Turski tok: Novi gasovod ne smanjuje ovisnost Srbije od uglja

Najbolji novogodišnji poklon – ovako je 1. januara ambasador Ruske federacije, Aleksandar Bocan Harčenko, u vojvođanskom selu Gospođinci opisao tek otvoreni gasovod kroz Srbiju. Tzv. Turski tok kroz zemlju ide od bugarske granice kod Zaječara na istoku, do Horgoša nadomak Mađarske na severu, a tu deonicu gasovoda su gradile Rusija i Srbija kroz mešovito preduzeće Gastrans (51% vlasništvo ruskog državnog Gasproma, 49% domaćeg Srbijagasa). Otvaranju dela Turskog toka prisustvovali su i pojedini ministri u Vladi i predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, piše cins.rs.

„Ovo nam garantuje izvesniju i sigurniju budućnost”, poručio je Vučić, uz tvrdnju da će niži troškovi transporta gasa dovesti do smanjenja cene energenta, a nešto kasnije je rekao i da će se ceo posao isplatiti za 10 do 12 godina.

Međutim, dok političari govore da je ovakav gasovod isplativ, Goran Radosavljević, generalni sekretar Nacionalnog naftnog komiteta i potpredsednik Socijaldemokratske stranke, kaže za Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) da za takav zaključak i dalje nema dovoljno informacija.

S obzirom da je u pitanju gas iz Rusije, kakav i sad imamo, cena gasa se verovatno neće promeniti, kaže Radosavljević. Cena se smanjuje kada na tržištu ima više ponuđača ovog energenta, što, objašnjava, ovde nije slučaj. Manje ćemo plaćati samo transportne takse.

U idealnim okolnostima Radosavljević vidi mogućnost da Srbija postane tranzitna zemlja za isporuku gasa Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini i tako naplaćuje takse, ali i mogućnost da se južni i istočni deo zemlje priključe na gas. Međutim, sve je ovo samo nagađanje jer politika države u vezi sa Turskim tokom nije transparentna, dodaje, zbog čega se još ne zna ko će biti kupci gasa, imajući u vidu da Srbiji trenutno ne treba gas mimo onog koji nabavlja po važećim ugovorima.

Na ova pitanja CINS je dobio odgovore od nadležnog Ministarstva rudarstva i energetike. Oni kažu da potrošači ostaju isti kao do sada i potvrđuju da će Srbija biti tranzitna zemlja za transport prirodnog gasa. Trenutno više od 85% gasa uvozimo, a puštanje novog gasovoda obezbeđuje nabavku iz dva pravca.

„Do prošle godine Srbija je ruski gas mogla da dobije samo iz pravca Mađarske, što je značilo i ozbiljne probleme u snabdevanju u slučaju poremećaja na tom pravcu.”

Za energetsku bezbednost potrebno je da gas dolazi i od različitih snabdevača, objašnjavaju iz Ministarstva, i najavljuju nove projekte – izgradnju gasovoda Niš-Dimitrovgrad, te mogućnost da se u budućnosti gas nabavlja i sa Bliskog istoka.

Međutim, država još nema odgovor da li će se otvaranjem Turskog toka u Srbiji povećati upotreba gasa, odnosno zameniti ugalj:

„Ovi proračuni će se uraditi u okviru izrade integrisanog nacionalnog klimatskog plana i svaka prognoza koju bi trenutno dali ne bi bila objektivna ni adekvatna.”

Cevi za Turski tok, Vojvodina 2019. (Foto: Beta/Dragan Gojić)

Ukoliko nema odgovarajuću čistiju energiju, gas u Srbiji može biti dobra zamena za druga fosilna goriva, objašnjava za CINS Petar Đukić, profesor na Tehnološko-metalurškom fakultetu u Beogradu.

