Nakon proširenja sankcija Miloradu Dodiku:Poreska uprava RS Prointeru dodijelila ugovor od 4,6 miliona KM

Istražujemo

Nakon proširenja sankcija Miloradu Dodiku: Poreska uprava RS Prointeru dodijelila ugovor od 4,6 miliona KM

Poreska uprava Republike Srpske, kako se i očekivalo, dodijelila je „Prointeru“ ugovor za SAP licence vrijedan nevjerovatnih 4.650.669 KM. Kancelarija za razmatranje žalbi u BiH nije ni pogledala žalbu firme „Lanaco“, jer ova nije dostavila uplatnicu za pokretanje žalbenog postupka. Isti tender „EP BiH“ 2018. nije sprovela, jer su tužioci izuzeli dokumentaciju. Sada ih tenderski IT kriminal ne interesuje.

Poreska uprava RS Prointeru dodijelila ugovor od 4,6 miliona KM
Milioni Prointeru za SAP licence

 

Javni sektor nastavlja pomagati porodicu Dodik. Nakon proširenja američkih sankcija Miloradu Dodiku, članu Predsjedništva Bosne i Hercegovine i lideru u Republici Srpskoj vladajućeg SNSD-a, i raskida partnerstva „Microsofta“ i „Prointera“, ova firma povezana sa sinom mu Igorom iz dana u dan grabi nove javne milione maraka. Poreska uprava Republike Srpske, kako se i očekivalo, upravo joj je dodijelila ugovor za SAP licence vrijedan nevjerovatnih 4.650.669 KM.

Tender za potpisivanje okvirnog dvogodišnjeg sporazuma raspisan je 22. marta, IT stručnjaci nazvali su ga „održavanje SAP softverskih licenci i održavanje implementiranih softverskih rješenja integrisanog informacionog sistema PU RS“. Direktor Goran Maričić posao je procijenio na 5.585.235 KM sa uračunatim PDV-om. Kvalitet mu je „igrao“ neznatnu ulogu, tek 20 odsto, dok je cijena prednjačila sa 80 odsto.

SLOŽNO I JEDNOGLASNO ZA PROINTER

Na tendersku dokumentaciju 13. maja, dva dana prije isteka zakonskog roka, žalio se „Lanaco“ Nebojše Ninića, jednog od osnivača SNSD-a, zapravo i jedini mogući konkurent „Prointeru“ u ovakvim poslovima. Ali, Marko Kolabrić, predsjedavajući Kancelarije za razmatranje žalbi u BiH, odlučio je da žalbu i ne pogleda. Sigurno zna i zašto, ali je napismeno 2. juna naveo da „Lanaco“ nije dostavio dokaze.

Dokazi koje je tražio nisu se odnosili na nezakonitosti, odnosno favorizaciju „Prointera“ u dokumentaciji, već, zanimljivo, tek za nepostojanje uplatnice za pokretanje žalbenog postupka. Od milionskog posla u međuvremenu je, tvrdi KRŽ, odustao i Ninić.

„Kako je ovaj organ preduzeo sve radnje da se nedostaci u primljenoj žalbi otklone, odredivši i rok u kojem je podnosilac žalbe dužan to da ispuni, a da žalilac ni nakon toga nije postupio po odredbama Zakona o javnim nabavkama BiH i Zakona o upravnom postupku, to je ovaj organ, pozivajući se na odredbe prednje navedenih propisa, kojim je propisano da kod donošenja odluke o žalbi, KRŽ, u skladu sa članom 111. stav (1) tačka b), ima ovlasti odbaciti žalbu kao neurednu“, stoji u Kolobarićevom obrazloženju.

Eventualno nerealno nisku cijenu „Prointerove“ ponude niko nije razmatrao. Maričiću, Poreskoj upravi RS i Ministarstvu finansija RS, na čijem je čelu bivša direktorica PU Zora Vidović, opasno se žurilo.

