:STEPHANE HESSEL: Nema heroja u doba novca i globalizacije
JEDINA SLOBODNA TERITORIJA

Interview

STEPHANE HESSEL: Nema heroja u doba novca i globalizacije

Stephane Hessel je borac koji je preživeo najveće strahote Drugog svetskog rata, ima 93 godine, ali i dalje putuje širom sveta promovišući vrednosti ljudskih prava. Preživio je nacistički logor Buchenwald, borio se rame uz rame sa De Golom i učestvovao u izradi Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima 1948.

STEPHANE HESSEL: Nema heroja u doba novca i globalizacije
Stephane Hessel ; FOTO: zurnal.info

 U kratkom intervjuu za Žurnal, Hessel je govorio o svom učešću u Pokretu otpora Francuske, njegovoj generaciji, De Golu i izazovima današnjice.

Imali ste nešto više od dvadeset godina kada je Drugi svetski rat zakucao na vrata Francuske. Kako ste doživeli taj trenutak?

- U to vreme smo bili veliki pacifisti. Prvi svetski rat je doneo velika razaranja, tako da nismo želeli novi. Dolazak Hitlera na vlast za nas je predstavljao veliki šok. Tek tada smo shvatili da je neophodan novi rat, jer on nije smeo da ostane na vlasti.

U tom periodu vi niste bili običan građanin. Bili ste neko ko je preuzeo odgovornost i neko ko se borio protiv fašizma...

- Ja sam se borio u francuskoj vojsci. Međutim, nakon strašnog poraza Francuske, ja i nekolicina mojih istomišljenika smo smatrali da primirje nije prihvatljivo rešenje, bez obzira što je veliki broj mislio da je to jedino rešenje. Oni koji su prihvatili moje mišljenje i koji su odbijali primirje su se nazivali članovi Otpora.

Jedan period Drugog svetskog rata ste proveli u logoru. Čak i to Vas nije zaustavilo da nastavite borbu.

- U julu 1944. Gestapo me je zarobio i poslao u logor. Trebao sam da budem obešen. Sticajem sretnih okolnosti ja sam se izvukao iz te situcaije. Na žalost, mnogi moji drugovi nisu uspeli. Upravo ta njihova žrtva i gubitak meni dragih osoba me je podstaklo da nastavim borbu. Kao što vidite, ja sam tu borbu nastavio do današnjih dana.

Kakav je bio Vaš odnos sa De Golom?

- De Gola sam poznavao lično. Preko Alžira, Maroka i Portugala, uspeo sam da napustim Francusku kako bih stigao do Londona. Tamo sam upoznao De Gola. Pozvao me je na ručak, a to je samo značilo da nas nije bilo puno koji smo se pridružili pokretu Otpora.

Putujete svuda po svetu gde promovišete ljudska prava i borbu za njihovo ostvarivanje. Danas ste u Sarajevu. Šta želite da poručite?

- Ubeđen sam da ne treba odustati od borbe za ljudska prava i od borbe za ljudsku slobodu. Međutim, nakon svega što se dogodilo u Bosni i Hercegovini smatram da se treba nastaviti boriti za ljudsko dostojanstvo i ljudsku slobodu.

Deo vaše mladosti ste proveli u pokretu Otpora. Imali ste jasan cilj i znali ste protiv čega se borite. Kako vidite mlade ljude danas?

- Moja generacija nije mogla prihvatiti Hitlera. U doba nacizma bilo je lako ražestiti se, jer ste tačno znali na koga se ljutite. Dakle, u tom periodu je bilo vrlo lako prepoznati neprijatelja. Nije bilo teško da se prepozna šta sa sobom nosi nacizam ili staljinizam. Nije bilo teško prepoznati diktaturu i protiv nje se boriti. Danas je jako teško. Danas mladi čovek ne zna protiv čega se sve bori. U doba novca i globalizacije vi se gubite. Postoje puno nekih stvari na koje se možete naljutiti i pokazati im otpor.

Koji su to najveći izazovi današnjice?

- Ako mene pitate, to su terorizam, siromaštvo i ekstremna eksploatacija resursa. Na ova pitanja treba što pre dati odgovor.

 

Stephane Hessel je rođen 1917. u Berlinu kao dete jevrejskog pisca Franca Hessela. Njegova porodica je dvadesetih godina emigrirala u Francusku, a on 1937. dobija francusko državljanstvo. Nakon poraza Francuske, pridružuje se De Golu i pokretu Otpora. Nakon Drugog svetskog rata, prelazi u Ministarstvo spoljnih poslova Francuske, a 1948. učestvuje u izradi Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima. Ljudska prava postaju njegova borba za život. Podržava mnoge organizacije civilnog društva, kako u Francuskoj tako i u drugim zemljama. Snažno kritikuje izraelsku Vladu zbog politike prema Palestincima. Nedavno je izdao knjigu “Indignez-vous” (Naljutiti).

Jedna od ključnih rečenica u ovoj knjizi je: “Najgori od svih stavova je ravnodušnost i reći “Ja ne mogu ništa učiniti”.




(zurnal.info)