„Ako treba da zamenite u gradovima prljave energente kao što su ugalj i mazut, onda to najlakše radite uz pomoć gasa. Od gasa možete da napravite elektrane koje emituju daleko manje štetnih materija i daleko su efikasnije od drugih fosilnih goriva”, rekao je Đukić. Stabilniji je od energije iz sunca i vetra jer može da se skladišti, odnosno drži u rezervama.

Evropska unija, sa druge strane, ima zamerke na Turski tok.

Tržište gasa i preduzeće Srbijagas neki su od ključnih problema u srpskoj energetici, ako je suditi po izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije u pristupnim pregovorima sa EU iz 2020. godine.

Iz Sekretarijata Energetske zajednice (EZ), koja sprovodi energetsku politiku EU sa ciljem da uspostavi jedinstveno tržište, za CINS navode da su protiv Srbije pokrenuli nekoliko postupaka zbog kršenja seta evropskih propisa, a trenutno su u toku dva postupka.

Iz EZ tvrde da izgradnja novog gasovoda dovodi do diskriminacije na tržištu, jer će monopol nad ponudom gasa držati rusko i srpsko preduzeće.

Otvaranje Turskog toka u Srbiji, januar 2021. (Foto: Predsedništvo Srbije/Dimitrije Goll)

Mogućnost konkurencije na tržištu treba da umanji zavisnost od jednog dobavljača i izbegne krizu koju mogu da osete privreda, stanovništvo i država u slučaju da stane isporuka, objašnjava Petar Đukić. On kao primer navodi krizu u dotoku gasa iz 2009. kada su zbog spora Rusije i Ukrajine pojedini gradovi u Srbiji bili na rubu smrzavanja pa su toplane sa gasa prelazile na prljavi mazut.

Iako nemaju moć da donose obavezujuće odluke za Srbiju, u odgovoru za CINS iz EZ navode da „to mora što pre da se reši”.

Goran Radosavljević ovo ne vidi kao dobar argument, jer, kako kaže, i EU kupuje gas iz Rusije:

„Kontinentalna Evropa nema alternative. (…) Trenutno ne postoji kapacitet da se tolika količina bilo kog drugog gasa dopremi u Evropu, osim ruskog. Fizički ne postoji”.

Petar Đukić ima drugačije mišljenje:

„Nema veze što trenutno nema drugog konkurenta. Vi ne možete veštački naći konkurente, ali možete održati uslove da se ti konkurenti pojave.”

Više konkurenata značiće povoljniju cenu i tehnološki napredniju ponudu, dodaje Đukić.

Konkurencija i tržište energije u okviru EZ nisu samo jedna od formalnih obaveza Srbije, već i ključna pretpostavka unapređenja energetske efikasnosti i ekonomski održive energetike Srbije, navodi Đukić u svom radu „Konkurencija, konkurentnost i održivost energetike Srbije”.

Problemi u Srbijagasu

Drugi postupak koji Sekretarijat EZ vodi protiv Srbije od avgusta 2016. odnosi se na nerazdvajanje Srbijagasa. Ovo preduzeće transportuje i distribuira gas istovremeno, što nije u skladu sa EU propisima koje je Srbija unela u Zakon o energetici sa ciljem da uspostavi fer tržište i konkurenciju.

U EZ smatraju da je razdvajanje kompanije godinama stopirao njen direktor Dušan Bajatović, visoki funkcioner Socijalističke partije Srbije, za koga mediji govore da je pouzdan partner Rusiji. Razdvajanje Srbijagasa takođe je jedan je od uslova za otvaranje poglavlja 15 (energetika) u pristupnim pregovorima sa EU.

Ministarka rudarstva i energetike, Zorana Mihajlović, je u januaru 2021. za Kurir TV izjavila da država „upumpava” previše novca u Srbijagas i da kao rezultat preduzeće nije profitabilno.

