Nakon višemjesečnih protesta studenti su u ponedjeljak navečer, 10. marta blokirali zgradu Radiotelevizije Srbije i Radiotelevizije Vojvodine. Nakon što ih je voditeljica na RTS nazvala „ruljom“ u razgovoru sa Aleksandrom Vučićem, blokada zgrade RTS-a je počela nešto prije 23 sata

Presuda protiv Dodika je zapravo i nehatna pomoć građanima Republike Srpske da oteraju tiranina koji je odavno morao da bude u političkoj penziji a potom i u zatvoru. Pravosuđe Bosne i Hercegovine je uprkos teškom položaju očito uspelo da evoluira u nezavisno i kadro da sudi političim moćnicima. Korak koji se sada mora sprečiti jeste da Dodik ruku pravde koja ga je sustigla ne predstavlja kao nacionalno pitanje, jer to nije, navodi jedan od najžešćih kritičara režima Aleksandra Vučića, advokat Čedomir Stojković za Žurnal.

Sa vrhom vlasti u RS, koji ovih dana aktivno učestvuje u raspirivanju tenzija, čak do te mjere da u zvaničnim dopisima institucije prekrajaju granice Bosne i Hercegovine, pozvala je 1.050 stranačkih prijateljica da 15. februara budu ispred sjedišta partije, u jednoj od zgrada kriminalom uništenog giganta „Rudi Čajavec“. Razlog je „obilježavanje Sretenja – Dana državnosti Republike Srbije i Republike Srpske“, koje se organizuje tik preko državne granice BiH i Srbije – u Sremskoj Mitrovici. Obezbijeđeni su sendviči. 

Od naprednjačkih umova ništa pametno se ne može očekivati, ali akcija iscrtavanja srednjeg prsta iznenadila je čak i najveće pesimiste koji smatraju da je Srpska napredna stranka okupila isključivo društveni talog. Nije ni čudo što im je takva epska budalaština pala na pamet, pogotovo ako se setimo da se inteligencija često definiše kao sposobnost učenja iz iskustva i veština snalaženja u novim situacijama. Niti su naprednjaci nešto naučili iz iskustva, niti im polazi za rukom da se elementarno razaberu u novoj situaciji, niti su sposobni za takve nadljudske poduhvate.

Građani se svakodnevno okupljaju da pruže podršku studentima, advokati su proglasili jednonedeljni štrajk, deo prosvete obustavlja rad, radnici Pošte stupaju u štrajk, poljoprivrednici su najavili svoju podršku... Kolokvijalno rečeno – narodu je puklo trpilo, dozlogrdili su mu naprednjačka bahatost, korupcija, nasilništvo i bestijalnost.

I sve to za 400 miliona evra! Nikome iole razumnom ovo ne može da izgleda kao povoljan aranžman i ozbiljna prodaja po realnoj ceni. Srbija je izručena ruskom uticaju, dobrovoljno, uz oduševljeno glasanje ogromne većine poslanika. Nije naša propast počela sa Vučićem, on je samo nastavio gde su prethodnici stali.

A da vrh stranke strepi od osipanja redova bilo je belodano na nedavnom skupu u Sava centru, gde su dovučeni naprednjaci predviđeni da glume studente, iako su uglavnom u srednjim godinama. Doveli su verne članove stranke, a onda su uz svaki red postavili obezbeđenje, opasne momke, da se ne bi slučajno desilo da neko iz publike vikne “ua” ili nešto slično.

Ako zaista žele da stvore drugačije, bolje, zdravije društvo neka se što pre okrenu onome što su pisali izdajnici, autošovinisti, zarobljenici duha samoporicanja i slični nacionalni izrodi. U suprotnom, uprkos plemenitim težnjama i žudnji za pravdom, čeka nas večno vraćanje istog i rđava beskonačnost.

Avet prošlosti ima apsolutnu vlast, a vi ne biste da govorite o prošlosti, i još smatrate da je to sasvim normalno. Šta reći, a ne opsovati. Šetaju se ratni zločinci po televizijskim studijima, promovišu knjige po bibliotekama i centrima kulture, sede u glavnim odborima vladajućih stranaka, predvode kolone na Dan pobede nad fašizmom, ali to nekako nije tema za većinsku javnost.

