“Kopanja je Dodika učinio moćnim, Dodik Kopanju bogatim”, sažetak je odnosa donedavno najmoćnijeg para u Bosni i Hercegovini, izrečen od onih koji ih poznaju. Potpuno tačan i apsolutno precizan. Kopanja je više od deceniju koristio svoj ogromni uticaj u međunarodnim krugovima da bi Dodika učinio nezaobilaznim faktorom. Uspio je u tome i naplatio to strašnim parama. U tom računu, Krčmar Kopanja nije imao nikakve ideologije, želje za multietničnošću, suživotom... Interesovao ga je isključivo novac: kada je priča o BiH bila isplativa, on je nosio vrećama; nakon što su strane pare otišle sa ovih prostora, okrenuo se domaćim nacionalističkim resursima. Bitno je da su vreće pune; novac nema boju, narodnost, vjeru, miris... Isti motiv imao je i Dodik: postati faktor i dokopati se stotina miliona. Isti mu je i hodogram, kao i Krčmarev. Ali svemu dođe kraj, te i ljubavi Vlasuljarke i Raka Samca, koji bi nastavio dalje bez svog omiljenog parazita. Nezaobilazni Faktor Dodik, najradije bi da zauvijek zaobiđe Faktora Kopanju, koji jeste postao zaobilazan, pošto “Dragom prijatelju” više nije potreban. Kopanjine veze sa strancima su oslabile, koriste ga tek kao kanal preko kojeg tu i tamo prenesu Raku poneku poruku. Ništa bitno.
RAK I VLASULJARKA
Rak je jak, prejak, da bi sebi dozvolio da mu Željko Kopanja zvani Zver i dalje bude Poštar, koji uz to ima lošu naviku da pola svake pošiljke zadrži za sebe. SDS-u je slomljena kičma, za Kopanjom više nema potrebe. Ali ni Vlasuljarka se ne da: otud i ono pismo od prije desetak dana, nakon kojeg se na Dvoru ćuti. I to toliko, da bubnjići pucaju. Zver hoće svoj dio vlasti, kakav je i dosad imao: nekoliko ministara u Vladi RS, ljude u Savjetu ministara (Ana Trišić Babić&co.) i novac, novac, novac... On u aktuelnoj vlasti kontroliše Džerarda Selmana, Zorana Lipovca i Antona Kasipovića, dok je Nedeljko Čubrilović pola/pola. Sve su to njegovi ministri, a od Javnih preduzeća, Kopanja je šef u “Šumama Srpske”; u struji ima odlične akcije, a nije slab ni u ostalim paranosnim firmama, iz kojih je u proteklih pet godina izvukao teške milione. Dodik je zaključio da je Kopanja već odavno isplaćen i dobrano preplaćen za svoje usluge. Zato mu je i stavio rampu. Nerijetko, već godinama u uskom krugu prijatelja, ističe da je Kopanja “najobičniji reketaš” i da će sa njim završiti. Međutim, kidanje Kopanje za Dodika je kao kidanje sopstvenog mesa, jer su njihovi nečasni, kriminalni poslovi u tolikoj mjeri isprepleteni, da ne postoji mogućnost mirnog razlaza. Tu neko mora biti zgažen. I biće. Kopanja je mnogo bliži podu.
Otud i pismo, kao podsjećanje na dane “zajedničke slave” i napad na one koji su za Kopanju “kvaziintelektualci presvučeni u mesije koji znaju i božje i svjetske tajne”, ili Rajko Vasić, ako više volite. Dodik je odgovorio kroz Vasićevo “pero” poručujući da “Kao što vojsku prate tri K, kiša, kurve i kerovi, tako i politiku prate tri P, paroljupci, polutani i prostituti”. (Kopanja u ovoj sintagmi jedino nije kiša, osim ako Vasić/Dodik nije mislio na radioaktivne padavine).