Ministarstvo zaštite životne sredine nije odgovorilo na zahtev kojim je CINS tražio informacije o inspekcijskim kontrolama u Srbijagasu u periodu od 2016. do sredine 2020, a Ministarstvo finansija nije dostavilo podatke o tome da li je ovo preduzeće u istom periodu uzimalo i koristilo kredite od međunarodnih banaka. Srbijagas nije odgovorio na pitanja CINS-a.

ZAGAĐENJE UGLJEM

Prema Energetskom bilansu za 2020. godinu, dokumentu kojim se utvrđuje godišnji iznos energije i energenata, Srbija je najviše energije dobijala iz uglja – 67,5%, zatim nafte 9,2%, prirodnog gasa 3,1%, hidropotencijala 7,5%, biomase 11,4%, geotermalne, solarne, energije vetra i biogasa 1,2%.

Dok država ulaže u proširenje kapaciteta za sagorevanje uglja, ovaj energent godinama izaziva probleme.

Naime, termoelektrane prilikom spaljivanja uglja emituju ugljen-dioksid (CO2), sumporne okside (SO), azotne okside (NO) i PM čestice. Ove materije kod ljudi izazivaju srčane i disajne probleme, među kojima i bronhijalnu astmu, hronični bronhitis i karcinom pluća.

Kako je CINS ranije pisao, u okolini druge po veličini termoelektrane Kostolac B prekomerno zagađenje vazduha izmereno je svaki četvrti dan u periodu od 2016. do 2018.

Kapaciteti ove elektrane sada se povećavaju, pa su tako u toku radovi na izgradnji novog, trećeg bloka B za koji je Vlada Srbije 2014. pozajmila novac od kineske državne banke, pri čemu se obavezala da će poštovati kineske zakone, o čemu je CINS ranije pisao. Najavljena su i dodatna ulaganja u Kostolac A koji je trebalo da prestane sa radom do 2025.

Iz Ministarstva tvrde i da se ulaže u projekte smanjenja zagađenja vazduha, vode i zemljišta pa je tako, navode, Elektroprivreda Srbije (EPS) od 2002. do 2019. uložila 324,9 miliona evra, a vrednost projekata u toku je 607,7 miliona evra.

Problem sa SO2 u Kostolcu B rešen je postrojenjem za odsumporavanje dimnih gasova, piše u odgovoru Ministarstva. U oktobru 2020. započeta je izgradnja istih postrojenja i za oba bloka TENT B, sa planom da bude gotova u prvom kvartalu 2024. godine.

Ministarka Zorana Mihajlović u obilasku radova u TE Kostolac u januaru 2020. (Foto: Ministarstvo rudarstva i energetike)

Ipak, Energetska zajednica je, kako prenosi portal Balkan Energy News, nedavno pozvala Srbiju da preispita, odnosno ograniči subvencije u sektoru uglja, a 5. februara je upozorila zemlje Balkana, među njima i Srbiju, da krši obaveze o smanjenju emisije štetnih gasova.

„Energetski sektor u velikoj meri je neefikasan i veoma zagađuje”, piše u poslednjem izveštaju EU o napretku Srbije.

VEĆI RAČUNI ZA STRUJU I PROBLEMI SA ZELENOM ENERGIJOM

Prema poslednjim podacima, za 2018, EU više od trećine svoje energije dobija iz obnovljivih izvora (33%), dok 40% i dalje dobija iz fosilnih goriva, među kojima je ugalj. Iste godine Srbija je iz obnovljivih izvora, uključujući male elektrane, vetroparkove, solarnu energiju i biomasu, proizvodila oko 20%, a iz uglja oko 70%.

Kako bi smanjila upotrebu uglja, Srbija od 2013. subvencioniše obnovljive izvore energije kroz tzv. feed-in tarife pa su kroz račune za struju građani do sada dali stotine miliona dinara. Među investitorima su najpopularnije male hidroelektrane, iako je njihov doprinos gotovo zanemarljiv – 2018. godine energetskom sektoru su doprinele sa 0,7%. Od njih je najveću korist imalo državno preduzeće EPS i firme povezane sa kumom predsednika države, Nikolom Petrovićem.

