Strah od mangupa u sopstvenim redovima (audio): Vučićevi lojalisti, nova pretorijanska garda

Pritešnjen studentskom pobunom, zbunjen protestima protiv kojih ne pomažu stari, izanđali recepti, predsednik Srbije Aleksandar Vučić luta od jednog do drugog televizijskog studija, isporučujući dnevne doze besmislica retkim gledaocima koji imaju stomak da ga gledaju i slušaju. U gotovo svakodnevnim televizijskim nastupima Vučić nastoji da deluje neuzdrmano, pa hrabri sebe i umiruje članstvo, pretvarajući se da je sve u najboljem redu, da mu se tron ne drma i da će vladavina najgorih trajati beskrajno dugo.

Nalikuje predsednik pomalo na junaka pesme “Opsenarov put” Miodraga Stanisavljevića, koji “strepeć od teatralnog pada, od banalnog prelaska u ništa”, putuje od grada do grada, “menja imanja i konačišta”, samo što naš aktuelni opsenar ne mrda iz Beograda, već menja samo scenografiju na lojalnim medijskim trovačnicama.

Oveštale radikalske fore

A sve je išlo tako dobro još koliko juče. Podjarmio je celo društvo, zarobio nejake institucije skoro bez otpora, preuzeo sve ključne medije koji danonoćno šire njegove propagandne glasine i laži proglašavaju za jedinu istinu. Baš kao kod Stanisavljevića: “Dostigao je savršenstvo umeća. / Cela zemlja je – vašarska scena. / Svi veruju u njegove moći / i sama od sebe buja opsena”. I još: “Svi veruju u njegove moći, / veruju svakoj reči, gestu. / Ali on nikad na istom mestu / ne sme dvaput da zanoći”.

Sve je napredni opsenar lepo organizovao i isplanirao, kao da će vladati večno, a onda se niotkuda pojaviše ti studenti i pokvariše mu račun. Šta god da preduzme protiv mladalačke pobune – maši. Ne pomažu ni partijski batinaši, ni gaženje studenata kolima, ni kampanje mržnje po tabloidima, ni optuživanje studenata da su ustaše, separatisti, izdajnici, produžena ruka stranih službi. Sve su to oveštale radikalske fore iz nekog drugog vremena, iz epohe u kojoj su Vojislav Šešelj i njegovi poslušnici organizovali paravojne formacije, slali koljače u rat, žarili i palili po Srbiji i susednim zemljama.

Vučić je ostao zarobljen u tom vremenu, baš kao i njegova dvorska svita, pa zato i ostavljaju utisak potpuno izgubljenih, nesnađenih ljudi u današnjem dobu. Kod mladih ljudi te radikalske čarlame više ne pale, njima je to prosto komično, kao što zapravo i jeste. A radikalski mozgovi ništa suvislo nisu u stanju da smisle, otuda potpuno sumanute izmišljotine i akcije, poput one o lažnim hrvatskim studentima koji su zapravo špijuni, pa su došli na beogradski Elektrotehnički fakultet da rovare protiv Srbije. Takva konstrukcija je zaista budalasta, zapravo se radilo o tradicionalnoj poseti Klub studenata elektrotehnike iz Zagreba istom takvom klubu iz Beograda. No, takva stupidna propaganda ionako je namenjena ljudima koji nikad nisu bili ni na jednom koncertu u beogradskom KST-u (Klubu studenata tehnike).

Napredni lojalisti

Među mnogobrojnim promašenim glasinama koje lansiraju predsednik i njegovi čauši, najluđa je ona o lojalistima. Vest o tome da u Srpskoj naprednoj stranci postoji jedna grupa koja se tako kliče obnarodovao je urednik i vlasnik “Informera” Dragan J. Vučićević koji je rekao da je prisustvovao “konferenciji lojalista”. Potom je voditelj TV Prva u režiranom igrokazu upitao Vučića o čemu se tu radi, odnosno postavio je pitanje koje mu je prethodno dostavljeno. Predsednik je onda zapodenuo priču o krilu SNS-a koje je imalo svoj skup, to su lojalisti među kojima se nalazi i Vučićev brat Andrej i još jedan član njihove porodice.

Rekao je predsednik da su se prvo okupili “u jednoj maloj crkvi, to je njihov običaj”, a onda je napomenuo da ih ima više od 17.000. Lojalisti su “malo ekstremni” za Vučićev ukus, oni imaju “svoje zavete”, to su ljudi koji su protiv koalicije sa “žutim ološem”, odnosno Demokratskom strankom i uopšte opozicijom. “To su uglavnom muškarci, samo mali broj žena. Oni su se čak i na krv tamo zaklinjali, nikada sa žutim ološem i ovakvima i onakvima. Malo su tvrđi ljudi”, precizirao je Vučić.

“Uvek su se žestoko borili protiv struja koje su dolazile iz zapadnog obaveštajnog sektora. Uglavnom su oni pro-ruski orijentisani, kad kažem pro-ruski za slobodnu, samostalnu Srbiju, ali ako moraju da biraju uvek će biti više pro-ruski”, nastavio je predsednik da pojašnjava. Uglavnom, lojalisti su “izrazito protiv onih koji bi danas da sprovode obojenu revoluciju i oni su spremni da se bore”.

