ČEDOMIR STOJKOVIĆ ZA ŽURNAL: Stav većinske Srbije je da je Ratko Mladić heroj

G. Stojkoviću, zašto ste prije nekoliko dana na graničnom prelazu Gradina upućivali gnusne uvrede policijskim službenicima, prijetili im otkazima i hapšenjima? Naravno, ovo je verzija Informera o kome ne treba trošiti riječi, a sada ozbiljno, postoji li bojazan da vam nekada u vozilu pronađu čak i neke supstance kao opravdanje da vas ponovo pritvore i onemoguće nastavak kritike Vučićevog režima?

Nadam se da Vaše pitanje ne predviđa budućnost. Naravno da su takve mogućnosti u Srbiji na žalost moguće. Ovo je zemlja u kojoj je tajna služba ubila premijera, koja je godinama skrivala ratne zločince da ne budu isporučeni Haškom tribunalu, koja je učestvovala u ubistvu bivšeg predsednika Stambolića i činila još mnogo toga. Ako je to mogla, naravno da može da učini i meni sve što joj padne na pamet. Ali to neće zavisiti od mene, već od ukupnih političkih okolnosti u Srbiji i njihovog koneksiteta sa geopolitičkim okolnostima. Tako da s obzirom da ja tu ne mogu ni na šta da utičem, mogu jedino da budem ono što jesam i da govorim ono što mislim.

Doduše, u vezi vaše aluzije na Informer, desila se neverovatna stvar. To Vučićevo propagandno glasilo jednako opasno koliko i nacistički Der Angriff kojim je rukovodio Gebels,  je objavilo i deo istine. Ja doista jesam srpskim graničarima saopštio da ću ih lično uhapsiti kada se vlast smeni, jer sam ih upozorio da zloupotreba zakona o graničnoj kontroli tačno takvu posledicu izaziva, i da tu ne može biti alibi to što su im takvo postupanje naredili iz Beograda. Granično zadržavanje je zapravo policijsko zadržavanje, i ono se sprovodi kada postoji sumnja koja mora da se opravda. Umesto toga Beograd naredi graničnoj policiji da političke neistomišljenike drže satima radi čistog maltretiranja, a oni to izvršavaju. To je isto kao kada bi policajac video lepu devojku u kratkoj suknji i onda upotrebio policijku značku da je zadrži četiri sata na bilo kom mestu, jer mu se tako hoće. Njima se tako htelo samnom. Za to se ne dobija samo otkaz, već u civilizovanim državama se ide u zatvor. I ja sam im obećao da civilizacija stiže. To što je civilizacija i primena zakona za njih uvreda, zanima me isto koliko i pas koji se uvredio zbog toga što mu je gazda nagovestio kupanje. Građani su gospodari države. Ja sam građanin.

Nadrealno izgledaju scene iz Srbije, pa i bh. entiteta Republika Srpska  glede oplakivanja Ratka Mladića dajući mu gotovo svetački oreol. Oni mlađi su vjerovatno tek shvatili da je do jučer bio živ jer su godinama ispisivali grafite „slava mu“ kao da je odavno mrtav. Vjerujete li da će državni vrh Srbije, čitaj Vučić, unatoč zgražavanju normalne svjetske javnosti, ipak organizovati Mladićevu sahranu uz državne počasti, da li je to stav većinske Srbije?

Da se razumemo – prisustvo bilo kog člana vlade sahrani Ratka Mladića je državna počast. Ali Vučić je u vladu birao najneobrazovanije ljude u Srbjii, pa oni to ne znaju, a ni sam Vučić to ne zna. Sećate se kada je pokušao da uđe nenajavljen u Hrvatsku sa tvrdnjom da kao privatno lice ide do Jasenovca, pa su ga Hrvati vratili saopštavajući mu da visoki državni funkcioner u službenom autu sa službenim obezbeđenjem ne može da bude privatno lice. Privatno lice se postaje ostavkom.