Država je u januaru 2021. građanima pet puta povećala namete za obnovljive izvore pa sada ova cifra iznosi 0,437 dinara po kilovat-času, čime se uvećao i mesečni račun za struju. Primera radi, oni koji su ranije plaćali oko 50 dinara, za istu struju sada plaćaju oko 250.

Povećanje cene naknade za povlašćene proizvođače na računu za struju (Foto: CINS)

Iz Ministarstva rudarstva i energetike za CINS ovo povećanje objašnjavaju većim brojem proizvođača zelene energije, posebno vetroelektrana. Iako se cena po kojoj se struja otkupljuje od investitora obnovljivih izvora nije menjala od 2015, troškovi kupovine energije su „značajno uvećani” jer EPS mora da otkupi svu energiju od povlašćenih i privremeno povlašćenih proizvođača. To je, navode iz Ministarstva, predstavljalo „ozbiljno finansijsko opterećenje za EPS”.

Ministarstvo najavljuje i izgradnju srednjih i velikih hidroelektrana, povećanje energetske efikasnosti i izgradnju gasnih elektrana i gasifikaciji.

Sa druge strane, državi je iz Evrope stiglo upozorenje da je, umesto što izdvaja više novca, vreme da ukine feed-in tarife i uvede aukcije kao rizičniji oblik podsticaja za investitore. Novi Zakon o obnovljivim izvorima još je u izradi, ali bi mogao da izmeni način podsticaja za investitore.

Vlasnici vetroparkova u proseku dobijaju više novca od malih hidroelektrana za struju iz obnovljivih izvora energije, jer je više i proizvode, pokazuju podaci EPS-a. Kako smo ranije pisali, Nikola Petrović je poslovanje proširio i na vetroparkove. Nakon toga slede prirodni gas i biomasa.

Naš najveći obnovljivi izvor energije biomasa danas se koristi bez strategije, pokazuje istraživanje CINS-a.

Borba protiv klimatskih promena samo na papiru

Srbija se obavezala na set EU propisa i u borbi protiv klimatskih promena, koja podrazumeva smanjenje štetnih gasova. CINS-ovo istraživanje pokazalo je da su klimatske promene sve vidljivije kroz poplave, suše i sve ekstremnije temperature, da ugrožavaju zdravlje i prihode stanovnika, kao i da država odugovlači u borbi protiv klimatskih promena. Stotine porodica su izgubile kuće, polja, neki i živote. Šteta se meri i u novcu, odnosno, kako je ranije izjavio bivši ministar zaštite životne sredine Goran Trivan, Srbija je od 2000. do 2015. pretrpela štetu iznad pet milijardi evra.

Država je u novembru 2020. potpisala deklaracije u Sofiji o zajedničkoj trgovini i zelenoj agendi sa Severnom Makedonijom, Crnom Gorom, Bugarskom, Albanijom i BiH. Kroz dokument o zelenoj agendi trebalo bi da se sprovede politika EU koja se odnosi i na trgovinu emisijama CO2, a koja podrazumeva smanjenje ukupne količine štetnih gasova koje fabrike, elektrane i druga postrojenja mogu da emituju.

Aleksandar Macura, stručnjak za energetiku iz RES Fondacije, za CINS kaže da je trgovina emisijama „stub evropske politike dekarbonizacije”, kao i da je energija iz lignita „užasno opterećena cenom emisija”.

Ilustracije radi, Macura objašnjava da je cena emisije jedne tone CO2 u EU oko 35 evra, te da bi prema toj ceni EPS, recimo, davao milijardu evra samo za emitovanje tog zagađivača. Ipak, on objašnjava da se „za Balkan ne bi odmah uvela evropska cena nego bi se išlo sa prilagođavanjem”, ali da su pravila ista:

„Svaka emitovana tona CO2 košta i svake godine u zbiru imaš prava da emituješ sve manje.”

(zurnal.info)