A kako se lojalisti bore? Ima li kakvih svežih primera njihove borbenosti? Ima, naravno. “Deo tih mladića ste videli kako su se suprotstavili Đilasu i njegovim batinašima, iako su bežali, izbegavali, izbegavali, izbegavali i na kraju im pokazali da se ne plaše ni najmanje”, rekao je Vučić. Taj incident je snimljen, pa se na njemu lepo vidi kako naprednjački batinaši lepe plakate sa natpisom “Đilas lopov”, pa udaraju Đilasa i Đorđa Aleksića iz Stranke slobode i pravde. Batinaše u tradicionalnim kapuljačama predvodio je Luka Petrović, gradski sekretar za investicije u Beogradu i član predsedništva Srpske napredne stranke. Još jedan nasilnik koji se našao u ulozi gradskog funkcionera, po milosti Aleksandra Vučića.

Ruski kvislinzi

Kao i sve predsednikove priče, i ova pati od pomanjkanja koherentnosti i logike. Ako je već rešio da zaplaši članove i funkcionere svoje stranke, da ih spreči da pređu na drugu stranu ili da daju petama vetra, mogao je da smisli nešto ubedljivije. Priča o 17.000 ljudi koji se skupljaju u maloj crkvi naprosto ne pije vodu, osim ako nisu u pitanju nekakvi olovni vojnici ili, u ovom slučaju, olovni batinaši i mafijaši.

Pripadnici vladajuće partije koji se zaklinju na krv u crkvi, imaju zavete, tuku opozicionare, spremni su da se bore – to zvuči kao nekakav SA odred. Ili kao udruženje koje neobično nalikuje na Koza nostru, i oni su imali ritual krvne zakletve. I još se radi o tajnoj organizaciji, a takve udruge su u Srbiji zakonom zabranjene.

Povrh svega, predsednik otvoreno kaže da se radi o kremaljskim kvislinzima, ruskokolonašima, i to čini na način nehotično komičan. Lojalisti su pro-ruski orijentisani, ali to zapravo znači da su “za slobodnu, samostalnu Srbiju”. Zanimljiv izbor reči. Da je neko 1940. godine rekao da postoji grupa ljudi koji su pro-nemački orijentisani, ali da to zapravo znači da su oni za slobodnu, samostalnu Srbiju – bilo bi savršeno jasno o kakvim se izdajnicima radi.

Vučić ni tu nije ostao nedorečen. Posle napomene da su lojalisti šatro za nezavisnu Srbiju, čime je nevešto pokušao da poništi prethodno rečeno, predsednik je bio vrlo jasan – “ali ako moraju da biraju uvek će biti više pro-ruski”. Dakle, ako budu morali da biraju između slobodne Srbije i Rusije, ostaće pro-ruski orijentisani. Možda predsednik nije baš to hteo da kaže, ali tako je ispalo, moguće da je bar tu bio iskren, ako za notornog lažova pojam iskrenosti uopšte nešto znači.

Strah od izdaje

Nema sumnje da u SNS-u ima ljudi koji su spremni da nasilnim sredstvima brane Vučića. U vladajućoj partiji ima na hiljade onih koji su se ogrešili o zakon, nakrali se preko svake mere, pa im se nakon pada režima smeši zatvor. To nije sporno. Međutim, takvi korumpirani tipovi su lojalni samo dok im se to isplati, dok ne postane belodano da je režimu odzvonilo, a nakon tog odsudnog časa njihova vernost nestaje kao rukom odneta, jer oni pre svega gledaju sopstveni interes. Ni Slobodana Miloševića nije imao ko da brani onomad, kad je pao s vlasti, svi su se razbežali, pokušavajući da spasu sopstvenu kožu.

Lopovi, secikese, haramije, razbojnici, nitkovi, kokošari i slični grabežljivci nisu baš poznati kao lojalan svet. Čisto da se podsetimo, pomenuti lojalista Dragan J. Vučićević je prvo bio sluga Dragana Đilasa i Miroslava Miškovića, dok je bio urednik tabloida “Press”, u vreme demokratske vlasti. Tek kad je Vučić došao na vlast, Vučićević je postao njegov lojalista. Toliko o lojalnosti.

Uostalom, ni sam Vučić ne krije šta je poenta njegove priče. Prema njegovim rečima, “ti ljudi su upozorili sve one koji misle na različite načine da je potrebno da se ide protiv njega, da neće imati nikakvu podršku unutar stranke”. Dakle, neophodno je ubediti sopstveno članstvo da postoji velika grupa ljudi, takozvanih lojalista, koja služi za zastrašivanje i čuvanje reda u stranci, da neko slučajno ne izda vrhovnog naprednjaka.

A da vrh stranke strepi od osipanja redova bilo je belodano na nedavnom skupu u Sava centru, gde su dovučeni naprednjaci predviđeni da glume studente, iako su uglavnom u srednjim godinama. Doveli su verne članove stranke, a onda su uz svaki red postavili obezbeđenje, opasne momke, da se ne bi slučajno desilo da neko iz publike vikne “ua” ili nešto slično. Vučić i njegovo najbliže okruženje počeli su da strahuju čak i od članstva sopstvene partije, što samo znači da se predstava bliži završetku. Kraj naprednjačkog režima je možda bliži nego što se čini i najvećim optimistima.

(zurnal.info)