Ja sam uveren da će visoki državni funkcioneri svojim prisustvom na sahrani tako odati državnu počast Ratku Mladiću. Mislim takođe da je ministar pravde Srbije, nesretni Vujić, najavljujući formalnu državnu počast za sahranu Ratka Mladića koja uključuje vojni ešalon i potpisanu odluku vlade, zapravo izbacivao reči koje mu je Vučić stavio u usta da bi njima testirao reakciju međunarodne javnosti, i da posle te reakcije će Vučić odustati od vojnog ešalona i potpisvanja odluke i tome. Ali on je manipulant kao i svi prevaranti. U tom slučaju će organizovati nekakve veterane, za koje će tvrditi da su privatno došli, oni će obući uniforme i nositi zastave. Budući da je vatreno oružje zabranjeno nositi bez dozvole, možda će na sahrani počasni plotun ispaljivati praćkama. A možda i snajperima, dečijim ili pravim – da odaju adekvatnu „počast“ čoveku koji je naredio da se sarajevski civili takvim oružjem ubijaju pune tri godine, deset meseci i dvadeset i četiri dana.

Stav većinske Srbije je da je Ratko Mladić heroj. Ali i stav većinske Nemačke je za vreme Hitlera bio da sve Jevreje treba pobiti. Da su saveznici posle Drugog svetskog rata sa Hilerovim ministrom propagande Gebelsom postupali kao što su prethodnih decenija postupali sa Miloševićevim ministrom propagande Vučićem, Nemci bi bili ubeđeni da je Hitler nemački heroj, kao što sada mnogi Srbi misle za Ratka Mladića.

Setimo se, Vučić je urlao u Beogradu 1995. da nikada, nikada neće prihvatiti Dejtonski sporazum. Potom je iz opozicije posle 2000. urlao da su izdajnici svi koji hapse ratne zločince srpske nacionalnosti. Posle je skidao table sa natpisom „Bulevar Zorana Đinđića“, koji je izručio Slobodana Miloševića hagu, i na njih lepio natpise „Bulevar Ratka Mladića“. Posle je pravio proteste kada su uhapsili Mladića i urlao i pretio onima koji su ga izručili Hagu. A posle je došao na vlast, preuzeo sve medije, stvorio propagandna glasila poput Informera, postavio najveće nacionaliste na vlast, na primer Vulina koji Mladića posmatrao kao da je bog, Batinu koji je spaljivao evropsku zastavu, i tako dalje.

Najmanje je sedamdeset procenata Vučićevih državnih funkcionera svuda po Srbiji takvo. U medije je gurnuo Šešelja, Bokana, i mnoge druge koji ne samo da su veličali zločine, već su i sami bili deo njih organizujuću razne dobovoljce po BiH i Hrvatskoj. Četrnaest godina takve Vučićeve vlasti i danas imamo to da većinska Srbija smatra da je Mladić heroj isto kao što bi Nemci to smatrali danas da se Jozef Gebels umesto da je 1945 uhapšen i osuđen na smrt, se na vlasti vratio dvanaest godina kasnije, 1957. i preuzeo potpunu vlast i medije kao što ju je imao za vreme Hitlera. Sa Srbijom se tačno to dogodilo. Vučić je Gebels koji je zavladao Srbijom posle Miloševića. I tačno u trenutku kada su rane u BiH počele da zarastaju a ljudi da se otrežnjuju od propagande i suočavaju sa proslošću – Vučić je 2012-2026 vratio politički otrov u Republiku Srpsku, pa umesto da se dovrši proces izbacivanja tog otrova  iz društvenog bića, taj otrov je samo ojačao.

Zapamtite ovo, ako ikada budem deo neke vlasti, ja sam ono što sam sad. To su moje ideje, to su moji postulati i tada mi dela tumačite u kontekstu onoga što govorim sad. Isto je sa Vučićem. On je ono što je bio kada je bio dobrovoljac u opsadi Sarajeva. On je ono što je bio kada je potpaljivao Srbe da odbace svaki mirovni plan i u BiH i u Hrvatskoj. On je ono što je bio kada je lepio slike Ratka Mladića po Beogradu dok je bio u opoziciji. U autokratskoj državi narod većinski misli onako kako mu servira autokrata. Pogledajte Severnu Koreju. Ali to zapravo nisu mišljenja. To su ugrađeni obrasci ponašanja kroz nauku propagande, zbog kojih lice postaje namrgođeno. Mišljenje će doći tek kada se jaram propagande polupa i kada od nje oporavak dođe. A taj posao će biti težak, jer su joj temelji duboki i čvrsti, i iskopavani su decenijama.

