NOBELOVA NAGRADA ZA MIR U SRBIJI: Mi i Kinezi veći od EU

Fino društvo je Srbija sebi izabrala: Kina, Rusija, Kazahstan, Alžir, Tunis, Saudijska Arabija, Pakistan, Šri Lanka, Irak, Iran, Vijetnam, Afganistan, Venecuela, Egipat, Sudan, Kuba i Maroko. Sa mnogim od tih zemalja Srbija već godinama ima prijateljske odnose

Bili predstavnici Srbije u Oslu na dodeli Nobelove nagrade ili ne, ona bi svakako bila uručena, baš kao što se to i desilo bio dobitnik nagrade Li Sjabou tamo ili ne.

Srbija ima navodno neku strategiju koja se oslanja na četiri stuba. Što više stubova to čvršća strategija, bar bi zakoni fizike to tako protumačili. I doista, promišljena politika bi svakako bila oslanjanje na više strana. Stara Evropa kašljuca pod naletom finansijske krize dok istočna strana predvođena Kinom nezadrživo grabi na čelo najmoćnijih zemalja sveta.

U DIVLJIM SNOVIMA

Strategija je međutim samo mrtvo slovo na papiru, a ona prava se promišlja, ma čuj promišlja, u zavisnosti od dnevno-političke situacije. Tako je u jednom danu odluka da se ne ode u Oslo zapravo promišljen taktički potez a u drugom skandal koji bi mogao dovesti do rezanja glave Vuka Jeremića. Pa hoće li? In your wildest dreams.

- Srbija bilateralnim odnosima sa Kinom posvećuje izuzetno veliki značaj. Sve naše odluke vezane su za ostvarenja nacionalnih interesa. Kina je jedan od najvažnijih bilateralnih partnera Srbije, objasnio je ministar Jeremić odluku da Srbija bojkotuje dodelu nagrade kineskom disidentu, pa nabacio da Srbija posvećuje pažnju zaštiti ljudskih prava i da doprinos tome pokazuje politikom koju vodi.

- Ljudska prava su za Srbiju jedna od najvećih vrednosti kojima se rukovodimo na putu ka EU. Zatim je pljunuo na ovo šta je rekao.

Fino društvo je Srbija sebi izabrala: Kina, Rusija, Kazahstan, Alžir, Tunis, Saudijska Arabija, Pakistan, Šri Lanka, Irak, Iran, Vijetnam, Afganistan, Venecuela, Egipat, Sudan, Kuba i Maroko. Uostalom, ovo nije nikakva novost. Sa mnogim od tih zemalja Srbija već godinama ima prijateljske odnose pa se tako u vreme najžešće blokade, odnosno „ničim zasluženih i nepravednih sankcija“ moglo bezvizno putovati do Bagdada, recimo, a i Kuba je blagonaklono gledala na goste iz zemlje zalazeće nade. Ostale zemlje svakako ne slove za prvake u odbrani ljudskih prava, naprotiv najveći broj smrtnih kazni u svetu se sprovede u Kini, Saudijskoj Arabiji i Iranu.

Treba li možda da čudi da su od navedenih 18 zemalja samo Afganistan i Saudijska Arabija priznale nezavisnost Kosova, a Kosovo je Srbija, zna se.

Davno je Vuk Jeremić baljezgao o tome da će, bude li prisiljen da bira između EU i Kosova Srbija uvek izabrati ono drugo, a to je i u ovoj prilici odlučio. Takve poruke stizale su i od njegovog učitelja – Borisa Tadića, a učenik se samo poneo onako kako je čuo od svog gurua, pa makar se i ne konsultovao sa njim ili sa svojim zvanično pretpostavljenim – premijerom Mirkom Cvetkovićem? A šta bi i čuo od Mirka? Uostalom taj čovek je rekao da je odluka Jeremića u stvari taktički potez za dostizanje evropske integracije????

ČINJENICE O HUMANOSTI

I taman kad čoveku ne preostane ništa drugo nego da se pomoli, kroz ovu medijsku gužvu kao spasilac istrčava predsednik Tadić i navodno traži od istog tog Mirka glavu Jeremića Vuka, svog čeljadeta, ali mu je neko došapnuo kako bi to izazvalo kontraefekat, pa će se o glavi nestašnog ministra odlučivati posle stranačkih izbora.

U međuvremenu je amenovan i odlazak Ombudsmana za ljudska prava Saše Jankovića, tako što mu je Vlada Srbije dodelila avion, onaj jedini koji je u funkciji, kako bi odleteo do Osla i tako izvadio kestenje iz vatre.

I toliko o Nobelu. Svakako bi dosledniji bili da nisu podvili rep i zaista nisu poslali nikoga u daleku i hladnu Norvešku. Srbija i ljudska prava? Ukratko navedimo par činjenica...

Porodica Ilije Jurišića, baš kao i sam Ilija najbolje znaju kako se poštuju ljudska prava u Srbiji. A gde su homoseksualno orjentisani stanovnici ove zemlje? Već godinama se problem diskriminacije prema seksualnim i nacionalnim manjinama navodi kao glavni problem Srbije. Pa zar bi jedan Marko Karadžić, čovek koji je do nedavno kao državni sekretar u ministarstvu za ljudska i manjinska prava bio jedina svetla tačka u čitavoj Vladi Srbije, dao otkaz na tu funkciju jer ima pametnija posla?

A šta ćemo sa Sandžakom? Jeste muftija Zukorlić izmakao kontroli, ali samo zaslugom politike Beograda, negiranjem i ignorisanjem izborne volje Bošnjaka u Srbiji,

A šta ćemo sa reizabranim sudijama i tužiocima, i uopšte sa svom tom „reformom pravosuđa“ koju su u Briselu iskritikovali kao retko šta? Miloševićevi batinaši su dobili potvrdu privrženosti jednoj politici koja Srbiju danas navodno vodi u Evropu.

Obezglavljeni konj vodi isto tako obezglavljene putnike i svima je dobro samo dok se konj ne spotakne. Dok stoji opasnosti nema. Preporuka: „Ne talasati!“.

(zurnal.info)