HVATANJA ZA VRATOVE
A onda pljuvanje u oko: “U novinare može da se ubroji svako, i sa tri hiljade prodanog tiraža”. Upravo te tri hiljade tiraža i jesu Kopanjin kamen oko vrata. Firme ogromne, a neisplative. Niko ozbiljan i ne čita te biltene. Ne ide mu ni stanogradnja, narod nema para, uzalud je uništio “Glas”, i prihodi od reketa su totalno pali. Ostaje mu još jedno oruđe - Javni servis RTRS, koji bez ostatka kontroliše. Ali i to će mu Dodik oteti do proljeća. Za šta ima ogromnu podršku unutar SNSD-a, jer Kopanju “očima ne mogu”, budući da su mnogi osjetili njegove kandže na koži i na džepu.
Prije pljuvanja bilo je i fizičkih obračuna: Kada je saznao za pismo, Dodik je našao Kopanju i uhvatio ga za vrat. Nježno, da su ga jedva oteli. Nije mu pomoglo ni što pismo nije svojeručno napisao, jer je za takvo što nedovoljno pismen. Učinio je to njegov “Drug zagrebački”, ekspozitura presuđenog kriminalca Miroslava Kutle u Banjaluci. Koautor je Nebojša Radmanović, prezreni funkcioner SNSD-a, koji je do fotelje došao izbornom krađom. Sada sa strancima pokušava trgovati, nudeći im Dodikovu glavu, bilo na pladnju ili u vreći. Kako je riječ o mračnjaku, draža mu je vreća. Radmanović je za Kopanju oduvijek bio rezervni položaj. Vlasuljarka ne može opstati bez Raka samca, pa makar i potrošen bio. Suštinski, Radmanović i Kopanja pokušali su puč, čega je Dodik itekako svjestan. Kao i činjenice da na puč ne može odgovoriti javnim strijeljanjem “revolucionara”, jer bi sebi nanio ogromnu štetu. Otud i njegov zaokret i prividno zakopavanje ratnih sjekira sa SDP-om BiH. Mogi to pogrešno tumače kao uticaj Zveri. Ništa od toga, Dodik traži predah da bi u sljedećoj rundi zbrisao pučiste, nemilosrdno ih daveći svilenim gajtanom, istim onim koji su oni njemu pokušali staviti na vrat. Sve će se odigrati u grobnoj tišini, jer najveće perverzije su strogo čuvane porodične tajne. Čak i kada su zvijeri u pitanju.
(zurnal.info)
">
“Kopanja je Dodika učinio moćnim, Dodik Kopanju bogatim”, sažetak je odnosa donedavno najmoćnijeg para u Bosni i Hercegovini, izrečen od onih koji ih poznaju. Potpuno tačan i apsolutno precizan. Kopanja je više od deceniju koristio svoj ogromni uticaj u međunarodnim krugovima da bi Dodika učinio nezaobilaznim faktorom. Uspio je u tome i naplatio to strašnim parama. U tom računu, Krčmar Kopanja nije imao nikakve ideologije, želje za multietničnošću, suživotom... Interesovao ga je isključivo novac: kada je priča o BiH bila isplativa, on je nosio vrećama; nakon što su strane pare otišle sa ovih prostora, okrenuo se domaćim nacionalističkim resursima. Bitno je da su vreće pune; novac nema boju, narodnost, vjeru, miris... Isti motiv imao je i Dodik: postati faktor i dokopati se stotina miliona. Isti mu je i hodogram, kao i Krčmarev. Ali svemu dođe kraj, te i ljubavi Vlasuljarke i Raka Samca, koji bi nastavio dalje bez svog omiljenog parazita. Nezaobilazni Faktor Dodik, najradije bi da zauvijek zaobiđe Faktora Kopanju, koji jeste postao zaobilazan, pošto “Dragom prijatelju” više nije potreban. Kopanjine veze sa strancima su oslabile, koriste ga tek kao kanal preko kojeg tu i tamo prenesu Raku poneku poruku. Ništa bitno.
