Čipovanje radnika: Tegeltija ponovo nudi 1,2 miliona za ID kartice

Ministarstvo finansija Republike Srpske ne odustaje od ideje da radnicima u Republici Srpskoj oko vrata okači identifikacione kartice kojim bi pokušalo da suzbije sveprisutni rad na crno. Nabavku 260.000 kartica upakovalo je u cijenu od 1,2 miliona KM i po drugi put raspisalo tender.

Čipovanje radnika

Iako je Kancelarija za razmatranje žalbi BiH krajem oktobra prihvatila prigovor sarajevske firme „Galaxy Code BH“, u kojem stoji da je resor finansija pogrešno naveo da je predmet nabavke „roba“, a ovdje se radi o „uslugama“, kao i da se može zaključiti da je posrijedi diskriminacija jer traži kupovinu već postojećeg sistema koji je integrisan u infrastrukturu Poreske uprave RS, Ministarstvo je ponovo navelo da kupuje robu.

U ponovljenom tenderu stoji i da će ugovor važiti do „ukupne realizacije informacionog sistema elektronskih identifikacionih kartica za radnike“, a da ponude primaju do kraja ove godine.

Sistem bi zapravo trebalo da bude integrisana baza podataka, pratećih aplikacija, sistema za pripremu i izvršenje kontrola, elektronskih kartica i terenskih uređaja i mobilnih aplikacija za brze terenske provjere. Kako je navedeno, trebalo bi ga realizovati kao nezavisno rješenje koje može da obezbjedi kontrolu zapošljavanja i rada na crno nad kompletnim tržištem rada. Radnici će kartice morati da nose u toku radnog vremena, a svi podaci nalaziće se u čipu kartice.

Poslodavci u RS ne vjeruju u red koji bi kartice trebalo da zavedu. Kako su ranije napominali, smeta im što bi radnici morali da ih mijenjaju svaki put kada promijene poslodavca. Takođe, nisu optimisti ni kada je u pitanju smanjenje rada na crno, jer kartica ne sadrži podatke neophodne za umanjenje sive ekonomije.

Kome Tegeltija namješta posao?

Kao i mnogi drugi, i ovaj tender je označen kao sumnjiv. Ministarstvo finansija RS prvi put raspisalo ga je 5. jula, a sarajevska firma žalbu je uložila 23. avgusta. Kako je KRŽ prigovor prihvatila, tako je i poništila spornu javnu nabavku.

Za „Galaxy Code BH“ bio je sporan predmet nabavke, ali i jasna diskriminacija konkurencije.

„To upućuje na zaključak da je neki ponuđač već pripremio sistem za potrebe ministarstva, jer kako bi bilo ko iz tenderske dokumentacije mogao zaključiti koji su to procesi poreskog sistema sa kojima ovaj sistem treba biti integrisan i šta uopšte čini infrastrukturu Poreske uprave“, navedeno je u prigovoru.

Ministar finansija Zoran Tegeltija ove navode je odbacio ističući da termin „gotov sistem“, koji je ovoj firmi sporan, podrazumijeva da svaki ponuđač treba da osmisli kako će sistem izgledati, a da je način izrade ostavljen na izbor ponuđačima.

„Kompatibilnost sa postojećim sistemom u Poreskoj upravi je neminovna stavka, gdje ugovorno tijelo ima puno pravo tražiti da predmet nabavke mora biti upotrebljiv i kompatibilan sa sistemom za koji se veže kako bi mogao funkcionisati“, odgovorilo je Ministarstvo.

Ministar se tada požalio i da se „Galaxy Code BH“ pobunio samo iz jednog razloga – da Ministarstvu nanese štetu.

„Nijedna od 26 renomiranih firmi iz ove oblasti koje su preuzele tendersku dokumentaciju nije podnijela žalbu osim ovog ponuđača“, zaključio je.

Kancelarija za razmatranje žalbi BiH imala je mišljenje suprotno Tegeltijinom.

(zurnal.info)