Dok Srbiju potresa afera sa investicionim fondom Vista Rica jedan od investitora u ovaj fond, kontroverzna „Alta banka“ iz Beograda sredinom februara plasirala je 22 miliona eura (42.900.000 KM) koji su završili na računima firme povezane sa biznismenom Srđanom Klječaninom Rufijem u Republici Srpskoj. On se, opet, povezuje sa bezbjednosnim strukturama bliskim Zvonkom Veselinovićem i vrhom vlasti u Srbiji.

U osam od 10 lokalnih samouprava u kojima su 29. marta održani lokalni izbori, Srpska napredna stranka zabilježila je pad u broju glasova u odnosu na rezultate izbora održanih prije četiri godine. Najdrastičniju razliku posmatrači su uočili u Knjaževcu, gde je SNS osvojila 20 posto manje glasova.

Novosadski univerzitet je tako osvetničkom voljom režima i servilnim aktivizmom instaliranih moralnih krpa među upravljačke strukture univerziteta, postao paradigma srozavanja univerziteta u Srbiji. Čeka li ista sudbina i druge univerzitete u Srbiji? Onaj u Novom Pazaru već je od ranije doživeo takvu sudbinu.

Kritičar aktuelne srbijanske vlasti, beogradski advokat Čedomir Stojković uhapšen je jučer po nalogu Višeg javnog tužilaštva u Beogradu. Kako je saopšteno iz ovog tužilaštva, Stojkovića terete jer je u periodu od 2022. do 2025. godine u različitim objavama na društvenim mrežama pozivao na svrgavanje najviših državnih organa i njihovih predstavnika. Nakon saslušanja je tokom noći pušten da se brani sa slobode.

Studentkinja Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Nađa Šolaja izjavila je da pogibija 16 ljudi pod nadstrešnicom Železničke stanice u Novom Sadu nije tragedija već „zločin i ubistvo“.

Portal BIRN iz Srbije objavio je kako je jučer (petak, 26.9.) policija Srbije uhapsila u Šapcu Lazara Popovića (37) i Sava Stevanovića (47), zbog sumnje da su povezani sa finansiranjem i organizovanjem paravojnih ruskih kampova za obuku Moldavaca i Rumuna na teritoriji Loznice. Obuku su, kako navodi BIRN, držali instruktori koji su državljani Rusije i Belorusije

Niko nikada u Srbiji pre Miloševića, Šešelja i Vučića nije pitao koje je nacije i vere neki čovek ili grupa ljudi. I sada to niko ne pita niti bi pomenuo da nije Vučića koji pokušava da te razlike naglasi preko svojih medija. Kako bi izazvao sukob, i novi građanski rat. To je njegovo glavno težište. Koje je prepoznato i u svetu sada. Zato se dogodio telefonski poziv Makrona i poseta Meloni odmah nakon potvrde presude Dodiku. Rečeno mu je: “Mali, nemoj da se zezaš i da u BiH pokušavaš nešto opet da bi sebe spašavao. Video si kako je prošao Milošević”.

S obje strane granice stvorena je atmosfera nepovjerenja, uzajamnog sumnjičenja i zloslutnog neprijateljstva...Prenosimo tekst Borisa Pavelića objavljenog na portalu Autonomija.info

Dan prije protesta javnosti se obratio srbijanski predsjednik Aleksandar Vučić, a tokom obraćanja govorio je i o situaciji u Bosni i Hercegovini. "Proći će i ovo sutra a već za dva ili tri dana morat ćemo se susresti sa mnogo većim problemom

Nakon višemjesečnih protesta studenti su u ponedjeljak navečer, 10. marta blokirali zgradu Radiotelevizije Srbije i Radiotelevizije Vojvodine. Nakon što ih je voditeljica na RTS nazvala „ruljom“ u razgovoru sa Aleksandrom Vučićem, blokada zgrade RTS-a je počela nešto prije 23 sata

Presuda protiv Dodika je zapravo i nehatna pomoć građanima Republike Srpske da oteraju tiranina koji je odavno morao da bude u političkoj penziji a potom i u zatvoru. Pravosuđe Bosne i Hercegovine je uprkos teškom položaju očito uspelo da evoluira u nezavisno i kadro da sudi političim moćnicima. Korak koji se sada mora sprečiti jeste da Dodik ruku pravde koja ga je sustigla ne predstavlja kao nacionalno pitanje, jer to nije, navodi jedan od najžešćih kritičara režima Aleksandra Vučića, advokat Čedomir Stojković za Žurnal.