RAK I VLASULJARKA
Rak je jak, prejak, da bi sebi dozvolio da mu Željko Kopanja zvani Zver i dalje bude Poštar, koji uz to ima lošu naviku da pola svake pošiljke zadrži za sebe. SDS-u je slomljena kičma, za Kopanjom više nema potrebe. Ali ni Vlasuljarka se ne da: otud i ono pismo od prije desetak dana, nakon kojeg se na Dvoru ćuti. I to toliko, da bubnjići pucaju. Zver hoće svoj dio vlasti, kakav je i dosad imao: nekoliko ministara u Vladi RS, ljude u Savjetu ministara (Ana Trišić Babić&co.) i novac, novac, novac... On u aktuelnoj vlasti kontroliše Džerarda Selmana, Zorana Lipovca i Antona Kasipovića, dok je Nedeljko Čubrilović pola/pola. Sve su to njegovi ministri, a od Javnih preduzeća, Kopanja je šef u “Šumama Srpske”; u struji ima odlične akcije, a nije slab ni u ostalim paranosnim firmama, iz kojih je u proteklih pet godina izvukao teške milione. Dodik je zaključio da je Kopanja već odavno isplaćen i dobrano preplaćen za svoje usluge. Zato mu je i stavio rampu. Nerijetko, već godinama u uskom krugu prijatelja, ističe da je Kopanja “najobičniji reketaš” i da će sa njim završiti. Međutim, kidanje Kopanje za Dodika je kao kidanje sopstvenog mesa, jer su njihovi nečasni, kriminalni poslovi u tolikoj mjeri isprepleteni, da ne postoji mogućnost mirnog razlaza. Tu neko mora biti zgažen. I biće. Kopanja je mnogo bliži podu.
Otud i pismo, kao podsjećanje na dane “zajedničke slave” i napad na one koji su za Kopanju “kvaziintelektualci presvučeni u mesije koji znaju i božje i svjetske tajne”, ili Rajko Vasić, ako više volite. Dodik je odgovorio kroz Vasićevo “pero” poručujući da “Kao što vojsku prate tri K, kiša, kurve i kerovi, tako i politiku prate tri P, paroljupci, polutani i prostituti”. (Kopanja u ovoj sintagmi jedino nije kiša, osim ako Vasić/Dodik nije mislio na radioaktivne padavine).
HVATANJA ZA VRATOVE
A onda pljuvanje u oko: “U novinare može da se ubroji svako, i sa tri hiljade prodanog tiraža”. Upravo te tri hiljade tiraža i jesu Kopanjin kamen oko vrata. Firme ogromne, a neisplative. Niko ozbiljan i ne čita te biltene. Ne ide mu ni stanogradnja, narod nema para, uzalud je uništio “Glas”, i prihodi od reketa su totalno pali. Ostaje mu još jedno oruđe - Javni servis RTRS, koji bez ostatka kontroliše. Ali i to će mu Dodik oteti do proljeća. Za šta ima ogromnu podršku unutar SNSD-a, jer Kopanju “očima ne mogu”, budući da su mnogi osjetili njegove kandže na koži i na džepu.
Prije pljuvanja bilo je i fizičkih obračuna: Kada je saznao za pismo, Dodik je našao Kopanju i uhvatio ga za vrat. Nježno, da su ga jedva oteli. Nije mu pomoglo ni što pismo nije svojeručno napisao, jer je za takvo što nedovoljno pismen. Učinio je to njegov “Drug zagrebački”, ekspozitura presuđenog kriminalca Miroslava Kutle u Banjaluci. Koautor je Nebojša Radmanović, prezreni funkcioner SNSD-a, koji je do fotelje došao izbornom krađom. Sada sa strancima pokušava trgovati, nudeći im Dodikovu glavu, bilo na pladnju ili u vreći. Kako je riječ o mračnjaku, draža mu je vreća. Radmanović je za Kopanju oduvijek bio rezervni položaj. Vlasuljarka ne može opstati bez Raka samca, pa makar i potrošen bio. Suštinski, Radmanović i Kopanja pokušali su puč, čega je Dodik itekako svjestan. Kao i činjenice da na puč ne može odgovoriti javnim strijeljanjem “revolucionara”, jer bi sebi nanio ogromnu štetu. Otud i njegov zaokret i prividno zakopavanje ratnih sjekira sa SDP-om BiH. Mogi to pogrešno tumače kao uticaj Zveri. Ništa od toga, Dodik traži predah da bi u sljedećoj rundi zbrisao pučiste, nemilosrdno ih daveći svilenim gajtanom, istim onim koji su oni njemu pokušali staviti na vrat. Sve će se odigrati u grobnoj tišini, jer najveće perverzije su strogo čuvane porodične tajne. Čak i kada su zvijeri u pitanju.