Tenderska komisija poreznika jedinu pristiglu ponudu „Prointera“ zapravo je otvorila 4. maja i sačinila zapisnik:

„Ponuda ponuđača 'Prointer d.o.o Banjaluka – član Infinity International Group' primljena 4.5.2022, a čija ukupna vrijednost iznosi 4.650.669,27 KM sa PDV-om (3.974.931 KM bez PDV-a), osvojila je 14 bodova za kvalitet ponuđenih usluga održavanja softverskih licenci i održavanja implementiranih softverskih rješenja.“

Stručnjaci iz PU RS jednoglasno su preporučili direktoru Maričiću da odluči da kao najpovoljnijeg ponuđača odabere baš „Prointer“.

Žalbeni postupak okončan je 2. juna, a iako u praksi ovakve odluke na adresu ugovornog organa dolaze desetak dana kasnije, preporučeno, u slučaju ovog milionskog dila to nije se desilo. Očito je radila neka mnogo brža pošta. Samo dan kasnije na memorandumu Ministarstva finansija RS otkucana je odluka o izboru najpovoljnijeg  – „Prointera“.

Ili su tužioci još od marta, kada je raspisan tender, na kolektivnom godišnjem odmoru ili ih kriminal u oblasti javnih nabavki još ne isteresuje dovoljno. Zanimljivo je da je „Elektroprivreda BiH“ u planu javnih nabavki za 2018. godinu imala isti sistem trošenja na održavanje SAP licenci. Vrijednost tendera bila je 5.667.480 KM sa PDV-om. Tadašnjim tužiocima u Tužilaštvu BiH sve je bilo sumnjivo pa su izuzeli kompletnu dokumentaciju. Dogovori su obustavljeni, ali je i istraga završila u ladicama.

OZBILJAN IT POSAO ZA FIRMU BEZ WEB STRANICE

PU RS za integrisani informacioni sistem dosad je isplatila 10,1 milion KM, a prema ugovorenim obavezama i po okončanju ovog posla, beogradskom i banjalučkom „Prointeru“ i „Siriusu 2010“ dužna je da isplati još 6,6 miliona KM. Ako se tome doda i 730.879 KM koliko su teški ovogodišnji IT tenderi, računica je jasna – savremeni IT sistem građane RS koštaće 17,4 miliona KM, pisao je portal Capital u oktobru 2017. godine.

Priča o SAP integrisanom informacionom sistemu traje još od 2012. godine kada je potpisan ugovor sa grupom ponuđača koju su činili „Program“ iz Beograda i „Sirius 2010“ iz Banjaluke za nabavku neophodnih licenci. Sve je koštalo oko 5,7 miliona KM.

Međutim, iste godine za implementaciju softverskih licenci potpisan je i ugovor sa firmom „S&T Serbia“ iz Beograda vrijedan oko 5,5 miliona KM. Po tom ugovoru, a po završenim poslovima, ovoj firmi isplaćeno je oko 2,7 miliona KM. Kako „S&T Serbia“ nije ispunio sve obaveze, a i ugovor je istekao 17. septembra 2016, PU RS je pokrenula spor protiv ove firme.

„U 2017. godini potpisan je ugovor za nastavak implementacije integrisanog sistema sa konzorcijumom firmi kojeg čine 'Sirius 2010' Banjaluka, 'Prointer ITSS', 'Prointer ITSS' Beograd, koji je, pored neimplementiranih funkcionalnosti iz prethodnog ugovora obuhvatio i nove funkcionalnosti. To podrazumijeva implementaciju jedinstvenog sistema za registraciju, kontrolu i naplatu doprinosa i fiskalnog registra nepokretnosti, što je uticalo na rast prvobitne cijene projekta. Taj ugovor je ugovor je potpisan na ukupan iznos od 7,1 milion KM bez PDV-a, od čega je dosad realizovano 1,5 miliona KM bez PDV-a“, naveli su tada u Poreskoj upravi.

Interesantno je, međutim, da IT firma “Sirius 2010” iz Banjaluke, s kojom je PU RS potpisala milionski ugovor za jedan od najsavremenijih sistema, te 2017. nije imala svoj web sajt.

Osnovana je deset godina ranije i imala je tek jednog-dva radnika. Danas ih, prema finansijskim izvještajima, ima 16. Prihodi su, svakako, milionski.

(zurnal.info)