Nema tu pomoći, razbojnička banda naprosto ne razume pojam zakonitosti. Jedino što bi Vučić mogao da preduzme jeste da prestane da se pojavljuje i da pusti institucije da rade svoj posao. I to je jedino što je njemu potpuno nezamislivo, nemoguće, nestvarno, fantastičnije od bilo koje fantastične priče.

Među studentskim zahtevima nema onog od čega predsednik strahuje – traženja njegove smene i obaranja režima. Međutim, studenti traže pravnu državu i slobodno društvo, odgovornost, pravdu i nekorumpiranu vlast, a to nimalo ne podseća na foto-robot Vučićevog režima. Bez pada naprednjačke bulumente nemoguće je stvoriti pravednije i bolje društvo kakvom teže studenti.

Sve jednom prođe, pa će tako proći i Vučićev režim, ali posle njegovog svrgavanja biće neophodno sprovesti radikalne korake i temeljnu reformu društva, ako mislimo da se ikada uljudimo. Za početak, trebalo bi vratiti na snagu Zakon o odgovornosti za kršenje ljudskih prava, poznatiji pod popularnim imenom Zakon o lustraciji.

SNS skuplja najgore primerke ljudskog roda, ambiciozne i pohlepne nesposobnjakoviće, neobrazovane i neuke, ali spremne na sve zarad lične koristi. Takav model kadriranja ostao im je u amanet od organizacije iz koje su se ispilili – Srpske radikalne stranke, i ona je bila stecište svakojakog bašibozuka. Zato su pogrešne vesti koje kažu kako su predsednici opština i ostali naprednjački kadrovi glumili batinaše. Istina je dijametralno suprotna. Naprednjački batinaši glume predsednike opština, partijske i opštinske funkcionere, nameštenike državnih firmi i slične izmišljene likove.

Tužilaštvo snom mrtvijem spava, glavna tužiteljka Zagorka Dolovac se pretvara da ne postoji, najveće kriminalce niko ne goni, a o političarima za koje postoji sumnja da su prekršili zakon da i ne govorimo. Onih 2.500 slučajeva koji čame po fiokama Tužilaštva za ratne zločine da i ne pominjemo, sa njima je i počelo totalno urušavanje ovog društva.

Iz zlehudog iskustva devedesetih godina, znamo da su presvučeni radikali spremni i na mnogo gore stvari od prebijanja i hapšenja demonstranata, jer njima ljudski život ne znači ništa. Za sad smo dobili političke zatvorenike, čime smo se opasno približili najgorim svetskim tiranijama. Jedina nada da se Srbija neće pretvoriti u Belorusiju počiva u pobunjenim građanima.

Kad sanjaš o Velikoj Srbiji i toj nakaznoj ideji podrediš sve istinske prioritete društva, na kraju dobiješ praznu Srbiju. Drugačiji scenario nije moguć, bilo je samo pitanje vremena kada će početi da se ostvaruje. Da parafraziram one nesrećnike iz Novog DSS-a: Velika ili mala, Srbija će svakako biti nikakva. I pusta.

Politička i intelektualna elita Srbije udarnički je radila na naizgled nemogućem zadatku – da naknadno ponište veliku pobedu antifašističkih snaga u Drugom svetskom ratu, te da nas prevedu sa pobedničke na gubitničku stranu istorije, i to mnogo decenija nakon što je partizanska pobeda zlatnim slovima upisana u povest čovečanstva.

Sveopšta korupcija i otimačina, bez ikakvog ustručavanja, osnovno je obeležje srpskih vlasti. Naprednjačka oligarhija jednostavno radi šta joj se prohte, otimaju javna dobra, pljačkaju budžet, a još se i enormno zadužuju na račun stanovništva koje će silne desetine milijardi evra morati jednom da vrati zajmodavcima.

Nije problem u nevremenu, njegove razorne moći mogu se uspešno zauzdati ili bar ublažiti, problem je u vlasti koja predstavlja pravu prirodnu ljudsku nepogodu od koje nema spasa. Ili, preciznije, neljudsku – pošto u tako radikalnoj ravnodušnosti prema sudbini sopstvenih sunarodnika, komšija, sugrađana nema ničeg čovečnog.