takođe se spekuliše da je “udar” na Matarugu indirektni udarac na gradonačelnika Banjaluke Igora Radojičića, kojem je Mataruga jako blizak.

U “studenstkoj buni” nisu učestvovali jedino predstavnici studenata Mašinskog i Ekonomskog fakulteta iz Banjaluke, te Rudarskog fakulteta iz Prijedora. 

“Čudno je da se studentske vođe lojalne SNSD-u pobune protiv rektora kojeg je na tu funkciju postavio SNSD. Možda je u pitanju samo pokrivanje fijaska vlasti zbog odustajanja od referenduma o Sudu i Tužilaštvu BiH? Možda je riječ o testiranju spremnosti studentskih vođa i možda režim testira potencijal za učešće studenata u kontraprotestu, ako bi opozicija u RS pokrenula neke proteste? U svakom slučaju, sve miriše na režimsku ujdurmu, bez obzira što su zahtjevi koji su istaknuti sasvim opravdani”, naveo je sagovornik Žurnala.

Žalosno je ako su navedeni zahtjevi tek pokriće za politikantvo studentskih vođa ili alibi za sprovođenje stranačkih naloga, a ne stvarni razlozi studentskog bunta. Činjenica je da banjalučki Univerzitet loše kotira, s obzirom da se nalazi na 4803 poziciji na Vebometriksovoj rang – listi (u odnosu na prošlu godinu popeo se za 500 mjesta), kao što je notorno da Univerzitet potresaju razne afere i skandali. Poslednji u nizu skandala je slučaj radnika Studentske službe Tehnološkog fakulteta Velimira Balabana, protiv koga je Okružno banjalučko tužilaštvo pokrenulo istragu zbog optužni studentkinja za  seksualno uznemiravanje i prodaju ispita.

AFERA ZA AFEROM

Protiv Balbana je podnesena prijava zbog krivičnog djela zlostavljanje, mučenje i drugo neljudsko i ponižavajuće postupanje. Prije par mjeseci Senat banjalučkog Univerziteta dao je otkaz profesorici Radmili Čokorilo iz nastavnog procesa, zbog plagiranja naučne radove. Krajem juna Fakultet političkih nauka (FPN) Univerziteta u Banjaluci izdao je saopštenje u kojem se navodi da naučni radovi prefesora Radmile Čokorilo i Ljubomira Zubera predstavljaju očigledne plagijate s velikim udjelom direktno prepisanog teksta - bez pozivanja na izvore ili njihovog navođenja u literaturi. Tako je po prvi put u istoriji banjalučkog Univerziteta na institucionalnom nivou utvrđeno da su naučni radovi profesora angažovanih na ovom Univerzitetu – plagijati, a od Senata Univerziteta zatraženo je da Čokorilo i Zuber u najkraćem roku budu udaljeni iz nastave. Čokorilo je dobila otkaz, a Zuber ga je sam dao.  Narečeni stav FPN-a djelovao je kao posipanje pepelom, jer je javna tajna da na tom fakultetu, ali i drugim fakultetima banjalučkog Univerziteta godinama studentima predaju plagijatori i ini doktori nauka, koji su ta zvanja stekli pod krajnje sumnjivim okolnostima. Malo ko priča (a mnogo je onih koji znaju) da su neki fakulteti u Banjaluci legla nepotizma, skoro pa porodične firme, te da je politička podobnost važan faktor da bi se došlo do značajne pozicije u okviru Univerziteta. Paradoks je bio i činjenica da je Naučno-nastavno vijeće FPN-a tražilo od Senata Univerziteta da Čokorilo i Zubera udalji sa fakulteta, a sam Senat je, nešto ranije, raspisao konkurs pun nepravilnosti i nezakonitosti kako bi Predrag Ćeranić, jedan od ideologa Milorada Dodika, bio postavljen za v.d. dekana novoosnovaog Fakulteta bezbjednosti u Banjaluci. Rektor Milan Mataruga se nije suprotstavio tim nezakonitostima i nepravilnostima, već je bez pogovora izvršio nalog političkih mentora iz vrha vlasti, čime je beskrupulozno srušio autonomnost i nezavisnost Univerziteta. Mataruga se nije ozbiljno suprotstavio ni dekanima banjalučkih fakulteta koji su krajem oktobra na Kolegijumu donijeli odluku da dekani mogu, ali ne moraju obezbijediti uslove da najbolji studenti obave pripravnički staž na matičnom fakultetu.

“Nisam srećan zbog toga”, napisao je Mataruga na “Tviteru” i izrazio nadu da će većina dekana ipak pružiti šansu najboljim studentima. Možda je u režimskim krugovima njegovo javno izjašnjavanje doživljeno kao jeres. Javnost ne bi trebalo da bude srećna zbog stanja u obrazovanju, posebno zbog činjenice da mladi sve više odlaze vani da studiraju. Tako je ove godine na univerzitetima u Banjaluci i Istočnom Sarajevu nakon rugog upisnog roka ostalo upražnjeno 2.000 mjesta. Još je frapantniji podatak da je fakultete u RS tokom ove godine napustilo više od dvije hiljade studenata.

(zurnal.info)