Podnijeli ste krivičnu prijavu protiv Aleksandra Vučića u vezi sa Snajper safarijem po Sarajevu, pokušali su da vas „ugase“ i u online sferi pa ste više od četiri mjeseca proveli u pritvoru. Šta još može režim u Srbiji da uradi kako bi zaustavio vašu kritiku postojećeg stanja?

Ja sam uhapšen ne zato što sam podneo iskrenu krivičnu prijavu protiv Aleksandra Vučića. Šta Vučić za to mari, pa on kontroliše i tužilaštvo i policiju i većinu sudija u Srbiji. Ja sam uhapšen zato što su o mojoj krivičnoj prijavi izveštavali svetski mediji. Nalog za moje hapšenje dat je samo tri dana od poslednjeg članka u londonskom The Times koji se bavio mojom krivčnom prijavom. Uhapšen sam sedam dana posle. Krivična prijava koju je Ministarstvo unutrašnjih poslova podnelo protiv mene obuhvatilo je moje postove na društvenim mrežama pa i one o Sarajevo snajper safariju.

Krivična koja je podneta protiv mene, pazite sad, čitaoca pokušava da uveri da Vučić nije učestvovao u opsadi Sarajeva. I sad treba da se u krivičnom postupku protiv mene bavimo da li je on tamo bio ili nije. Šta to govori? Pa ceo proces je montiran da bi se jedini advokat u Srbiji koji se uključio u međunarodnu istragu o Sarajevo snajper safariju izolovao od javnosti. Tačno su to uradili. Najpre su mi zabranili da koristim društveme mreže preko kojih novinari iz sveta saznaju šta radim u Beogradu, iako ta zabrana ne može da se odredi po zakonu. Kada sam odbio da tu nezakonitu zabranu sprovedem stavili su me u kućni pritvor i zabranili mi internet. Dok sam bio u kućnom pritvoru londonski The Times je ponovo objavio članak sa mojim imenom u vezi Sarajevo safarija, pa sam sedam dana nakon toga odveden u zatvorski pritvor. Potom su me ponovo vratili u kućni pritvor. Oni misle da su ljudi i lubenice isto. Da sam musliman možda bi i za mene Vučić našao nekog „heroja“ kao što je Mladić.

Za to vreme dok sam ja bio u nezakonitom pritvoru, a sud je utvrdio da je nezakonit, Vučuć je plaćao milione eura advokatima, PR agencijama i korumpiranim novinarima po svetu da priču o Sarajevo snajper safariju zaustavi. Reći ću vam i da mi je poznato da je radi toga napravio i dogovor sa jednom stranom državom koja nije Rusija da mu u tome svojim obaveštajnim aparatom pomogne. Pogađajte koja, jer to vam ne mogu saopštiti. Javno je poznato da je Vučić dok sam ja bio u pritvoru tužio Der Spiegl u pokušaju da njihovoj redakciji zabrani da objavljuje tekstove o Vučićevom sudelovanju u Sarajevo snajper safariju. Njemu je zaustavljanje te priče najvažnije, jer je to zločin u kom je učestvovao, i diplomate sa Zapada neće da se rukuju sa njim ako taj zločin ima medijsku pokrivenost u njihovom zemljama pa još proizvede i mešanje stranih parlamenata u tu istragu, kao što su Zeleni u Bunedstagu predložili. To je sva suština mog hapšenja. Ali tu je modus operandi isti kao i sa Mladićem – učiniće se sve što se može da se zločini sakriju. Ako se zločin ne može sakriti onda će se sakrivati zločinac. A ako se više ni zločinac ne može skrivati, onda će se od njega načiniti heroj, velikomučenik i svetac. Jer ako se tako ne učini, onda sva ta politika i svi ti narativi koji su nastali 90-ih u Srbiji propadaju i sa sobom odnose imena koja su na toj politici i nastala a koja i danas nose vlast u Srbiji.