(zurnal.info)
">
:KOPANJA IZ MRAČNE PROŠLOSTI: Svilen gajtan za “dragog prijatelja”
Prijavite se na newsletter Žurnala potpuno besplatno! Odabrali smo za Vas istraživačke tekstove objavljene proteklih 7 dana.
Pošta sa okupirane strane
KOPANJA IZ MRAČNE PROŠLOSTI: Svilen gajtan za “dragog prijatelja”
Dodik traži predah da bi u sljedećoj rundi zbrisao pučiste, nemilosrdno ih daveći svilenim gajtanom, istim onim koji su oni njemu pokušali staviti na vrat. Sve će se odigrati u grobnoj tišini, jer najveće perverzije su strogo čuvane porodične tajne
“Kopanja je Dodika učinio moćnim, Dodik Kopanju bogatim”, sažetak je odnosa donedavno najmoćnijeg para u Bosni i Hercegovini, izrečen od onih koji ih poznaju. Potpuno tačan i apsolutno precizan. Kopanja je više od deceniju koristio svoj ogromni uticaj u međunarodnim krugovima da bi Dodika učinio nezaobilaznim faktorom. Uspio je u tome i naplatio to strašnim parama. U tom računu, Krčmar Kopanja nije imao nikakve ideologije, želje za multietničnošću, suživotom... Interesovao ga je isključivo novac: kada je priča o BiH bila isplativa, on je nosio vrećama; nakon što su strane pare otišle sa ovih prostora, okrenuo se domaćim nacionalističkim resursima. Bitno je da su vreće pune; novac nema boju, narodnost, vjeru, miris... Isti motiv imao je i Dodik: postati faktor i dokopati se stotina miliona. Isti mu je i hodogram, kao i Krčmarev. Ali svemu dođe kraj, te i ljubavi Vlasuljarke i Raka Samca, koji bi nastavio dalje bez svog omiljenog parazita. Nezaobilazni Faktor Dodik, najradije bi da zauvijek zaobiđe Faktora Kopanju, koji jeste postao zaobilazan, pošto “Dragom prijatelju” više nije potreban. Kopanjine veze sa strancima su oslabile, koriste ga tek kao kanal preko kojeg tu i tamo prenesu Raku poneku poruku. Ništa bitno.
RAK I VLASULJARKA
Rak je jak, prejak, da bi sebi dozvolio da mu Željko Kopanja zvani Zver i dalje bude Poštar, koji uz to ima lošu naviku da pola svake pošiljke zadrži za sebe. SDS-u je slomljena kičma, za Kopanjom više nema potrebe. Ali ni Vlasuljarka se ne da: otud i ono pismo od prije desetak dana, nakon kojeg se na Dvoru ćuti. I to toliko, da bubnjići pucaju. Zver hoće svoj dio vlasti, kakav je i dosad imao: nekoliko ministara u Vladi RS, ljude u Savjetu ministara (Ana Trišić Babić&co.) i novac, novac, novac... On u aktuelnoj vlasti kontroliše Džerarda Selmana, Zorana Lipovca i Antona Kasipovića, dok je Nedeljko Čubrilović pola/pola. Sve su to njegovi ministri, a od Javnih preduzeća, Kopanja je šef u “Šumama Srpske”; u struji ima odlične akcije, a nije slab ni u ostalim paranosnim firmama, iz kojih je u proteklih pet godina izvukao teške milione. Dodik je zaključio da je Kopanja već odavno isplaćen i dobrano preplaćen za svoje usluge. Zato mu je i stavio rampu. Nerijetko, već godinama u uskom krugu prijatelja, ističe da je Kopanja “najobičniji reketaš” i da će sa njim završiti. Međutim, kidanje Kopanje za Dodika je kao kidanje sopstvenog mesa, jer su njihovi nečasni, kriminalni poslovi u tolikoj mjeri isprepleteni, da ne postoji mogućnost mirnog razlaza. Tu neko mora biti zgažen. I biće. Kopanja je mnogo bliži podu.