Sa vrhom vlasti u RS, koji ovih dana aktivno učestvuje u raspirivanju tenzija, čak do te mjere da u zvaničnim dopisima institucije prekrajaju granice Bosne i Hercegovine, pozvala je 1.050 stranačkih prijateljica da 15. februara budu ispred sjedišta partije, u jednoj od zgrada kriminalom uništenog giganta „Rudi Čajavec“. Razlog je „obilježavanje Sretenja – Dana državnosti Republike Srbije i Republike Srpske“, koje se organizuje tik preko državne granice BiH i Srbije – u Sremskoj Mitrovici. Obezbijeđeni su sendviči. 

Od naprednjačkih umova ništa pametno se ne može očekivati, ali akcija iscrtavanja srednjeg prsta iznenadila je čak i najveće pesimiste koji smatraju da je Srpska napredna stranka okupila isključivo društveni talog. Nije ni čudo što im je takva epska budalaština pala na pamet, pogotovo ako se setimo da se inteligencija često definiše kao sposobnost učenja iz iskustva i veština snalaženja u novim situacijama. Niti su naprednjaci nešto naučili iz iskustva, niti im polazi za rukom da se elementarno razaberu u novoj situaciji, niti su sposobni za takve nadljudske poduhvate.

Građani se svakodnevno okupljaju da pruže podršku studentima, advokati su proglasili jednonedeljni štrajk, deo prosvete obustavlja rad, radnici Pošte stupaju u štrajk, poljoprivrednici su najavili svoju podršku... Kolokvijalno rečeno – narodu je puklo trpilo, dozlogrdili su mu naprednjačka bahatost, korupcija, nasilništvo i bestijalnost.

I sve to za 400 miliona evra! Nikome iole razumnom ovo ne može da izgleda kao povoljan aranžman i ozbiljna prodaja po realnoj ceni. Srbija je izručena ruskom uticaju, dobrovoljno, uz oduševljeno glasanje ogromne većine poslanika. Nije naša propast počela sa Vučićem, on je samo nastavio gde su prethodnici stali.

A da vrh stranke strepi od osipanja redova bilo je belodano na nedavnom skupu u Sava centru, gde su dovučeni naprednjaci predviđeni da glume studente, iako su uglavnom u srednjim godinama. Doveli su verne članove stranke, a onda su uz svaki red postavili obezbeđenje, opasne momke, da se ne bi slučajno desilo da neko iz publike vikne “ua” ili nešto slično.

Ako zaista žele da stvore drugačije, bolje, zdravije društvo neka se što pre okrenu onome što su pisali izdajnici, autošovinisti, zarobljenici duha samoporicanja i slični nacionalni izrodi. U suprotnom, uprkos plemenitim težnjama i žudnji za pravdom, čeka nas večno vraćanje istog i rđava beskonačnost.

Avet prošlosti ima apsolutnu vlast, a vi ne biste da govorite o prošlosti, i još smatrate da je to sasvim normalno. Šta reći, a ne opsovati. Šetaju se ratni zločinci po televizijskim studijima, promovišu knjige po bibliotekama i centrima kulture, sede u glavnim odborima vladajućih stranaka, predvode kolone na Dan pobede nad fašizmom, ali to nekako nije tema za većinsku javnost.

Nema tu pomoći, razbojnička banda naprosto ne razume pojam zakonitosti. Jedino što bi Vučić mogao da preduzme jeste da prestane da se pojavljuje i da pusti institucije da rade svoj posao. I to je jedino što je njemu potpuno nezamislivo, nemoguće, nestvarno, fantastičnije od bilo koje fantastične priče.