Dok se iščekuje, ako ga ikada bude, neki datum izbora u Srbiji, posmatraču sa strane se doima kao da je u ovom trenutku ugašen onaj zanos viđen tokom protesta, o nužnim promjenama koje su pokrenuli mladi ljudi, studenti prije svih. Dijelite li to viđenje?

To je velika tema, i ne znam kako da je ispričam u kratkim rečima. Ali uprkos svim mogućim uglovima posmatranja, ovo je činjenica – sedamdeset procenata građana Srbije želi da Vučića smeni, a šezdeset procenata ga iskreno mrzi. Problem je u tome što diktator koji kontroliše medije, vojsku policiju, tajnu službu, tužilaštvo, milijarde eura državnog budžeta, koji je stvorio lojalne tajkune i oligarhe prepune novca i moći, i koji plaća kriminalce da izigravaju parapoliciju i batina građane, može da postigne da ostane na vlasti i sa ovih trideset procenata koji mu daju kakvu takvu političku podršku. Može da ostane na vlasti i sa dvadeset procenata ako sve to upotrebi.

Studentski zanos ako je ugašen ugasila ga je tajna služba Srbije. Ali vam tvrdim da je mržnja prema Vučiću u međuvremenu samo ojačala. Ja ne poznajem nikoga ko bi glasao za njega. Jedino je pitanje da li će manipulacije koje sa tajnom službom pravi kroz osnivanje raznih partija, kroz nametanje podela, uspeti da pobede brojeve. Onaj zanos koji ste videli, to je Srbija oslobođena radikalskog propagandnog jarma. Desio se iznenada i režim to nije mogao da kontroliše, ali posle se konsolidovao. Da je budućnost predvidiva sport ne bi postojao. Ja verujem da ćemo taj Vučićev točak na kraju polomiti.

Da li je prvobitni optimistični nagovještaj da će vlast u Srbiji preuzeti neki mladi i ne samo mladi nego ljudi koji će ukinuti diktaruru i „osvijetliti“ Srbiju nakon izbora donekle kontaminiran ubacivanjem u taj pokret ljudi po zadatku da ga zatome ili odvedu u nekom drugom pravcu?

Apsolutno. To je radila tajna služba Srbije. Cilj je bio dvostruk. Sa jedne strane ubacivanjem takvih ljudi da se pokret ogadi jednom delu populacije. Sa druge strane mora se razumeti da se moć često ponaša kao i voda. Ne samo da menja agregatna stanja i prolazi kroz svaku šupljinu koja se otvori, već teče po Paskalovim zakonima u nastojanju da izjednači pritisak. Duboka nacionalistička država koju je Vučić vaskrsao teži da promenu vlasti amortizuje uguravanjem u buduću vlast onih ljudi koji su unapred pomirljivi prema temeljima na kojima je ta njihova moć nastala. Pa neće moći Vučićev šef tajne službe da u buduću vladu ugurava te ljude-amotizere kada se vlast promeni i on dobije otkaz. On ih ugurava sada, tajnim polugama obaveštajnog aparata.

Imaju li oni koje smo gledali tokom protesta i plenuma još uvijek snage da realizaciju ono što su tada obećavali? Koliko je pritisak i osveta režima prema pojedincima, studentima i građanima koji su proteste inicirali i podržavali urodila plodom?

Plenumi su dobro rešenje za kratkotrajnu političku ofanzivu. Za dugotrajnu političku borbu potrebna je organizacija sa strukturom i sistemom donošenja odluka. Takva politička organizacija ne može da nastane dok je Vučić na vlasti, jer svaka biva razbijena brojnim polugama vlasti, pri čemu su hapšenja i prebijanja najmanje delotvorna poluga jer je veoma vidljiva. Ove poluge koje se ne vide su mnogo opasnije i osećaju se svaki put kada pokušaj stvaranja velike političke opozicione organizacije u Srbiji propadne. Zato na njima pažnja treba da bude veća. Plenumi su se zato našli u limbu. Sa jedne strane takav način političke borbe dugotrajno nije održiv, a sa druge strane prerastanje u političku organizaciju nije moguće usled delovanja ovih tajnih poluga moći.