Otud i pismo, kao podsjećanje na dane “zajedničke slave” i napad na one koji su za Kopanju “kvaziintelektualci presvučeni u mesije koji znaju i božje i svjetske tajne”, ili Rajko Vasić, ako više volite. Dodik je odgovorio kroz Vasićevo “pero” poručujući da “Kao što vojsku prate tri K, kiša, kurve i kerovi, tako i politiku prate tri P, paroljupci, polutani i prostituti”. (Kopanja u ovoj sintagmi jedino nije kiša, osim ako Vasić/Dodik nije mislio na radioaktivne padavine).
HVATANJA ZA VRATOVE
A onda pljuvanje u oko: “U novinare može da se ubroji svako, i sa tri hiljade prodanog tiraža”. Upravo te tri hiljade tiraža i jesu Kopanjin kamen oko vrata. Firme ogromne, a neisplative. Niko ozbiljan i ne čita te biltene. Ne ide mu ni stanogradnja, narod nema para, uzalud je uništio “Glas”, i prihodi od reketa su totalno pali. Ostaje mu još jedno oruđe - Javni servis RTRS, koji bez ostatka kontroliše. Ali i to će mu Dodik oteti do proljeća. Za šta ima ogromnu podršku unutar SNSD-a, jer Kopanju “očima ne mogu”, budući da su mnogi osjetili njegove kandže na koži i na džepu.
Prije pljuvanja bilo je i fizičkih obračuna: Kada je saznao za pismo, Dodik je našao Kopanju i uhvatio ga za vrat. Nježno, da su ga jedva oteli. Nije mu pomoglo ni što pismo nije svojeručno napisao, jer je za takvo što nedovoljno pismen. Učinio je to njegov “Drug zagrebački”, ekspozitura presuđenog kriminalca Miroslava Kutle u Banjaluci. Koautor je Nebojša Radmanović, prezreni funkcioner SNSD-a, koji je do fotelje došao izbornom krađom. Sada sa strancima pokušava trgovati, nudeći im Dodikovu glavu, bilo na pladnju ili u vreći. Kako je riječ o mračnjaku, draža mu je vreća. Radmanović je za Kopanju oduvijek bio rezervni položaj. Vlasuljarka ne može opstati bez Raka samca, pa makar i potrošen bio. Suštinski, Radmanović i Kopanja pokušali su puč, čega je Dodik itekako svjestan. Kao i činjenice da na puč ne može odgovoriti javnim strijeljanjem “revolucionara”, jer bi sebi nanio ogromnu štetu. Otud i njegov zaokret i prividno zakopavanje ratnih sjekira sa SDP-om BiH. Mogi to pogrešno tumače kao uticaj Zveri. Ništa od toga, Dodik traži predah da bi u sljedećoj rundi zbrisao pučiste, nemilosrdno ih daveći svilenim gajtanom, istim onim koji su oni njemu pokušali staviti na vrat. Sve će se odigrati u grobnoj tišini, jer najveće perverzije su strogo čuvane porodične tajne. Čak i kada su zvijeri u pitanju.
(zurnal.info)
Slobodan Vasković
Dodik traži predah da bi u sljedećoj rundi zbrisao pučiste, nemilosrdno ih daveći svilenim gajtanom, istim onim koji su oni njemu pokušali staviti na vrat. Sve će se odigrati u grobnoj tišini, jer najveće perverzije su strogo čuvane porodične tajne