Kako ćete u diktaturi naći sto lidera koji će svi odbiti na primer sto hiljada eura koje im koruptivna vlast ponudi da bi se sklonili, ili da bi napali druge lidere? Meni su poznati slučajevi od tri stotine hiljada eura za otkup manjih političkih lidera, i to onih koji nisu šefovi opozicionih stranaka. Poznati su mi i slučajevi gde je plaćeno dva miliona eura da jedna nevladina organizacija koja je pretila da postane ozbiljna politička grupacija se izmakne i uradi ono što joj je Vučić rekao. Dakle u takvoj situaciji plenumi nisu loša stvar, jer ako nema lidera, ne može se on ni korumpirati niti uceniti. Ali sa druge strane, ako nemate jake lidere, kako ćete se boriti. Situacije je u tom smislu, što bi naši narodi rekli, poprilično zaguljena.

Vučić je uveliko u kampanji diljem Srbije, obećava građanima sve i svašta. Kampanju širi i na BiH, pa nakon nedavne turneje sada uz pomoć Milorada Dodika agituje birače sa područja RS. Može li Vučić bez njih pobjediti?

On ne može pobediti ni sa njima ni bez njih, ali sa njima može da falsifikuje izbore jer će sa njima razlika biti manja. To je apsurd, jer da su ti ljudi iz RS slušali Vučića 1995 kada ih je potpaljivao zajedno sa Šešeljem da ne prihvate Dejtonski plan, kao što ga slušaju sad – pa RS ne bi ni postojala. Hrvatska vojska je sa Armijom BiH bila na sedamnaest kilometara od Banja Luke. Srbi u onome što se zvalo Republika Srpska Krajina u Hrvatskoj, su poslušali tad Vučića, pa su odbili plan Z4. Zato su posle bežali na traktorima za Srbiju. To je sudbina svakog ko sluša Vučića i njegove radikale. Pa 650.000 Srba iz Srbije se odselilo za vreme Vučićeve vlasti.

Zato je neshvatljivo da upravo oni Srbi koji su prošli ratne strahote jer su slušali Vučića i njegove – sada dolaze iz RS da glasaju za njega. I kao što vidimo, politika koju Vučić podržava u RS je upravo politika koja će na posletku dovesti do nestanka RS. Pa neće Zapad da otvara zaraznu Bosansku Pandorinu kutiju zbog manje od milion Srba u RS koji maštaju o ujedinjenju sa Srbijom. Svet ima devet milijardi stanovnika, sedam i po hiljada nacija a samo sto osamdeset dve države. Nastave li ovako, doći će čas kada će Zapad tu Pandorinu kutiju hermetički zatvoriti i sve njene pregrade, pa i RS ukinuti.

Očekujete li da će SNS batinaši i nasilnici u sprezi sa naklonjenom im policijom ponovo biti važan faktor na izborni dan, ako ga ikada dočekate, pogotovo sada kada je slobodoumna medijska scena svedena na statističku grešku?

Imao sam klienta kojem je jedna poveća građevinska kompanija dugovala veliki novac. Tužili smo i dobili presudu. Kada je došlo vreme izvršenja presude klijent me je molio da to ne činim već da iako imamo dobijenu stvar započnem mirovne pregovore, odnosno nagodbu posle presude. U tim pregovorima sam saznao da je protivnu firmu osnovao jedan huligan koji je mlad došao iz RS, tukao se po ulicama, bavio zelenašenjem itd, a potom osnovao i neki klub borilačkih veština.

Na trećem ručku sedim sa njim nasamo, veoma svestan da ništa od tih građevinskih poslova ne može da se dobije bez sprege sa vladajućom strankom. Protesti u Srbiji tad traju. Pitam ga, jesu li ti dali kvotu ljudi? On vadi telefon i pokazuje mi spisak od šezdeset batinaša koje mora da ima na broju da im da crne kape i mobiliše kad god ga pozovu da im se oduži za unosne poslove koje je dobio. Vlast daje pare njemu, a on deo tih para mora da potroši na ove u crnim kapuljačama. To neka Vam bude odgovor na pitanje koje niste postavili – kako izgleda moderni fašizam.

(zurnal.info)